|
Poslao: 26 Maj 2007 18:46
|
|
To se resava drugim nacinom! Pisite peticiju ili kako se to vec kaze! Ma izbacite to djubre iz skole!
|
|
|
Poslao: 26 Maj 2007 20:59
|
|
Svasta se rodi u mutnoj vodi,
lukava mrena i glupavi smudj,
karas i bandar, lopov i dzandar
i ribe sto zive na racun tudj'.
Malene one vecih se klone,
ne pazis i vec te nema za tren.
Gde god da beze stignu u mreze,
neko se rodi da postane plen.
Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najvece ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
A budem i ja i smuvan i varan,
pa svakom se desi da ispadne saran,
to je bar rutinska stvar.
Ko zivot vodi u mutnoj vodi
mora sve trikove dobro da zna,
u mutnoj vodi, sto mnogim godi
posebno onim sa vrha i dna.
Svi znaju svrhu, stuka na vrhu,
tu su da kvare i naprave lom,
a dole na dnu, sudbinu jadnu,
mnogima resava nekakav som.
Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najvece ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u srcu dubine
i drzim se pretezno zlatne sredine,
to je bar rutinska stvar, rutinska stvar.
Na sta se svodi zivot u vodi?
Pa eto, grabljivci imaju vlast.
Grgec je glupan, ali je krupan,
pa male ribice guta u slast.
U dane gadne, kad voda padne,
plasljive ribe ne vrede ni gros,
naidju krize, drukcije grize,
i samo najbolji plivaju jos.
Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najvece ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u vrtlogu gluvom
i pitam se sta rade ribe na suvom,
a to je bar rutinska stvar.
|
|
|
Poslao: 26 Maj 2007 21:03
|
|
Tacno je da forum , stampa i carsija nisu mesto gde se ovo resava , ali je pritisak javnosti neophodan da bi institucije profunkcionisale .
|
|
|
Poslao: 26 Maj 2007 21:06
|
|
Bojim se, gospodine, Dusane, da nece moci da odgovori, Ne ume da koristi ni racunar , ni internet, iako je od skolskih para kupila kompjuter sa ravnim ekranom, koji je tu da se slozi sa bojom namestaja.
Hvala puno na javljanju.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Maj 2007 19:35
|
|
Ових дана, месеци, година... свако је у неком свом ''проблему''. Најчешће су то проблеми за чије решавање треба покренути више људи и чинити више активности. Када само неко, а да не говоримо више њих, не одради свој део посла, све ''пада у воду''. Шта је мотивација за људе који учествују у тим активностима? Најчешће и најјаче мотивационо средство је (моје скромно мишљење) новац, затим лична афирмација и на крају морална сатисфакција. Некада и код неких је овај поредак другачији или се само чини да је тако!
Не треба много мудрости да се открије зашто у једној школи не може да се дође до правог решења за део колектива. Када погледамо градирање мотива за неку акцију, онда долазимо до закључка да приличан број људи није заинтересован за експонирање типа правде, достојанства личности и професије... него радије ћуте, таворе и ''повијају'' се само да их неко не дира и не преиспитује. Тако је много лакше! Тако је много лепше! Тако је најбезбедније! Ко те пита како се осећаш кад ''пљуцну'' по теби или кад те мало ''згазе''. Најважније је да си безбедан и да нећеш бити ти тај или та која ће бити вишак кад се не упише довољан број ученика, јер то ће бити они други ... Најважније је да ти нећеш бити на тапету кад родитељ није задовољан ''третманом'' свог детета у школи, јер то ће бити они други... Најважније је да тебе не дирају, јер ти си ту, ти си за, ти ћеш увек подржати ''праву ствар''..., а они други...Они! Они су проблем! Траже да се поштује личност и принципи успешне комуникације, као иду на неке семинаре и мисле да су паметни, припремају се за рад и стално се преиспитују, како би дошли до најбољих решења, не ''увлаче'' се јер стоје иза свог рада и увек подржавају праве и суштинске вредности, а не привид и форму где садржина не постоји или је трула....!!!!
Када се овако поставе ствари, онда је све јасно. Остаје само питање како да функционишу они. Они су проблем, они су кост у грлу, они се усуђују да коментаришу, да реагују, да захтевају...Шта са њима???!!! Покушавано је и ''пљување'' и ''гажење'' и ... али ништа! Они су још ту! Како их се ослободити?
Ех!Ех! Моја је срећа што припадам њима. Они, то сам ја! Срећна сам због тога! Питање је само зашто нас систем не подржава и зашто се на сваком кораку ''убија'' здрава мисао???!!!
Можда ово и подсећа на харангу, али верујте само подсећа! Разлог томе је неодлучност за радикални потез као што је судски поступак. Помишљали смо да ће давање сигнала јавности, инспекцијама ... неког заинтересовати и да ће неко покренути поступак, али... Ко зна, можда и кренемо тим путем, али знајте, а и ми знамо да је наша превасходна обавеза васпитно – образовни рад!
|
|
|
Poslao: 30 Maj 2007 00:34
|
|
I sama sam prosvetni radnik i znam da i kod nas kao i u svakoj profesiji ima ljudi koji su tu zalutali.Isto tako znam da smo veoma sujetni i da ne prihvatamo nikakve norme ni pravila fer igre.Kao sto rece Dusan volela bih cuti i drugu stranu price, mada to nista nece promeniti.Sasvim sam sigurna da bi i moj direktor bio tema nekih novina ili foruma samo kada bi od nas zahtevao da obavljamo svoj posao kako valja.Kada bi svaki put skidao od plate za kasnjenja na cas bilo bi para i za plafon u nekom selu i za fontanu ispred moje skole.Kada bi proveravao ko od zaposlenih u nastavi ima pripreme za cas-( koje su obavezne ponovo!) skoro niko ne bi mogao odrzati cas.Kada bi proverio ko blagovremeno vraca na uvid pismene zadatke i kontrolne i nasa engleskinja bi bila suspendovana(moj razred je radio pismeni pre prvomajskih praznika do dana danasnjeg moja koleginica nije ga stigla pregledati).Simpatican je i kolega matematicar koji je redovno gubio decije kontrolne!Znaci samo nekoliko fragmenata iz zivota skole a obilje nepravilnosti. Posebna je prica kako se kraj priblizava slabe ocene nestaju.Uvek sam se divila kolegama koji bezobrazno preko jedinica u dnevniku napisu dvojke ne bi li smanjili tj. izbegli popravne! Moze li neko da me ubedi kako dete sa sedam nedovoljnih na III klasifikacionom periodu u junu ima samo jednu! Ja sam od onih koji se ne boji direktora "tiranina" i mogu vam reci da cak naprotiv prizeljkujem nekoga ko ce zavesti red u mojoj skoli! Kao sto znam i da 90% mog kolektiva bi smatralo nepodnosljivim da ih neko "maltretira" tj. zahteva od njih da obavljaju svoj posao kako valja!
|
|
|
|
