|
"Vozili su se za sve vreme nisu ni rech progovorili.
Vratilli su se kući i ćutke večerali."
"Ćutnja je ležala između njih kao nesreća. (...)
U snu je zaplakala, pa je morao da je probudi.
’Bila sam sahranjena’_pričala mu je.
’Već dugo.Dolazio si svake nedelje. Uvek bi pokucao na grob, i ja bih izašla.Oči su mi bile pune gline.’
’Ta ovako ne možeš da gledaš!’_govorio si i čistio glinu iz mojih očiju.
’Ali ja i tako ne vidim.Umesto očiju ja imam samo rupe.’
A onda si jednog dana otišao na dugo putovanje, a ja sam znala da si sa nekom tuđom ženom. Nedelje su prolazile a tebe nije bilo. Plašila sam se da mi ne promakne tvoj dolazak, pa uopšte nisam spavala. Konačno si opet pokucao na grob, ali sam bila tako iscrpljena nakon mesec dana bez sna da nisam imala snage da izađem. Kad mi je to konačno uspelo, pogledao si me razočarano.Rekao si mi da loše izgledam. Osećala sam da ti se ni malo ne sviđam, da su mi obrazi upali i da činim nagle pokrete.’
Izvinjavala sam se. ’Ne ljuti se, sve vreme nisam spavala.’
A ti si rekao izveštačenim, umirujućim glasom:’Eto vidiš. Treba da se odmaraš. Trebalo bi da uzmeš mesec dana odmora.’
A ja sam dobro znala šta ti podrazumevaš pod odmorom! Znala sam da ne želiš da me vidiš mesec dana, jer ćeš biti sa nekom drugom ženom. Otišao si, a ja sam sišla u grob, ponovo svesna da neću mesec dana spavati kako ne bih propustila tvoj dolazak i da ću, nakon mesec dana, biti još ružnija nego danas tako da ćeš biti još više razočaran."
...
"... Voditi ljubav sa ženom i spavati sa ženom su dvije, ne samo različite, nego gotovo suprotne strasti...
Ljubav se ne izražava kroz čežnju za fizičkim sjedinjenjem ( ta čežnja moze da se odnosi na bezbroj žena), nego kroz čežnju za zajedničkim spavanjem (ta čežnja odnosi se samo na jednu ženu, onu koju volimo)... "
Milan Kundera '' Nepodnošljiva lakoća postojanja''
davno...bash davno chitala knjigu..i pronashla neshto Svoje u njoj...
|
