|
Poslao: 28 Avg 2008 10:14
|
|
Trenutno sam okupiran romanom "Qvo Vadis?" Henrika Sjenkjevica (za koji je dobio "Nobela"), posle njega me ceka jos jedan njegov roman - "Krstashi".
Osim njega, mnogo mi prija Efraim Kishon i njegova lucidna satira, knjiga apsolutno nije bitno koja, sve su za sebe sjajne. Takav je i ruski satirik Sergej Dovlatov, njega takodje citam sa uzivanjem.
Knjige 'za odmaranje' i citanje u prevozu su uglavnom neka nebitna dela, naucna fantastika, fantazija i sl.
|
|
|
Poslao: 28 Avg 2008 11:04
|
|
Mlada gospodjo sa dvoje dece-trio rio,apsolutno te razumem po pitanju ne citanja u tom periodu,jer sam i ja prosla kroz identicnu situaciju i isto tako nisam citala nista nekoliko godina.
Ja,koja kao devojka nisam mogla sebe da zamislim bez knjige u toku dana,uvece pred spavanje,negde na nekoj suncanoj terasi nekog kafea sa knjigom (ma,sa vise knjiga u torbi i jednom u ruci),kada sam se udala u svojoj 21.godini imala sam potrebu samo da gledam u svog muza i on u mene,da zadovoljim sebe apsolutno po pitanju ljubavi,sigurnosti i topline doma - nisam mogla da citam nista.Tako pocnem da citam,ali mi misli jednostavno odlutaju.Ocigledna "manijakalna" zaljubljenost.Onda je doslo na svet prvo dete i nastao je "slatki" haos.Tek onda smo svi panicno nastojali da se sve organizuje u pravcu deteta,budjenje svaka tri sata nocu(radi hranjenja),spremanje,ciscenje,pranje(koristili smo prva tri meseca cak i pamucne pelene,jer su nam tako rekli zbog pravilnog razvoja kukova)...sve u svemu zateceni mladi roditelji koji su nastojali da urade sve najbolje.Totalno sam,necete mi verovati,zaboravila na citanje.Ma kakve knjige! U kuci smo imali deset polica punih knjiga(evo i sada ih brojim da vas ne slazem) ali nisam vise obracala paznju na njih.
Onda je nakon 17 meseci doslo na svet i drugo dete.
Taman sto smo se manuli hronicnog nespavanja,eto,ponovo jos jednog malog zvrka.Nisam ni razmisljala u sustini da ce mi nedostajati bilo sta,cak ni umor nije bio sporan(vec smo se navikli-postali iskusniji)- to dete sam zaista jedva cekala da se rodi,jer ce moj sin dobiti brata,sto sam smatrala jako vaznim.Zacudilo me je sto su drugi govorili da ce nam biti mnogo tesko,da smo pozurili,ali ja se nisam obazirala.
Kada se dete rodilo,sve je nekako bilo mnogo lakse,nekako spontanije i normalnije nego sa prvim detetom.Nije bilo toliko panike,bili smo pribraniji,spremniji i iskusniji.Sve je nekako doslo na svoje mesto vec za narednih 4-5 meseci.
Zakljucak - nakon 3-4 godine,kada su klinci vec stasali i prohodali,poceli da se osamostaljuju,da se igraju zajedno,da nas zasmejavaju svojim igrama,vratile su se i nase stare navike.
Ja sam pocela da citam intenzivno,a moj suprug je poceo da se bavi svojim starim hobijem slikanjem.
Eto,malo poduza,ali istinita prica - mene nije sramota da vam je ispricam,jer znam da je zivot mnogo vise od tih knjiga,ali je ipak bez knjige(bar meni nezamisliv).
Gospodjo,trio rio,samo hrabro!Imas puno razumevanja i podrske s moje strane i ne prisiljavaj se da citas ako ne osecas sredjenost i spremnost za to.Neka zelja i potreba same dodju,neka svi u tvojoj u okolini budu sa tobom zdravi i srecni,a sve drugo ce samo doci.
Mnogo srece vam zeli Ana.
|
|
|
Poslao: 29 Avg 2008 08:46
|
|
Pozz gospođi Ani koja se uspjela izboriti sa nedaćama koje bude noću, nose pelene, plaču i vrište ako nije po njihovom i koje naročito vole popet vam se na leđa i govorit "điha". Da smo malo odmornijeg mozga, baš bi se mogli napisat memoari koji mame osmjeh na lice!
|
|
|
Poslao: 29 Avg 2008 09:01
|
|
MoscowBeast ::Trenutno sam okupiran romanom "Qvo Vadis?" Henrika Sjenkjevica (za koji je dobio "Nobela"), posle njega me ceka jos jedan njegov roman - "Krstashi".
Dobar je Henrik. Preporučujem ti i roman "Pan Volodijovski", zbog toga što je (bar mene) glavni junak podsetio na našeg Hajduk-Veljka Petrovića.
MoscowBeast ::Osim njega, mnogo mi prija Efraim Kishon i njegova lucidna satira, knjiga apsolutno nije bitno koja, sve su za sebe sjajne.
Efraim je sjajan, samo što se u različitim izdanjima kod nas ponavljaju iste priče. Ali, nema veze - Efraimova duhovitost je nalivena duhom, sa namerno ublaženom oštricom satire.
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Avg 2008 22:49
|
|
kindergirl: 
anastile: jovica aćin,jovan zivlak,todor manojlović,dragan jovanović danilov,vojislav despotov ..
|
|
|
Poslao: 29 Avg 2008 23:55
|
|
Imam jedan predlog za vas kako bi ovo nase komuniciranje bilo produhovljenije,jer ko cita on uzdize i svoj duh. Dakle,zelim da mi date malo tog vaseg uzdignutog duha uz naslove koje mi pruzate. Smatram da ljudi koji citaju imaju veliko bogatstvo duha,jer ne moze sam naslov suvoparno da stoji na ovim stranama,meni je,ponavljam jako vazno da vidim i neki vas utisak o njemu,neki komentar,recimo koji moze biti vezan i za nesto znacajno u vasem zivotu dok ste citali tu lepu knjigu.
Ja sam recimo osoba koja je oduvek tezila zaljubljenosti.Ja volim jako zivot sam po sebi,ljude oko sebe,ali po nekad umem i da besnim onako iskreno.Onda uzmem knjigu u ruke i sve se slegne,napravi se jedan fini balans.Nije zdravo prepustati se knjizi,a da se ne preklapaju izvesna osecanja - kako u stvarnom zivotu,tako i u onom imaginarnom u knjizi.
Da li neko vec ima ideju?Napravite paralelu kakvu god zelite.
Ja trenutno citam neke strucne knjige za ispit, "Seksualnost i odnosi medju polovima" i "Radno i profesionalno obrazovanje".Iako su strucne knjige,jako su interesantne upravo zbog svoje prakticnosti i pojasnjavaju mnoge stvari na tu temu.Kada budem pocela da citam nesto od beletristike,dacu vam komentar osvom stanju duha u toku citanja te knjige.
Hvala unapred,a vi samo napred.
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Avg 2008 20:55
|
|
Zaista,nisam primetila ove linkove.Mozda bih trebala da promenim nesto u blogu ili da ga ukinem?
Ipak,mislim da nikada nije suvisno diskutovati o knjigama,ma koliko linkova postojalo.Neka nas ima sto vise.Da li se slazete?
|
|
|
Poslao: 31 Avg 2008 21:00
|
|
Zivot i knjiga - koliko knjiga utice na vas,koliko razmisljate o zivotu nakon citanja,o mudrosti koju knjiga vama donosi.
Licno mi se desavalo da osecam promene u svojim razmisljanjima i stavovima,da ih ucvrscujem i kristalizujem nakon neke dobre knjige.Za deset godina neopterecenog citanja nakon srednje skole,shvatila sam mnoge stvari,razmotrila svoj polozaj u drustvu,pocela mnogo vise da cenim sebe,da ocekujem vise od sebe,a i od drugih.Eto,recimo da su knjige imale velikog udela u tome.
Ima li nekog ko misli kao ja? Ili ne,recite?
|
|
u srednjoj shkoli mi je to bila lektira... u drugoj godini...oh yeah... 
ubacila nasha kreativna profesorka... 
a onda kad budesh imala vremena prelistaj blogove... iznenadicesh se koliko toga ima ovde... 
