La Femme est Rare

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:natrix ::

.... Eva je dala Adamu jabuku a ne on njoj ...!?


imala bih dosta komentara na ovo, ali necu da zalazim u neke price. osim da je ta prica o adamu, evi i jabuci vezana za odredjene religije i mislim da je samo dobro iskoriscena da bi se dobio rezultat o kome govori citat iz knjige...
Zato sam i ja stavila tri tačke i znak pitanja i uzvika
(a o Lilit koga interesuje više: -Knjiga o Lilit- Barbara Blek Kotluv)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ПЕСМА ЖЕНИ

Ти си тренутак,и мој сен,и сјајна
моја реч у шуму;мој корак,и блудња;
само си лепота колико си тајна;
и само истина колико си жудња.

Остај недостижна,нема и далека –
јер је сан о срећи виши него срећа.
Буди бесповратна,као младост;нека
твоја сен и ехо буду све што сећа.

Срце има повест у сузи што лева;
у великом болу љубав своју мету;
истина је само што душа проснева,
пољубац је сусрет највећи на свету.
......
ј.дучић

.. диотима,нора барнакл,лаура,беатрича,виторија колона,урсула лојер,анах,гала елијар,елза триоле,љиља брик,лу(рилке,фројд,ниче) саломе(да не набрајам све те рускиње...),милена јесенска,маргарет јурсенар,анаис нин,цветаева,клавдија шоша,еуридика,сибила,регина олсен, ... итд....итд.... .........(нора барнакл-први пут ју је угледао 10. јуна,да би је на први састанак приволео шест дана касније.тако је 16. јун 1904. године постао један од најчувенијих датума светске књижевности.-уликс- се одиграва управо у том дану,16. јуну 1904. године.писан је од 1914. до 1921.објављен у паризу 1922.) ..... .... .............




Елза Триоле – Ружа на кредит
(иначе,рођена сестра Љиље Брик (љубави Мајаковског))

Поверићу ти велику тајну Време си ти
Време је жена Оно осећа
Потребу да му се удвара и да се клекне
Пред његове ноге као кад се хаљина рашива
Време је као коса бескрајна
Очешљана
Огледало које дах замућује и разбистрава
Време си ти које спава у зору кад се будим
И као нож си који пролази кроз моје грло
Ох што не могу да искажем ту непролазну мору времена
Ту мору времена заустављену као крв у венама плавим
И најгоре је што је жеља бескрајна и неиспуњена
Та жеђ ока кад ти корачаш по одаји
И ја знам да не треба разбијати чаролију
Много је горе него да те осетим страном
Да бежиш са мислима изван нас
И срцем већ у неком другом веку
Боже мој како су речи тешке А у ствари и јесте то
Моја љубав изнад задовољства моја
љубав ван домашаја
данашњег ударца
Ти која куцаш на моју слепоочницу као часовник
И ако ти не дишеш гушим се
И по мојој пути колебаш се и заустављаш својим стопалом
Велику тајну хоћу да ти кажем Свака реч
На мојој усни сиротица је која проси
Једну ситницу за твоје руке која тамни под твојим погледом
И зато ја кажем тако често да те волим
У недостатку довољно јасног кристала израза
који би ти ставила себи око врата
Не вређај се због мог простачког говора
Проста је вода која изазива тај непријатни шум у ватри
Рећи ћу ти велику тајну Ја не знам
Да говорим о времену које на тебе личи
Ја не знам да говорим о теби и ја се правим
Као они који врло дуго на перону станице
Машу руком пошто су возови отишли
Шака се смирује под новим теретом суза
Хоћу да ти кажем велику тајну Бојим се тебе
Бојим се оног што те прати вечером ка прозорима
И гестове које ти чиниш од речи које се не изговарају
Бојим се времена брзог и лаганог бојим се тебе
Хоћу да ти кажем велику тајну Затвори сва врата
Лакше је умрети него волети
Зато ја себе мучим животом
Љубави моја

луј арагон

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jos citata iz iste knjige:

- 'woman is the creator of the universe.
she is the very body of the universe;
woman is the support of the three worlds,
she is the very essence of our body.
there is no other happiness as that which woman can procure.
there is no other way than that which woman can open to us.
never there has been, there is, there will be
a fortune like of woman, no kingdom,
no place for pilgrimage, yoga, prayer,
mystic formula, asceticism, wealth.'

'tantra believes tha first and foremost Woman must emerge from the woman. she must become aware of what she really is, and she must integrate this awareness into the way she views herself and the world, as it becomes part and parcel of her life'

'she is the goddess, that is, the incarnation of the living and the present, the ultimate cosmic energy, although she may be unaware of it. and for men, the mystery of women lies in their whimsical, capricious, unpredictable and irrational nature which makes them elusive and unattainable.'

'she both attracts and terrorizes. each man holds within him the image of the ultimate, absolute Woman but if he were actually to meet her, it would be tantamount to being struck by lightning: more powerful than love at first sight, he wold remain forever attached to her. actually, all his life, every man searches for her. those who have met her are extremely few and far between and one might almost say: it's just as well! this is the dream, the unattainable ideal that men project in movie stars, for example. such and 'underground' worship of woman is actually thriving: its icons are, for example, pin up girl posters, our contemporary caricatures of the real woman, created by men for men. feminists are critical of women being used as sex objects in advertising, and yet it is a tribute paid to women, albeit a clumsy one.'

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Leonard Cohen - Because Of


Because of a few songs
Wherein I spoke of their mystery,
Women have been
Exceptionally kind
to my old age.
They make a secret place
In their busy lives
And they take me there.
They become naked
In their different ways
and they say,
"Look at me, Leonard
Look at me one last time."
Then they bend over the bed
And cover me up
Like a baby that is shivering.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

La femme est rare (by Louis Pauwels)

Problem je u tome što žena skoro da uopšte više nema. Tvrdim da su žene nestale, da je došlo do katastrofe, da je rasa žena raspršena, uništena na naše rođene oči, a da mi to nismo ni primetili. Gospodo, Žena, potomak žena iz paleolitskih i neolitskih vremena, naša majka, naša ženka, naša boginja, biće koje ću zvati ženom čovekovom, i koju ne možemo čak ni da zamislimo danas, progonjena je kao lovina, dirnuta u svoje fizičko i mentalno telo i bačena u ništavilo.

Zemljini slojevi su puni sahranjenih šuma, sa ostacima izumrlih životinjskih vrsta, pepelom ljudi i nadljudi, čija bi istorija, kada bi nam bila otkrivena, bila van svakog domašaja naše najjače imaginacije. Naša istinska žena je takođe pomešana u taj humus tih podzemnih ambisa.

Zašto? Samo razmislite, gospodo! Ona je podnela najveći udarac užasnog, nemilosrdnog rata vođenog protiv primitivnih religija Zapada. Taj rat: u tom ratu imate celu istoriju takozvanog civilizovanog sveta. mislite li da su na onim teritorijama gde se rimske legije nikad nisu održale, na primer u Galiji, ili u Velikoj Britaniji, Hristovi vojnici našli zemlju bez ikakve misli o Bogu? U na hiljade mesta po našoj starsoj Evropi, u našim skloništima, u našim dolinama izvajanih menhirima, napolju u žbunju ili na obalama gde je Pan imao običaj da peva, od početka vremena i dalje je postojala autohtona religija, istinska religija zapadnog čoveka.

Gosopodo, smatram da je sama po sebi očigledna činjenica da je Evropa cvetala na visokomističnim razmišljanjima, nasleđenim iz prethodnih vremena, posvećenih Rogatom Bogu i egzaltaciji ženskog principa. Smatram da je zaista ova originalna duhovnost nasilno zbrisana, u vatri i krvi, od strane religije sa Istoka: Hrišćanstva. Rogati Bog, zaštitnik drevnog čovečanstva na Zapadu, bio je proglašen za Đavola i proklet.
Nebrojeni idoli su srušeni, uz njih se morao uništiti i njihov temelj: žena kao majka, žena kao boginja, žena kao ženka, istinska žena.

Današnji visoki umovi se bune protiv zala skorašnjih kolonizacija: uništenih Indijanaca, magova iz Afrike, žrtvovanih crnih civilizacija. Ali zašto pritom ne govore o našim uništenim idolima iz davnih vremena! Zašto ne pominju našeg sopstvenog Boga koji je bio obezvređen, proklet i uništen! Zašto ne govore o našim sveštenicama koje su uništene! I o našim ženama koje su nam otete! I Stara Evropa je takođe bila kolonizovana i uništena. Da, gospodo, usuđujem se da sve ovo tvrdim.



Sa čisto antropološke tačke, mog ugla, istorija hrišćanske crkve je istorija rata stranaca vođenog protiv veoma starog, veoma moćnog i duboko ukorenjenog autohtonog kulta, kao i istorija uspelog zločina počinjenog protiv čitavog ženskog dela ljudske rase. Izgubili smo polovinu sebe, gospodo. Ubili je. I to ću i dokazati.

Nije mi namera da optužujem. Ovaj fantastični zločin je možda bio neophodan. A možda je i fatalan. Civilizacija ne bi postojala ovakva kakvu je danas znamo da istinska žena i dalje postoji. I dalje bismo verovali u raj na zemlji. Ljudski duh ne bi krenuo na nova putovanja. Ne bismo danas bili na granici da dosegnemo daleke galaksije, ne bismo otvorili sva široka vrata u svemiru kroz koja se već može čuti zov najvišeg Boga u koga će se utopiti svi naši bogovi, koji će jednog dana ponovo upiti duh naše planete, koji je ispunio svoju misiju.

Ali, razmotrimo taj zločin još jednom. Pomenuću na stotine hiljada istinskih žena koje su zvali vešticama i kao takve spaljivali, kao i milione drugih žena koje su nestale ili se izmenile pod strahom. Podsećam na La Sorciere delo vizionars Micheleta, dostojno divljenja i delo koje nije shvaćeno. Uništenje putem propagande, najuspešnije od svih oružja koje do sada znamo, efektivnije u to vreme od mučenja, čizme ili košulje natopljene sumporom. Revolucionarni rat koji su vitezovi vodili protiv istinske žene i u slavu novog idola. Najzad, na širem, misterioznijem nivou, nazadovanje same vrste kroz mutaciju. Tako da je postepeno autentična žena zamenjena drugačijom vrstom bića.

Gospodo, biće koje mi nazivamo ženom, nije prava žena. Ona je degeneracija, kopija. Suština je nestala, princip nije prisutan, naša radost i naše spasenje više nisu tu.

Ono što mi zovemo ženama su bića koja samo izgledaju kao žene, grlimo imitacije koje pripadaju rasi koja je potpuno ili skoro potpuno uništena.
La femme est rare, rekao je Giraudoux. Većina muškaraca, kada oženi prosečnu imitaciju muškarca, malo mršaviju, malo nežniju, u stvari se ženi samim sobom. Sebe oni vide kako šetaju ulicama, sa punijim grudima, širim kukovima, obučenim u svilu, tako da i trče sami za sobom, grle sebe, žene se sobom. Naposletku, manje je hladno nego se oženiti ogledalom.

Malo ima Žene, ona hoda kroz poplave, prevrće prestole, zaustavlja godine koje prolaze. Koža joj je kao mermer. Kada postoji, ona je centar sveta....Kud idu reke, oblaci, izgubljene ptice? Sve to teče u Ženu....ali malo je ima....ako je neko sretne on mora pobeći, jer kada ona voli, kada ona mrzi, ona je nezamenjiva. Njeno saosećanje je nezamenjivo....ali je malo ima.

Prava žena, od početka vremena, žena koja nam je data, pripada telom i dušom svemiru koji je muškarcu stran. Ona zrači sa drugog kraja Stvaranja. Ona poznaje tajne vode, kamenja, biljaka, životinja. Ona može da zuri u sunce i da vidi u mraku. Ona ima ključeve zdravlja, odmora, harmonije materije. Ona je bela veštica koju vidi Michelet, vila sa širokim, vlažnim krilima, sa providnim očima, koja čeka muškarca da počne novi raj na zemlji. Ako mu se da, to je u pokretu svete panike, otvarajući mu toplu tamu svoje utrobe, vrata ka drugom svetu. Ona je fontana vrline: želja koju ona podstiče proždire uzbuđenje. Utapajući se u nju, čovek se vraća čednosti. Ona je sterilna jer je zaustavila točak vremena. Ili, pre će biti da je ona ta koja svoje seme postavlja u muškarca: ponovo ga rađajući, ponovo ga upoznajući sa detinjstvom sveta. Vraća ga svom muškom radu kojim se on uzdiže najviše što je moguće. Pričamo o supermenu, ali nikad o superženi, jer žena, istinska žena, je ona koja od muškarca čini više nego što on jeste. A za nju, samo postojanje je dovoljno da u potpunosti postoji. Kroz nju, muškarac dobija pristup svom biću, osim ako ne odabere druge vrste asketizma, gde će je iznova sresti, u simboličnom obliku....

Gospodo, oktrivanje istinske žene je milost, blagoslov, dar. Ne bojati se nje, to je već nešto drugo. Ujedinjenje sa njom zahteva božiju dobru volju...kakav je to čudan susret! Ona se iznenada pojavljuje u krdu lažnih žena i srećni muškarac koji je primeti počinje da drhti od želje i straha.

Promena je u toku, koliko još možemo da nastavimo da zavaravamo sebe?

(prevedeno, slobodan prevod, namerno necenzurisano ni mrvu, iz "Tantra, kult ženskog principa" Andre Van Lysebeth)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Žena je Velika majka, boginja, veštica....Mesec je simbol ženskog principa, , al joj je i simbol, zemlja i voda....Ona je pirncip instiktivne moći nasuprot muškom racionalnom poretku
Veoma joj je složena simbolika i ambivalentna, jer velika majka može biti i zaštitnica i zlotvorka, ona je čista duhovna vodilja i sirena zavodnica, devičanska nebeska carica i bludnica, najveća mudrost i bezdana ludost - sveukupna složenenost prirode....
Ženu simbolizuje sve lunarno, plodno, hraniteljsko, izuvijano, vretenasto, sve što je dijametralnog oblika......Žena je kao bunar i pećina, tajnovita, neistražena...

Atributi žene su prevashodno, mesečev srp, mesečeva svetlost, zvezda.
Ženske figure su služile za simbolizovanje vrlina i poroka kao i godišnjih doba....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kraljica :

Svecanost je prosla i sve su me sluge ostavile.
sta ces ti ovako dockan?

Sluga:

Posto si druge otpustila , dosao je moj cas.
Dosao sam da te pitam ; sta ima tvoj poslednji rob
jos da uradi ?

Kraljica:

Sta mozes da ocekujes ovako pozno ?

Sluga:

Ucini me gradinarom svoga cvetnjaka.

Kraljica;

Kakva ludost!

Sluga:

Hocu da napustim svoj stari posao.
Bacicu mac i koplje u prasinu. Ne salji me vise
na daleke dvore; ne kreci me u nove pobede.
Ucini me gradinarom svoga cvetnjaka .

Kraljica:

Koje bi ti bile duznosti ?

Sluga:

Da te sluzim u dokolici.
Odrzavacu svezu travu na tvom putu, kojim jutom seces i
gde sumorno cvece pri svakom tvom koraku klicanjem
pozdravlja stopala tvoja. Ljuljacu te na ljuljasci u hladu saptaparne,
kroz cije ce se lisce probijati ran mesec da celiva rub haljina tvojih.
Punicu ti mirisnim uljem kandilo kraj postelje i cudnim cu ti slikama
sarati podnozje pastom od safrana i sandala.

Kraljica:

A kakva ce ti biti nagrada ?

Sluga:

Da smem drzati tvoje sacice male kao nezne lotosove pupoljke ,
i preko clanaka tvojih nogu navlaciti cvetne lance ;
da ti smem tabane obojiti crvenim sokom asokovog cveta i
pljupcima otrti trun prasine , koji na njima jos okleva .

Kraljica:

Slugo moja, tvoja je molba uslisena ,
bices gradinar moga cvetnjaka.

TAGORA

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@danka - interesantan ugao gledanja na temu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ljubicasta ::@danka - interesantan ugao gledanja na temu

drago mi je da ti se dopalo!!!