-Ko sam ja?!-

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ko sam ja,po ko zna koji put?Moze i ovako:

Kad odlazimo u soping,kada smo u kaficu,pozoristu,banci,posti,bilo gde, MI nismo MI,i u skladu sa tim ulogama se i ponasamo...A,i tako nam se obracaju!

Niz uslovljenih obrazaca ponasanja stvaraju se izmedju dva ljudska bica i odredjuju prirodu njihove interakcije.Pa ,ko onda stvarno,ostvaruje kontakt?Zamisljene mentalne predstave su kljucne u ovoj komunikaciji,a ne ljudska bica.I sto se vise identifikujemo sa svojim ulogama u zavisnosti gde se nalazimo,veze medju nama su sve losije i varljivije.

Znaci,vise puta receno,mi posedujemo zamisljene slike drugih,ali i sopstvenih,pa shodno tome,nikako se ne povezujemo sa onim KO su te osobe zaista,nego sa onim sta mi mislimo da one jesu i obrnuto ...

Nas um je stvorio zamisljenu sliku o nama koju povezuje sa svojom kreacijom na razini zamisljene slike o drugoj osobi,i um te druge osobe takodje cini isto...pa u stvarnosti ,mi govorimo o interakciji cetiri identiteta.cetiri zamisljene tvorevine...

Mozda nam sada budu jasniji problemi i konflikti koje stalno proizvodimo...jer to nismo MI...

A,ko smo mi,onda zapravo?

Trebalo bi posmatrati sva ljudska bica istim ocima ,bez obzira da li su ''ovo ili ono''...gledati kroz razne tzv.drustvene i socijalne uloge i izmisljene identitete(bolje reci umisljene...) i tako videti istovetnost u svim ljudima.Ali,ko to moze, ko je taj,koji ima takvu moc prodiranja kroz toliku slojevitost ljudskog delanja na svim poljima njegovih interakcija...

Verujem da postoje takvi ljudi,ali ih je zaista jako malo...

Vecina ,samo misli da zna ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kazu da su ljudi koji ne postavljaju ovo pitanja sretni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisu mozda dovoljno sretni,jer svako pitanje trazi odgovore za koje se treba pomučiti al ako se to pitanje ne postavlja onda nisi ni živ...Tako da bolje celog zivota se pitati i naći neki odgovor nego živeti u neznanju...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

snovi ::Kazu da su ljudi koji ne postavljaju ovo pitanja sretni.

Nisam sigurna da je tako,cak i da zaista ne postavljaju ta pitanja...jer i sreca je samo jos jedna od uloga koju ljudi tumace u ogromnom broju. Iza te nasmejane fasade cesto se krije velika bol i ocaj...patnja i ''stid''...
Tuga,usamljenost,depresija,otudjenost,slomovi su jos i cesci kada je nesreca skrivena iza nasmejane spoljasnosti i bisernih zuba ... narocito, kada postoji negacija svega ,cak i pred sobom o njenom postojanju .....

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

snovi ::Kazu da su ljudi koji ne postavljaju ovo pitanja sretni.

Ko je to rekao, imena meni trebaju!
Jel ti to nas zamišljaš kako širokih otvorenih, uplašenih očiju bauljamo po cesti, tražeći trag stopala gdje smo neki dan... gazili...a od traga....ni traga ni glasa?

• 2Ovo se svidja korisnicima: mpman, Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

....Jednog dana neki čovek nađe u šumi orlovo jaje i kad je došao kući stavi ga pod kokošku.
Nakon izvesnog vremena orlić se izlegao istovremeno kad i pilići. Počeo je da živi i ponaša se kao ostali pilići. Odrastao je sa njima.

Čitavog života orao je radio isto što i kokoške u dvorištu misleći da je jedna od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, i lepršao krilima, uzdižući se po koji pedalj iznad tla.

Prošle su godine, orao je ostario.
Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu,
čudesnu pticu moćnih raširenih krila, kako lebdi na vetru.
Stari orao gledao je zadivljeno uvis.

-Koja je to ptica? - pitao je.

-To je orao, kralj ptica-, rekla mu je jedna kokoška.

Kako bi bilo lepo bar jedan dan biti orao i slobodno leteti! reče

I tako je orao umro među kokoškama
celoga života ne znajući ko je.