|
"Jednom me je neko pitao: "Kakvo je prosvetljenje?
Kakvo je budjenje?" Ispricao sam mu pricu o klosaru u Londonu koji se sprema za pocinak.
Uspeo je da u smecu pronadje komad suvog hleba za veceru i stigao na obalu Temze. Sipi kisa, i on se umot u svoj stari, iscepani kaput.
Legne pored reke i samo sto nije zaspao, kad se iznenada pojavi rols rojs sa vozacem.
Iz limuzine izadje prelepa devojka koja mu kaze: "Siroti covece, necete valjda ovde prenociti?" "Hocu", odgovori joj klosar.
"NE mogu to dozvoliti", kaze mu devojka. "Podjite u moju kucu da sa naspavate, posle jedne dobre vecere." I tako, na njeno insinstiranje, on udje u automobil, voze se van Londona i stizu do jedne vile okruzene ogromnim parkom.
Na ulazu ih doceka majordom, kome devojka kaze: "Molim te, Dzejms, odvedi ovog coveka u odeljenje za poslugu i neka mu pruze sve sto mu treba." Posle toga, devojka ode u svoju sob, svce se i pripremi za spavanje. Iznenada, priseti se svog gosta, ode odeljenje za poslugu i opazi da iz sobe u koju su smestili klosara dopire svetlost. Ona pokuca, otvori vrata i nadje klosara budnog. "Sta je dobri covece", upita ga, "zar niste dobro vecerali?" "Nikada u zivotu nisam tako dobro jeo", odgovori joj on.
"Da li vam je toplo?" upita ga devojka. "Da, hvala, krevet je topao i udoban", odgovori on. Tada mu ona kaze: "Mozda vam je potrebno malo drustva? Hocete li da se pomerite i napravite mi malo mesta u krevetu?"
Ona mu pridje, on se pomeri i padne pravo u Temzu.
Ah! Niste ocekivali! Prosvetljenje! Probudite se! Kada budete spremni da zapamtite svoje iluzije Stvarnoscu, svoje snove cinjenicama, tada cete izaci na pravi put.
Tek ce tada zivot dobiti smisao i postace predivan.
Postoji jos jedna prica, o nekom Ramirezu. On je starac koji zivi u svom zamku na vrhu brda. U krevetu je, paralizovan, gleda kroz prozor i u daljini vidi svog neprijatelja, starca koji je uz pomoc stapa penje sve vise uzbrdo.
Ramirez nista ne moze da ucini, je posluga ima slobodan dan. Neprijatelj na kraju otvori vrata, udje u sobu, zavuce ruku ispod mantila, izvadi pistolj i kaze: "Najzad cemo se obracunati, Ramirez."
Ramirez pokusa da ga odgovori: "Slusaj, Bordzija, zasto bi to ucinio? Ti dobro znas da ja vise nisam onaj covek koji te je mucio kad si bio mlad."
"Ne, ne", uzvrati mu neprijatelj , "tvoje slatke reci nece me razuveriti.
Ono sto ja zelim je osveta, i ti me ne mozes spreciti!" Tada, Ramirez kaze: " E bas mogu!" "Kako?" upita ga neprijatelj.
"Mogu da se probudim", kaze Ramirez, sto i ucini probudi se.
Eto sta je prosvetljenje!
Kada vam neko kaze: "Nista ne mozes da ucinis", mozete mu odgovoriti:
"Nije tacno, mogu da se probudim!" I odjednom, zivot vise nije kosmar kakav vam se cinio. Probudite se!
Jednom me je neko pitao: "Jesi lj ti prosvetljen?" Sta sam mogao da mu odgovorim? Hocete neki odgovor?
Evo jednog: "Otkud ja znam? Kako se to moze znati? Zar je to vazno?"
Ako nesto previse zelite, u nevolji ste. Ako sam ja mozda prosvetljen i vi me slusate samo zato sto sam prosvetljen, onda ste u velikoj nevolji.
Jer, svako moze da vam tako opere mozak.
Sta je vazno da li je neko vise ili manje prosvetljen? Ali problem je sto svi mi volimo da se oslonimo na nekog, zer ne?
Potrebno je da se oslonimo na nekog za koga mislimo da je stigao na cilj.
On vam uliva nadu, zar ne?
A sta ce vam nada? Zar nije i to jedan oblik zelje?
Nadate se necemu boljem od onoga sto sad imate, zar ne? U suprotnom se nebi nadali.
Ali to znaci da zaboravljte kako vam je i sada dobro, mada toga niste svesni. Zato se ne usredsredite na sadasnjost, umesto da se nadate boljoj buducnosti?
Zato ne shvatite ovo sto je sada, umesto sto ga zaboravljtate, nadajuci se buducem?
A mozda je ta buducnost samo nova klopka?"
Antoni De Melo
|
