Prvi put sa strahom na plivanje

1

Prvi put sa strahom na plivanje

offline
  • Pridružio: 25 Maj 2015
  • Poruke: 9

Ovaj blog je zamišljen tako da u kratkim crtama prati tok i napredak jednog ličnog "projekta".
Pratiće vremenski period koji je potreban da potpuni neplivač prepliva do plivača.
Pobornik sam teorije da svako može da nauči bilo koju veštinu, pre ili kasnije.

DAN 1:

Kratko zagrevanje, mlak tuš i ulazak u vodu. Voda dubine do usta.
Prva vežba: držanje za ivicu i mlaćenje nogama iz kolena. Zatim: vežba potapanja glave u vodu nekoliko puta.
Ishod: obe vežbe radim pogrešno, umesto da opustim i lagano pomeram noge, u polugrču i stegnuto radim vežbu, tako da gotovo tonem, trener me ispravlja nakon nekoliko minuta borbe sa vodom.
Pri potapanju glave kao da gubim kontrolu, voda mi ulazi u oči, ne vidim ništa, trener kaže da ne trljam oči i da se priviknem da gledam bez obzira na vodu.
Na bazenu su deca i malo starija deca, nekima mogu da budem i mama, no to me ne sprečava da savet potražim od mlađih, čak i banalan poput - kako potopiti pravilno glavu, nekome ko baš nikada nije ovo radio u vodi to može biti malo problem, koliko god čudno da zvuči nekom: da sumiram: vazduh se ispušta kroz usta, kaže mala Anđela, 11 godina.
Dok u horizontalnom položaju pokušavam da balansiram nogama, pokušavam da uvedem element plivanja jednom pa drugom rukom naizmenično, držeći se za ivicu, međutim, nemam ravnotežu i sinhronizovanost u rukama i nogama. Nije baš toliko jednostavno. Telo će morati da se adaptira na vodu. Ali odlazim sa treninga sa mišlju da bazen nije isto što i kada i da je potrebno vreme da bi se telo priviklo na novu sredinu.
Trener kaže da je najgorim slučajevima bilo potrebno od 6 do 8 meseci.
To su maksimalni okviri koje sam sada sebi postavila da naučim, nisam valjda baš najgori slučaj. Mr. Green

Note: Treneri nisu ni svesni koliko se stvari ne podrazumeva i sa kakvim individualnim barijerama dolaze pojedini neplivači. S obzirom na to da se obuka radi grupno i da se ne posvećuje vreme pojedincu i njegovim barijerama, već se radi na tehnici, svako je dužan da psihički trening odradi sam, treneri su tu zbog tehnike. Tako da tada na delu nastupaju dva trenera: jedan obučen i jedan neobučen (vi sami). Pritom su deca u prednosti, naime, niko im nije dvadeset godina govorio da treba da se plaše utapanja.

Mislim da sam negde već pisao, ali moj tata je dušu ispustio dok je naučio mene da plivam.
On je bio ronilac u vojsci, sestru je vrlo brzo naučio, a ja... Ja sam jednostavno bio antitalenat. ,,Toneš k'o sekirče", govorio je. On nikako nije shvatao moj strah od utapanja, od vode koji i dan danas vučem. Nakon tri do četiri leta, nakon što je on izgubio sve živce, izgoreo na suncu po leđima, vodio me na more, bazene, nakon mojih bežanja iz bazena, njegovog frustriranja i vikanja na mene i mog otimanja i gomilu suza (što mojih, što njegovih), konačno sam naučio - 'kučeći' stil i to na reci.

I dan danas imam strah, ali nije toliki. Ne volim kad mi je voda preko glave, kad ne mogu da stanem da se odmorim (jer devojčica od pet godina ima više snage za plivanje od mene, veruj mi, video sam svojim očima) i mnogo brzo gubim toplotu u hladnoj vodi. Mnogo sigurnije se osećam na kopnu. Što je sigurno - sigurno je. I, da, bazeni i ostale stajaće vodu su jako nezahvalni jer, da bi prešao istu razdaljinu moraš više da se potrudiš, za razliku od reke gde praktično moraš samo da se održavaš na površini, a ostalo radi voda sama...

Znam par ljudi koji ne znaju da plivaju i plaše se vode. Da ja ne znam da plivam verovatno nikada ne bih uspeo da se nateram da pokušam da naučim. Zato imaš moje veliko poštovanje. Skidam kapu! I, samo napred, ipak je plivanje jedna od retkih veština koje zapravo spašavaju život smešak

mpman
Hvala ti na komentaru i što si podelio svoje iskustvo... Nezgodno je stvarno, samo kažu lako je, samo te ubace u vodu i proplivaš, ali istina je malo drugačija..
Svaki strah koji prebrodiš u životu, svesnim izborom, ne samo pukim slučajem, ojačava ti volju i daje samopouzdanje u drugim aspektima života.
A kao što kažeš, to je jedna od retkih veština koja može nekome da spase život. smešak

Jedne prilike dok sam učio da plivam idem ja tako pored jednog plitkog bazena negde dubine do kolena došli muž i žena na bazen i doneli bebu, tako muškarac spusti bebu u vodu kad ona automatski krene da mlati rukama i nogama, a pored mene ćale stoi i smeje se pa mi kaže pogle magarče kako beba pliva od par meseci a ti ne znaš. Tako i ja posle 3 godine naučih plivati na moru tek pošto sam se pošteno nagutao slane morske vode, sa MPMAN-om se slažem u delu da kad ne mogu da dohvatim dno nogama obično gibam nazad ka plićem delu problem nastaje ukolio je hladnija voda uhvate me grčevi a to more da bude nezgodno.
Inače nemam toliki strah kao ranije sad odem pošteno od obale jer plivanje koliko iscrpi čoveka toliko i opusti pogotovo kad se izmoriš i samo se okreneš na leđa i legneš kao na krevetu i laganim pokretima nogu i ruku se održavaš na površini. Mr. Green

Evo nekog mog iskustva kako sam naucio da plivam....

Davne 2003 godine sam bio u banji Koviljaci i tamo sam bio zbog problema sa levom nogom i pored svih ostalih terapija sam imao i nekih sat ipo vezbi u bazenu koji je bio od recimo pola metra dubine pa sve do nekih 3 metra. Elem ja sam uglavnom stalno boravio u tom naj plicem delu ( logicno posto nisam umeo da plivam) i onda posle jedno 5-6 dana odlucim ja da se pustim u onaj naj dublji deo samovoljno... I dodjem do njega isao sam ivicom bazena drzao se za onaj drzac i pustio se. Kad sam krenuo da mlataram i rukama i nogama to je licilo na sve samo ne na plivanje... I tako posle jedno 2-3 puta provalim ja nekako kako se odrzati na vodi... i onda sam malo to vezbao u srednjem delu (na nekih 1.5 M dubine) i na kraju otisao opet u naj dublji... Umeo sam da se odrzim na vodi i da kazemo da dodjem sa jedne strane do druge kako tako (ne po duzini vec po sirini) za mene je to tada bio ogroman uspeh... Posle toga sam isao na bazen 2 puta nedeljno i malo po malo nauci ja da plivam.... Ali osecaj koji sam imao tada kada sam se prvi put pustio u malo dublju vodu je za mene bio bas zastrasiv.

Ko nema strah od vode, brzo naučii da pliva. Poenata je u umeću opuštanja. Onog momenta kada se opustite u vodi, tog momenta ste naučili da plivate. Ko ume da se opusti u vodi .....i da ne radi rukama i nogama ništa...opet neće potonuti. Problem je sa ljudima koji imaju strah od vode jer se u istoj ''ukrute'', misle da je to neka velika tehnika...da će potonuti....
Moja majka ni dan danas nije naučila da pliva. Decenijama ide na more. Ima ogroman strah od vode. Tehnički, ona zna da pliva, ali onog momenta kada ne može da kontroliše vodu, odnosno kada vidi da joj dubina prelazi ramena, ona tog momenta ''tone''. I to je tako. Ona svoj strah nikad neće ni pobediti....
Što se mene tiče...obožavam vodu, volim da plivam. Spadam u one plivače koji se sa obale i ne vide....Posećujem i bazene itd.
Nasmejah se kada je Pakito napisao ''davne 2003'' Laughing Naučila sam da plivam u drugoj polovini 70'tih bez problema ili bolje rečeno, kada je moj otac odlučio da naučim da plivam, odnosno kada je on mislio da mi je vreme. Skinuo gumu i bacio me u vodu....Laughing Jedini problem koji sam imala je taj što sam prvo naučila da plivam na leđima. Jako mala sam naučila da se opustim na vodi u ležećem stavu...Samo je bio problem da to isto uradim i na stomaku...Laughing, pa je moj otac odlučio da mi ''pomogne''...Laughing
Sve je idnividualno...

mpman ::I, da, bazeni i ostale stajaće vodu su jako nezahvalni jer, da bi prešao istu razdaljinu moraš više da se potrudiš, za razliku od reke gde praktično moraš samo da se održavaš na površini, a ostalo radi voda sama...

Ovo važi samo nizvodno. Uzvodno je prilično teško plivati, u stvari nije teško plivati, teško je preći pristojnu razdaljinu, pa čak i ako deluje da voda stoji.

DAN 2:

Još uvek se držim uz ivicu bazena, noge su mi malo slobodnije nego prošli put, ne pravim veliki napor prilikom pokreta, potpuno je drugačiji osećaj, zamišljam da sam riba koja pliva u vodi i ponavljam u sebi afirmaciju: Ti si riba, ti si riba.. Mr. Green
Uspevam da prebrodim strah od potapanja glave u vodu, što je verovatno posledica toga što sam skontala da nije dovoljno da voda izađe samo na usta, nego i na nos, kako ne bi ostatak vode završio direktno u grlu, od čega mi se vrtelo u glavi prošli put.
Radim novu vežbu, plivanje uz držanje za ivicu, ali okrenuta leđima sa glavom u vodi, polako se otkravljujem..

Note:Koristim kapicu za plivanje i kapiram koliko je beskorisna stvarčica jer kosa svejedno ostaje mokra, imam dugačku kosu pa proklinjem seme i pleme što moram da ostajem mnogo duže da bih je osušila. Neutral

pein
Citat:a pored mene ćale stoi i smeje se pa mi kaže pogle magarče kako beba pliva od par meseci a ti ne znaš.

Ovo je klasika, srpska kritika... podseti me na onaj citat:

Srpska kritika je nuklearni udar, električno pražnjenje lične frustracije ili besa. Razlika između zasluženog povoda i činjenice da me nešto samo nervira je tanka. bastabalkana.com/2014/06/kritika-prljavog-uma/

pakito93
Citat:Ali osecaj koji sam imao tada kada sam se prvi put pustio u malo dublju vodu je za mene bio bas zastrasiv.

Svaka čast na petlji.. deluje mi gotovo kao samoubilački poduhvat kad si napisao da si se samo pustio.. smešak Svaka čast što si uspeo da napraviš od sebe plivača! Smajli

Sagacity
Citat:Poenata je u umeću opuštanja.

Kako je ovo divno rečeno, erikfromovski nekako - umeće opuštanja. Ali zaista tako jeste, to kao da nije moguće za svakog. Generalno sam nekako u grču, tako da na ovo gledam kao na jedan od načina da postignem i unutrašnje oslobađanje, jer voda ume da prepozna fol, dok drugi ljudi na suvom grč nekad ni ne primete..

Citat: Tehnički, ona zna da pliva, ali onog momenta kada ne može da kontroliše vodu, odnosno kada vidi da joj dubina prelazi ramena, ona tog momenta ''tone''. I to je tako.
Da li misliš da je za ljude koje teže da sve u životu drže pod kontrolom i koji ne vole nepredviđene okolnosti teže da proplivaju, ili je neka druga vrsta straha kod tvoje majke u pitanju? Neutral

Elem, a ta pričica o ocu i gumi je sjajna, oduševljena sam! Volela bih da sam imala takvog "pomoćnika"... smešak

Ričard ::Ovo važi samo nizvodno. Uzvodno je prilično teško plivati, u stvari nije teško plivati, teško je preći pristojnu razdaljinu, pa čak i ako deluje da voda stoji.

Istina! U životu sam samo dvoje video da uspešno plivaju uz Ibar! Ostali jedva ostajemo na istom mestu Mr. Green

Citat:Uspevam da prebrodim strah od potapanja glave u vodu, što je verovatno posledica toga što sam skontala da nije dovoljno da voda izađe samo na usta, nego i na nos, kako ne bi ostatak vode završio direktno u grlu, od čega mi se vrtelo u glavi prošli put.

Pokušaj da zapušiš nos bez ruku. Ne mislim samo na to da prestaneš da dišeš, već da ga potpuno zapušiš, kao recimo kad pokušaš da zaustaviš kijanje. To možeš i na suvom Very Happy Na taj način voda ne može da ti uđe u glavu sve dok usta držiš zatvorenim.

Lično, mrzim taj osećaj kad voda 'uđe u glavu', ne znam gde voda zaista ide kad tako uđe kroz nos, ali zaista mrzim taj osećaj kao da je voda ušla u mozak Bebee Dol

luna lu ::
Da li misliš da je za ljude koje teže da sve u životu drže pod kontrolom i koji ne vole nepredviđene okolnosti teže da proplivaju, ili je neka druga vrsta straha kod tvoje majke u pitanju? Neutral

Moja majka je kao dete od 4 godine upala u vatru. Ona je oduvek pričala, a njoj je navodno neko preneo da ljudi koji ''gore'' ili su imali neki problem sa vatrom imaju i problem sa vodom. Lično, smatram da je to njena velika umišljotina i da time samo pojačava strah. Osim toga, prilično je nemarna kada je plivanje u pitanju tipa...šta ima veze i ako ne znam dobro da plivam...Kao da je to nešto...
Sad da joj neko da veliku gumu za plivanje, nju ne bi bio blam da istu koristi, iako tehnički zna da pliva...Mislim...šta da ti kažem...Laughing Jednostavno, oseća se nesigurno....

Ne mislim da ljudi koji teže da sve u životu drže pod kontrolom teže proplivaju. Sve je individualno, a najveća kočnica je strah. Čim uđeš u vodu tipa...joj sad će da me strefi grč, joj sad ću da se nagutam vode...Gotovo, od plivanja nema ništa.
Vodu treba shvatiti kao nešto u čemu se uživa, a ne nešto što se mora i što se podrazumeva. Znači, ideš na bazen da uživaš. Okreneš se malo na leđa, raširiš ruke i kuliraš. Uživancija.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 832 korisnika na forumu :: 77 registrovanih, 6 sakrivenih i 749 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 20:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _commandos_, AF-1, amaterSRB, Apok, bato3, blackjack, Bojadin Strumski, Booster, bounty hunters, branko72, BSD, cicus91, daces, Dannyboy, darkangel2, dekao, delrey, djboj, Djokkinen, djonsule, djordje3, Dostanic09, dragank75, EOD, Filip Marinković, gvozdenavolja, ivo.jozinovic, JOntra2, Kos93, kozi, Kožedub, Kubovac, kuureee, kvcali, Libertas, Lieutenant, ljs, MaksicZoran, Marko Marković2, Megapurpletv, Metanoja, mgaji21, Misirac, moldway, mrkanidja, mrvica78, nedeljkovici, nemanja.tatic, nenad81, ofbeyond, pein, petar_asroma, Profica2, profiler1982, RADOVAN.S, ray ban11, repac2, rodoljub, royst33, Sale.S, serbianpaladin, Singidunumac, Snorks, spektorsky, Sr.Stat., Srbin do koske, StefanNBG90, T-72, Urke_Bgd, uruk, USSVoyager, vathra, vobo, Voja1978, voja64, Warhawk, WS2