|
Уметничко дело одговара,жива судбина пита (чежња рођеног да буде оваплоћен у уметности!).Уметничко дело,као савршенство,приказује;жива судбина,као несавршена,моли.Ако хоћеш апсолут иди код Венере-Милоске,Мадоне-Сикстинске,ОСМЕХА- Леонардовог,ако хоћеш да даш апсолут (да одговориш!) иди једноставно код Афродите,једноставно код Марије,једноставно код ОСМЕХА;избегавати тумачење-на извор,то јест чини оно исто што су чинили ствараоци тих дела,безимени или са именом.
Тиме не умањујем ни Гетеа,ни Леонарда,ни Дантеа.Твоје ћутање пред њима-то је твој данак.Шта може да се одговори на исцрпан одговор?Ћутиш.
Али ако си дошапо на свет да дајеш одговоре,немој да се скамениш у блаженом небићу,нису тако стварали и није то што су стварајући желелиГете,Леонардо,
Данте.Бити оборен-да,али и умети устати:припити се и-одвојити се,пропасти и васкрснути.
Клекнути-и проћи:у свет нерођени,нестварни и испуњен жудњом.
Али између Ђоконде (апсолутним тумачењем ОСМЕХА) и мене (свести о тој апсолутности) није само моја немуштост – још милијарде тумача тог тумачења,све књиге написане о Ђоконди,све петовековно искуство очију и глава које су бдиле над њом.
Ја овде немам шта да радим.
Апсолутна,довршена,савршена,протумачена,вољена.
Једино што се може пред Ђокондом,то је да се не постоји.
''Али Ђоконда ОСМЕХОМ –пита.''На то ћу да одговорим:''питање њеног ОСМЕХА-и јесте њен одговор''.Неминовност питања и јесте апсолут одговора.Суштина ОСМЕХА је питање.Питање је дато у непрекидности,према томе дата је суштина ОСМЕХА,његов одговор,његов апсолут.
Бесмислено је да научници (уметници,песници и цареви тумаче ОСМЕХ,Ђоконду).Дата је Тајна,тајна као суштина и суштина као тајна.Дата је Тајна сама по себи.
марина цветаева
|
