... Mislima Te pozdravljam ...

1

... Mislima Te pozdravljam ...

offline
  • Pridružio: 04 Avg 2007
  • Poruke: 2

Ovde rechi rastu , klijaju , misli cvetaju , secanja , mashtanja , o Tebi , o Meni , o Nama .... Udji u zemlju sna , zaboravi na momenat svakodnevnicu .... razgledaj ostrvo zaboravljenih leptira ...... Mislima te pozdravljam, snovima dočekujem, riječima te ispraćam !!!!! Sva moja razmišljanja, zaokupljenost, moje tuge i sreće, na jednom mjestu...

.... Molitva ...




Sklopila sam ruke
i tiho izustila molitvu:
"molim te Bože da ga ponovno vidim",
ali moja molitva nije uslišana.
Moje su riječi otišle s vjetrom
u neki drugi svijet;
I spustila sam glavu,
sklopila oči ,
i iz srca ponovno tiho izustila:
"Molim te Bože da ga ponovno vidim",
ali nije došao,
a nebo....nebo ponovno nije uslišalo moju molitvu.
Tada je suza potekla niz moje lice
i zauvijek zapisala u mom srcu
onu molitvu:
"Molim te Bože da ga ponovno vidim.......








youtube.com/watch?v=L1pgLTNOU60#

Molitva ... Marija Sherifovic




....Znas, nikada nisam znala da ces ti biti taj koji me ubio
Da ces ti biti ljubav I smrt mog zivota
Nisi znao I nikada neces saznati kako je bilo tesko kad si otisao,
kada sam napokon shvatila da me nisi dovoljno voleo
Kada nisam osetila ruku tvoju,
Kada nisam videla tvojih ociju boju..
Hodala sam kao da me nema
I sve sam ti oprostila cak I tada
Znala sam da te zaboraviti necu,
Cak ni kad ne budem vise ni lepa ni mlada.
A zivot tece svojim tokom
I svi misle da te vise nema u dusi
Svi misle da sam sretna, ALI....!!?
Ona osecanja niko ne moze da srusi
I zivim danas, ali ne sa tobom, I svu moju tugu unutrasnju
Nemam skim da delim, sve je meni ostalo
I tako cu da je ponesem sa sobom,
jednom, kada dodje vreme da kazem
Zivotu zbogom











Arsen Dedić - Ne vracaj se starim ljubavima

Ne vracaj se starim ljubavima,
dok su davne kise lile,
drukcije su one bile,
nego ovih jeseni i zima,
Ne vracaj se starim ljubavima.

Ne vracaj se starim ljubavima,
da se sklonis, da se tjesis,
kad se davnih dana sjetis,
kad samocaraste kao plima,
Ne vracaj se starim ljubavima.

Sto zlocinca
usred mraka,
vjecno vodi u taj kraj,
Stara ljubav kao zamka,
nikad joj se ne vracaj.

Ne vracaj se starim ljubavima,
ne kucaj na ista vrata,
ugasena tu je vatra,
podji dalje gdje topline ima,
Ne vracaj se starim ljubavima.


Nestanes svaki put kad te
snovima taknem,
i opet iznova na rubu tuge i radosti :'
Cudne su te stanice sujete
i verujem i ne,
i volim te ili mozda ne.
Sve dok se ne dodirujemo
sve dok mi ne znas ukus usana,
i miris kose
pustam te.
Ne odustajem naci
tog decaka u tebi ,
probudicu i onu poslednju iskru pozude.
Jednom kad bude sve a opet
nista ne bude,
jednom kada se umoris od bezanja
zaspaces na mojim rukama,
i pusticemo kise da pevaju
pisacemo pesme bez reci i rime,
setices se neke davne zime
i reci da sam tvoja ludica.
Ona ista koja je cekala
jedno sneno svitanje,
jedan ceznjiv pogled u daljine.
Dok ti usnama budem trazila
sve tajne puteve ,
tu negde na tvojim ledjima...
Ne budi me i ne reci da volis me .
Ljubav je ta lazna spoznaja
Sebicna i ranjiva
Ukradi mi osmehe lazljive i
sakrij u svoje dzepove...
Ugnezdi se u moje oci sanjive
i ostani tu do kraja vremena ....
Zarobljen izmedju svetova
u javi svog sna
Tu na rubu mojih usana .


....

Otvoriš mi grudi, i gle, sad to više nije onaj
isti prizor koji je prethodio mom stvaranju.
Nije to više ono isto plavetnilo, kojeg se samo
sećam. Ili to samo nagađam. Sad to više nije ista
ona slika: Golub uhvaćen u hosti, sasvim kriomice,
u jednom praskozorju, pred svršetak jednog Aprila,
bela vedrina jednog dana, pred početak leta. Po tvome
naumu da više ne budem praznina. Pa se čudiš onda,
u toj nemoj autopsiji duše, kad umesto goluba,
i njegovog nežnog gugutanja, pronađeš kosa, ogrezlog
u ćutanje. I ni tebi sasvim ne bude jasno otkuda
takva preobrazba. U stvari što god dublje budeš
išao dnu krčaga, nailazićeš na sve čudnije i čudnije
prizore. Neme svedoke mog nemenjanja, otkad si mi
odrešio ruke. Kao kad zahvatiš vodu sa bunara,
pa sa vodom pokupiš i ćutanje i njegovu tamu. I trunje.
Ali kad to prespeš u čist sud i procediš ostane samo
voda. Čista i plava kao azur. Jer čovek živi po tom
principu, ceo život mu treba da shvati da ostane isti.
Kao voda. Ispod svega što padne po njemu, pokušavši
da mu promeni suštinu. I onda je potrebno sve vratiti
u prvobitno stanje. Pustiti bezvremenosti da sve utopi
u neku blisku nigdinu. U zaborav. Pa u ništa ode:
I stari zidni sat, izbledele slike, odeća koju je moljac
uzeo pod svoje, i ploče sa muzikom iz nekih davnih vremena.
Sve radosti i tuge. Čitava jedna odevena nekadašnjost.
I slika onog kosa, postavljena onako, naprečac, da te zavara.
A onda sve nestane, po tvom nahođenju. Sve se izgubi
sa vetrom. Samo se na ivici prostora, jedan leptir,
bezglasno, pretvori u gusenicu. Larvu tišine.
I ništa ne ostane sem plaveti. I onog istog goluba,
kojeg više ne treba krotiti. Eno ga gde prebiva krotak,
ispod duge. Pod tvojim okriljem. Zar sam to ja?
Golub utonuo u plavet dana. Ne znam, ne znam. To je sve
što vidim, dok se nebo ogleda u mojim dlanovima,
prepunim vode, vode, kojom treba da umijem beonjače,
zagledane u ono moguće isto plavetnilo sa početka pesme....
O.E.




Zaljubljen Zaljubljen Zaljubljen Zaljubljen

leonard ::Zaljubljen Zaljubljen Zaljubljen Zaljubljen




Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 529 korisnika na forumu :: 3 registrovanih, 2 sakrivenih i 524 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: branko7, ILGromovnik, kybonacci