|
Poslao: 08 Apr 2007 05:35
|
|
Pa da, upravo to pokusavam da ti kazem sve vreme. Ali ne verujem da je to samo moje iskustvo. U supstini je to i nebitno.
Bitno mi je da si usao u supstinu, i imao volju da polemises.
Nebih da budem dosadan, ali najbole je uzeti knjigu, i vidis sta je autor naveo o zivotu, i dodjes do nekih svoih misljenja. Svidela ti se ili ne.
|
|
|
Poslao: 08 Apr 2007 09:36
|
|
Naravno da ima ljudi za koje se kaže da ih volimo više nego sebe .
Dal je to samo parola ili istina , ne želim da isprobavam na svojoj koži niti da iznosim primere šta bi bilo kad bi bilo ...
Takvih osoba je u suštini veoma malo (naveli smo primer naše dece , brata) . Ima još takvih osoba i to je individualna stvar ..
To su izuzetci koji potvrđuju pravilo .
U svim ostalim slučajevima ljubav prema sebi je presudna i prosto mora biti .
Suština će se videti i u ovoj temi ...
onog trenutka kad neko oseti da tema više smara (izaziva bilo koju negativnu emociju) nego što mu pričinjava zadovoljstvo da razgovara - isključiće se iz daljeg toka ... razlog : ljubav prema sebi
valjda je sad jasnije 
verovatno mislimo na isto ali se drugačije izražavamo
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Apr 2007 10:25
|
|
@Mixeloti
Apsolutno jasno, i kristalno dobro znam na sta mislis
Samo mi zapala za oko Belijeva tvrdnja, za koju sam trazio objasnjenje, posto on rece da apsolutno niko ne moze da bude ispred nas, sto smatram netacnim.
Ljubav prema sebi je oduvek bila jedna od najbitnijih faktora covekovog zivota, fundamentalna funkcija postojanja.
Ona je recimo zasluzna zasto ujutru imamo zelju da ustanemo, odemo na posao, itd...
|
|
|
Poslao: 08 Apr 2007 10:57
|
|
E sad ,
Melo u knjizi lepo objašnjava i rasvetljuje tu tačku dokle treba ići jer svi znamo da svaka preteranost škodi ...
(treba videti taj momenat preterivanja na vreme - što nekima ne polazi za rukom , pogotovu u ljubavi)
|
|
|
Poslao: 08 Apr 2007 11:33
|
|
Pratim sa interesovanjem ovu vasu raspravu, i mogu reci da je veoma kvalitetna. Jedini razlog, zasto se nisam ukljucio u diskusiju, je zato, sto nisam procitao knjigu. Pre par trenutaka sam je narucio preko interneta, ali ne salju pouzecem, vec mora da se prvo izvrsi uplata, sto cu uciniti odmah posle praznika. Inace, cena je oko 357.00 din. sa PTT troskovima.
|
|
|
Poslao: 08 Apr 2007 15:34
|
|
Jedini nacin na koji bi neko mogao da vam pomogne je da prodiskutuje vase ideje.
Ako ste spremni da slusate i da se o vama diskutuje, nesto cete uciniti, ali niko vam ne moze pomoci.
Sta je naj vaznije od svega? Samoposmatranje. Tu vam niko ne moze pruziti ruku. Niko vam ne moze dati odgovarajuci metod. Niko vam ne moze pokazati odredjenu tehniku.
U trenutku kada prihvatimo neku tehniku, postajemo iznova programirani, ali samoposmatranje gledanje samog sebe veoma je znacajno. To znaci biti uronjen u sopstvene probleme, biti obuzet samim sobom. Ne govorim o tome govorim o samoposmatranju.
A sta to znaci?
To znaci posmatranje svega sto je u nama i izvan nas, do ekstremne tacke posmatranje kao da se to desava nekom drugom. Sta to znaci?
Znaci da ono sto nam se desava ne treba dozivljavati licno, znaci ne treba gledati na stvar kao da nemaju nikakve veze sa nama.
Vi patite zbog svoje depresije i svojih strahova samo zato sto se poistovecujete s njima. Govorite: "Depresivan sam." Ali to je pogresno, vi niste depresivni. Ako hocete da budete precizni, mogli bi ste reci:
"U ovom trenutku prolazim kroz fazu depresije." Ali ne mozete reci:
"Depresivan sam." Vi niste vasa depresija. Sva je to samo varka uma, posebna vrsta iluzije. Nesvesno ste nauceni da mislite da ste vi vasa depresija, da ste vi vasi strahovi, da ste vi vasa radost i osecanja koja prozivljavate.
"Zadovoljan sam!" Niste vi zadovoljni. Mozda je zadovoljstvo u ovom trenutku unutar vas, ali stvari ce se ubrzo promeniti, nece potrajati nikada ne traju, sve se neprestano menja.
Oblaci dolaze i odlaze, neki su crni neki su beli; neki veliki, neki mali. Ako pratimo ovu analogiju, vi biste bili nebo koje posmatra oblake.
Bili biste pasivan posmatrac, sa distance. Znam da je ovaj stav za vas mozda apsurdan, pogotovo ako ste odrasli u kulturi Zapada.
Jer, ne smete se upitati, nista ne zakljucujte. Samo gledajte! Posmatrajte!
Problem je sto su ljudi skloni da zakljucuju o stvarima koje ne uspevaju cak ni da shvate.
Stalno utvrdjujemo neke stvari, zar ne? Nikada ne pomislimo da stvarima uopste nije potrebno da budu utvrdjivane. To je veliko prosvetljenje.
Ako se shvate tada se mogu promeniti.
"Antoni De Melo"
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Apr 2007 21:24
|
|
Ne mogu da verujem da neki autor knjige ili psihic treba da mi kaze sta osecam ili kako da mislim.
Slazem se sa Pecom.Ja zaista svoje dete volim vise od sebe.Ne bih rekla da su to samo izuzeci koji potvrdjuju pravilo o nasoj egocentricnosti.
O ljubavi kao fenomenu ne bih,onim glupostima volis li svaki dan isto?
Ako zivot i smisao sopstvenog bitisanja posmatramo kao vrhunac egocentricnosti jos jednom tvrdim da bi ga se svaki roditelj odrekao u korist sopstvenog deteta.
|
|
|
Poslao: 08 Apr 2007 21:48
|
|
Ma verujem da je pisac sasvim drugu stvar hteo da kaze, samo su prvi odgovori u ovom topicu skrenuli temu u corsokak.
U biti, pisac je hteo da kaze da mi puno volimo sebe, podsvesno i svesno, jer da nije tako - ne bi covecanstvo uspelo.
Mi sami sebe volimo, i to nas pokrece.
I to je u sustini tacno, to znam i bez citanja knjige...
I kada bi, u nekoj X situaciji, odlucivali izmedju svoje srece i srece naseg prijatelja, pod uslovom da prijatelj nece da dobije nesrecu - izabrali bi nasu srecu.
I kada nesto dajemo/poklanjamo/pomazemo, cinimo dobro delo, ponekad to radimo zbog sebe, da bi se mi osecali bolje, i da NAS ne bi grizla savest.
Dakle, to radimo zbog sebe, ugadjamo sebi, jer volimo sebe.
Ali, napominjem - to ne vazi uvek.
To bi bila poenta, koju je Goran, citatom iz knjige hteo da kaze.
Pisem i bez citanja knjige... jesam li u pravu?
|
|
