|
Poslao: 01 Sep 2008 00:35
|
|
-čitanje bez razmišljanja stvara nesređen duh,a razmišljanje bez čitanja pravi čoveka neuravnoteženim-
konfučije
|
|
|
Poslao: 01 Sep 2008 11:26
|
|
Da li ste do nekih mudrosti (filozofija)dosli samo zbog licnog dozivljaja nekih knjiga ili ste jednostavno spremni da usput sakupljate samo tudje misli? Da li je i to moguce?
Da li se to odrazilo na vas zivot,da li vam je pomoglo da shvatite,otkrijete u svom zivotu neke nove kvalitete,da li ste ih humano upotrebili,da li ste pomogli sebi i drugima...?
Bilo sta tome slicno.Ako ima nekoga sa tim iskustvom,neka slobodno navede neki primer,neko secanje,neko poredjenje..bilo sta.
|
|
|
Poslao: 01 Sep 2008 20:25
|
|
Teško mi je nabrojati sve knjige koje su me inspirirale .... jer zaista ih je mnogo ... Ali , evo nekih ; Richard Bach , Žan Žak Russo , Dostojevski , Dan Brovn , Hesse , Luise Hay , Paolo Koelho ... Balzak , Wilhelm Reich ... Šekspir ...
Ima ih još ... mnogo ...
A , zašto su me inspirirale ili utjecale na mene .... pa zbog životne istine , koja se iz njih može izvuči ... i razmišljanja na koja me potiču ...
|
|
|
Poslao: 02 Sep 2008 00:16
|
|
čitanje- (tu spada i gledanje slike,slušanje muzike ..) jedinstven proces koji pokreće izvesne,gradi se čovek iznutra tako..pogotovo ako dođe do preklapanja, da pročitano bude i doživljeno (-iznutra- doživljeno)..da naravno,(određana) pročitana knjiga (ne mora biti samo knjiga,nekad je i neka sitnica dovoljna) može da nas promeni potpuno,kao i da nas obogati,takođe i da nas razoruža...
|
|
|
Poslao: 02 Sep 2008 00:42
|
|
citaci knjiga, pogotovo oni pasionirani, su jedna od mojih najomiljenijih 'sorti' homo sapiens sapiensa.
citaci knjiga dubinski razumeju, precutno, ono sto 'ostali' ne mogu ni da naslute.
citaci knjiga poznaju tajne magije, drugih svetova i zive u bar jednoj dimenziji vise.
citaci knjiga znaju za imena stvari i pojmove drugih vrsta, kao i prefinjene nijanse boja koje 'ostali' ne mogu da pojme.
citaci knjiga prepoznaju citace knjiga, u milisekundi, kada im se pogledi susretnu.
citaci knjiga imaju svoje rituale posecivanja knjizara, razgledanja knjiga, traganja za bas pravom knjigom koju tog, bas tog dana u toj knjizari, raspolozeni na odredjeni nacin, treba da kupe.
citaci knjiga znaju da je neopisivo uvredljivo po dusu knjige birati istu na osnovu boje njenih korica kako bi se uklopila u stambeno okruzenje kupca.
|
|
|
Poslao: 03 Sep 2008 22:38
|
|
Evo jedna knjiga koja ima posebno mesto u mom srcu
Pesma/ Oskar Davico
Po meni knjiga ima najlepsu, a rekao bih i najeroticniju ljubavnu pricu u nasoj knjizevnosti. Pricu izmedju Mice, i Ane DJordjevic. Ta prica se nagovestava kroz veliki deo knjige, oni znaju jedno za drugo, ali ce se tek pred kraj upoznati, i iako kratko vreme provesti zajedno, desice se ljubav.
Radnja se inace desava u dr.sv.ratu, u okupiranom Beogradu. Mica i njegovi drugovi su mladi revolucionari. U njima s jedne strane bukti mladost, zelja za zivotom, ljudski osecaji, emocije, nagoni. S druge strane, posveceni su borbi protiv okupatora, idealima slobode, pravde.
Mico zeli prosto da iskljuci emocije i osecaje, smatrajuci da ce to " isprljati'
njegovu borbu, on gradi ideal cistog, neiskvarenog revolucionara.
Ali ljubav izmedju njega i Ane ce se ipak desiti, i nece isprljati ni obesmisliti njegovu borbu, naprotiv, dace joj neki ljudski, lepsi oblik i smisao.
Interesantan je lik pesnik Vekovic, boem i zenskaros, ali i veliki idealista, borac za slobodu i pravdu.
Ima mnogo delova u knjizi koji zasluzuju paznju. Dijalog izmedju gestapovskog islednika Klausa, i partizanke Saske, u kojoj on pokusava da je psihicki slomi udarajuci na njeno majcinstvo, i pokusavajuci da se predstavi kao dobar covek, i da filozofski zlo nacizma objasni kao dobro, skoro ce i uspeti, ali ona ce se ipak spasiti. Slican dijalog, vodi i sa Vekovicem, ali njega nece uspeti da slomi.
Secam se jednog dela, davno sam citao, ali ostao mi je urezan u secanje.
Kad Ana kaze: Volim Beograd. Ne mogu da ga zagrlim, ne mogu da mu dam bombonu, ali ga ipak volim.
Taj dio mi je nekako bas drag. Cela knjiga je nekako kao jedna pesma zivotu, mladosti, ljubavi, uprkos teskom vremenu u kome junaci zive.
Izaziva mi puno emocija, nekako prosto daje neku snagu, volju za zivotom. Citao sam mnogo nasih pisaca, siguran sam da su Andric, Selimovic, i drugi, bolji pisci od Davica, ali nekako nijedna mi nasa knjiga nije toliko prirasla za srce kao ova.
Anastile, nadam se da te nisam ugnjavio, a ni ostale, ako jesam, soryy..
|
|
|
Poslao: 04 Sep 2008 00:29
|
|
Imam tu knjigu na polici,bas me je zanimao neciji utisak.Ja sam je nekako uvek preskakala,citala neke druge,ali otprilike znam da je jako znacajna.Hvala ti sto si me podsetio,mozda cu je procitati uskoro.
Trenutno citam kratke price Efraima Kisona-"Nista tu Abraham ne moze"(hrvatsko izdanje).
Svidja mi se njegov satirirican ton i srz koju svaka prica nosi.Uvek mi izmami blag osmeh na licu i osecaj ispunjenosti.
|
|
|
Poslao: 11 Sep 2008 22:43
|
|
KAD BIH MOGLA PONOVNO PROZIVETI ZIVOT
od Erme Bombeck
(napisano kad je otkrila da umire)
Otisla bih u krevet kad sam bila bolesna umesto pretvaranja da ce se svet prestati okretati ako ne budem prisutna.
Zapalila bih ruzicastu svecu napravljenu poput ruze pre nego sto se otopi u skladistu.
Manje bih pricala i vise slusala.
Pozvala bih prijatelje na veceru cak i ako je tepih umrljan ili je kauc izbledio.
Pojela bih kokice u "dobroj" dnevnoj sobi i manje bih brinula o necistoci ako moji pozele zapaliti vatru u kaminu.
Odvojila bih vrieme za slusanje mog dede i lutanju kroz njegovu mladost.
Preuzela bih vise odgovornosti koje je nosio moj muz.
Ne bih nikad inzistirala da prozori automobila budu zatvoreni usred ljetnog dana jer je moja kosa taman isfrizirana i uredjena.
Sela bih na travnjak (bez obzira na mrlje od trave).
Manje bih plakala i smejala se ispred televizora, a vise promatrajuci zivot.
Ne bih nikad kupila nesto samo zato sto je to prakticno, sto se nece videti mrlje ili zato sto ima dozivotnu garanciju.
Umesto sto sam zelela da sto pre prodje devet meseci trudnoce, cenila bih svaki trenutak i shvatila da je carolija koja raste u meni jedina prilika da pomognem Bogu u stvaranju cuda zivota.
Kad bi me deca naglo poljubila, ne bih nikad rekla: "Kasnije. Sada operi ruke pre rucka."
Bilo bi puno vise Volim te umesto Zao mi je.
Najvise bih, kad bih imala drugu priliku za zivot, cenila svaku minutu, gledala je i zaista videla i nikad se ne bih osvrtala.
Prestanimo se znojiti zbog malih stvari.
Prestani brinuti o tome ko te ne voli, ko ima vise ili ko sto radi.
Umesto toga, pocnimo ceniti odnose koje imamo s onima koji nas vole.
Razmisljajmo o tome cime nas je Bog blagoslovio.
I sto cinimo svaki dan da poboljsamo sebe umno, fizicki i emocionalno.
Nadam se da svi imate blagoslovljen dan.
MESEC LEPIH ZENA
A naravno da ću sa vama razgovarati o knjigama koje čitam ,a tek o onima koje sam pročitala ,svakodnevno čitam Isidoru Sekulić,Jovana Dučića.Pol Luj Kurije(Pamfleti i pisma-klasika).Anadam se da mi nećete zameriti na ovom prethodnom citatu koje sam vam poslala....razmišljajte,zamerite ako imate potrebu ,shvatiću.
|
|
|
Poslao: 11 Sep 2008 23:10
|
|
Mario Vargas Ljosa - neverovatno raznovrstan i zivotan, prsti zivot na sve strane; najjaci utisak Razgovor u katedrali, citala skoro sve
Goran Petrovic - najsnaznija poeticnost (ili kako je vec zovu fantastika) koju sam imala prilike da citam (a i znam coveka  ); najjaci utisak Atlas opisan nebom, citala sve
Vladislav Bajac - neverovatna originalnost i tisine koje pricaju izbijaju iz njegovih knjiga; najjaci utisak Knjiga o bambusu, citala nekoliko
|
|
|
|
)
"Knjiga o bambusu" mi je isto naj,mada "Druida" nisam stigla da prochitam (neke stvari su bile preche u poslednje vreme 
)..."Podmetachi za snove" su ok,ali opet meni drugachiji... 
....