|
Poslao: 24 Apr 2011 01:47
|
|
Hit-Man ::>> Uvek postoji neki predznak i zato ne treba mnogo lutati nocu!
Šta fali noćnim lutanjima? Meni je upravo najdraže da šetam noću kada nema buke, ljudi i gužve. Doduše, ovde je sve osvetljeno. Prednost života u velikom gradu. 
Sećam se kad sam bio kod kuma na selu... Prva kuća na bar kilometar/dva. Mrak... Nigde svetla u daljini. Ali zato imaju zanimljive (i pomalo sablasne) priče. Baš ovako nešto kao što nam je ovde ispričao Ričard, ali sa dosta dodatnih detalja i malo vlaškog folklora. A da... I neretko spavaju sa upaljenim svetlom čak i u gradu.
|
|
|
Poslao: 24 Apr 2011 08:02
|
|
Željko, zbog čega misliš da su znakovi rezervisani samo za loše? Pa valjda se nekada i nešto dobro dogodi?  A tek snovi moji, oni su pravo čudo. 
Ne verujem da je lutanje noću loše, ako će se nešto dogoditi, dogodiće se. Mada, možda je i moguće sprečiti.
|
|
|
Poslao: 24 Apr 2011 10:11
|
|
Tvoj brat je manipulisao tvojim strahom od Stribora, a moj najbolji drug iz detinjstva mene izbezumljivao nekom misterioznom i magičnom "žičicom", koja kad je u pravim rukama (tj. njegovim) i kada se izgovori formula "žičice, žičice, bla bla" može u svašta da me pretvori (danas je sveštenik, valjda mu je bog oprostio na tome, ja nisam)  Imala sam možda 5-6 godina i nikom nisam smela da kažem za tu prokletu "žičicu" zato što sam bila prestrašena, a valjda sam i neku zakletvu morala da položim. Deca! 
|
|
|
Poslao: 24 Apr 2011 10:21
|
|
Najgore je što sam sam dozvolio da manipuliše mojim strahom. Niko me nije vukao za jezik da mu kažem da sam se počeo bojati nečega.
|
|
|
Poslao: 24 Apr 2011 13:07
|
|
Nekako se reših da se i ja oglasim povodom ove priče. Kažeš da ne veruješ u stvorenja mraka a ipak si rešio da napišeš sve što ti se dešavalo... Kao da sumnjaš u samog sebe? Ja ne mogu, ne želim i neću da verujem i isprazna sujeverja, tipa: "kad crna mačka pređe put", "nesreće sa brojem trinaest"... i tome slično. A opet, verujem da postoji nešto neobjašnjivo, jer, po meni, život bi bez toga bio manje zanimljiv. Ako je to stvorenje bilo predskazanje onoga što ti se kasnije događalo, kako to da je isto videla i devojka sa kojom si bio? Moguće da je tebi taj pas ostao u sećanju baš zato što su ti se posle nekoliko dana izdešavali ti nesrećni i tužni događaji...? A nije isključeno i da su priče, u kojima si učestvovao sa drugarima, bile te koje su pojačale tvoje zapažanje da te je taj pas pratio. Da li su to jedina dva psa koja si video u noćnim šetnjama? Ko zna koliko se još stvari "čudnih" stvari izdešavalo, a ti ih nisi primetio jer nije bilo nekog važnijeg događaja za koji bi ih vezao... Evo nečeg "zanimljivog" što se meni izdešavalo: Ja sam učestvovao u pet udesa (u dva slučaja sam vozio, a u tri sam bio samo kao putnik), i nijedan nije bio nimalo bezazlen, a za neke je i bilo čudo kako je uopšte i bilo preživelih. Na sreću (ili treba da zahvalim nečemu drugom), sve skupa, bile su tek nekoliko manjih povreda. E sada, da li sam ja baksuz zbog toliko udesa, ili pak taličan jer sam iz svih izašao nepovređen. Jedini problem koji imam sada je to što svi izbegavaju da se voze sa mnom.
P.S. A ja jurim dvocifren broj.
|
|
|
Poslao: 24 Apr 2011 16:48
|
|
Ričard ::Željko, zbog čega misliš da su znakovi rezervisani samo za loše? Pa valjda se nekada i nešto dobro dogodi?
Ne mislim da su rezervisani za lose, ali obicno o njima razmisljamo kada nam se desi nesto lose. Kada nam se desi nesto lepo ne razmisljamo (ne padaju nam na pamet) te neke neobjasnjive stvari sto su nam se desile nekoliko dana pre. Sto je valjda i normalno, zaokupljeni smo tom nekom lepom euforijom.
|
|
|
Poslao: 24 Apr 2011 17:17
|
|
Ja mislim da nas naši anđeli čuvari upozoravaju, na različite načine. Ne treba se plašiti, samo učiti da se prepozna poruka.
I ne verujem u slučajnosti.
|
|
|
Poslao: 24 Apr 2011 22:30
|
|
Ne, ne verujem u stvorenja iz mraka, ne sumnjam u sebe i ne vidim ništa loše u tome što sam pisao o svemu. U stvari imam lične razlog zbog kojih sam pisao.
Devojka je videla iz razloga jer je pas bio stvaran, nije bio plod moje mašte, isto kao i što je prvog pas primetio Astor, koji inače nije mogao da smisli drugu životinju u dvorištu. Nije da se hvalim, ali moja percepcija je zaista fanastična, sećanje mi je odlično, pamtim stvari iz druge godine života, i stojim čvrsto na zemlji. Nisu ta dva psa jedine čudne stvari koje sam vido noću, bilo je i drugih znakova, e sad ne mogu reći da su svi bili vezani za loše stvari, neki (možda i većina) bili su vezani za dobre stvari; kao što reče Želljko da nisu znakovi rezervisani samo za loše stvari. Ima i onih koji s bili vezani za lepe događaje. 
zoranzota ::P.S. A ja jurim dvocifren broj.
Juriš dvocifren broj saobraćajnih udesa? 
Leto između druge i treće godine srednje škole imao sam operaciju slepog creva, krevet do mene ležao je čovek sa lakšim povredama, stopirao je, peti put u životu. Svih pet puta je imao udes u kome je vozač poginuo. 
|
|
|
Poslao: 25 Apr 2011 11:10
|
|
Ni ja ne mislim da je loše to što pišeš o ovome, naprotiv. Niti pokušavam da te uverim kako to što si video nije to, i kako je sve te delove događaja tvoja podsvest povezala u jednu celinu... Kao što sam već rekao, verujem da postoji nešto neobjašnjivo, ali verujem i da iste priče, gledane iz različitih uglova, daju drugačije zaključke, a da svi zajedno nose istinu u sebi.
A ta priča o autostoperu je baš...
Za dvocifren broj sam se naravno šalio, na taj način, verovatno, pokušavam da se malo podsmevam strahu koji se javlja pri pomisli: A šta ako bude i šesti...?!
|
|
|
Poslao: 25 Apr 2011 11:17
|
|
Priča u oku aktera i posmatrača nikada ne može biti ista. Ne smatra svoju priču nekom celinom, niti sam je tako povezao. Ovo je samo priča.
Auto stoper se zakleo da nikada više neće stopirati, pa makar morao ići i peške. Bilo je to`90-tih godina, nemaština...
|
|
