...Da...ovde,je malo bilo govora o zivotinjama i mislima,recima,koje nas spajaju... Pa ,evo,DZozef Kembel...sta kaze...
Zivotinje-predstavnici Nevidljive Moci nemju vise svrhu da, kao u drevnim vremenima pouce ljudski rod i pokazu mu put.Medvedi,lavovi,slonovi,kozorozi i gazele zatvoreni su u kaveze u nasim zoozloskim vrtovima.Covek nije vise pridoslica u svetu neistrazenih ravnica i suma.Nasi najblizi susedi nisu divlje zveri;to su druga ljudska bica koja se bore za sopstvenu dobrobit i prostor i prostor na planeti koja juri u beskrajnom krugu oko vatrene lopte jedne zvezde.Ni u telima ni u umu mi ne nastanjujemo svet lovackih plemena iz paleolitskih milenijuma.Ipak ,njihovim zivotima i zivotnim navikama dugujemo i sa oblik svojih tela i ustrojstvo svoga uma. Secanja na njihove zivotinjske predstavnike mora da i danas nekako postoji,usnulo u nama.Jer,cim se osmelimo da krenemo u divljinu,ta secanja se bude i komesaju.Pokrenu se i kada nas obuzme strah od grmljavine.Pracena osecanjem prepoznavanja,ponovo ozivljavaju kad stupimo u neku od onih praistorijskih,prekrasno oslikanih pecina.Sto god bila unutrasnja tmina u koju su se u svom transu spustali samani iz tih pecina,ista takva mora lezati i u nama:svake noci pohodimo je u snu.
Не знам зашто се сећам Максија Шнадига,уколико то није због Достојевскога.Ону ноћ кад сам први пут сјео за Достојевског збио се,најзначајнији догађај у моме животу,значајнији од прве љубави.Био је то први намјерни,први свјесни чин који је био за мене значајан;измјенио ми је целу слику свијета.Не знам поуздано да ли се већ сат био зауставио кад сам,после дугачка гутљаја,одигао главу од књиге.Али знам да је начас застао свет.Први пут сам завирио човеку у душу или,није ли боље рећи да ми је Достојевски први открио?Можда сам и дотада,не знајући ни сам,био поприлично чудан,али од оног тренутка кад сам посегнуо за Достојевским сигурно је да сам постао темељито,неизлечиво,самозадовољно чудан.Обични свакодневни свет престао је за мене постојати.Свака амбиција,па чак и жеља да пишем,такођер се угасила-и то за врло дуго време.Бо сам налик на војника који је дуго био у рову изложен паљби.Обичне људске патње,обична људска завист,обичне људске амбиције-све је то за мене сад био дрек.
......Оно се одиграло у Фар Роквеју.Пошто смо се обукли и најели,одједном ми се прохтело да будем сам па сам се,врло нагло,на углу опростио од њега.И тада је почело.......Све док ме није самоћа запљуснула,био сам и ја прилично сатрвен,али чима сам осетио д асам се издвојио од осталог света,тргнуо сам се и пренуо.Био сам толико наелектрисан да се нисам усудио макнути бојећи се да не почнем насртати као бик,пентрати се уза зид или бар играти и вриштати.Одједном сам спознао да је узрок овим новим осећањима у томе што сам постао брат Достојевског,што сам можда једини човек у Америци коме је јасно шта је он мислио кад је писао своја дела.Штавише,осетио сам да су све књиге,које ћу ја у будућности написати,проклијале у мени: пуцале су унутра као зреле чауре.А како дотле нисам био ништа написао осим чудовишно дугачких писама о свему и ни о чему,тешко ми је било схватити да једном мора куцнути час кад ћу почети,кад ћу забележити прву реч,п р в у п р а в у р е ч.
"Ako je naučna fantastika mitologija moderne tehnologije, onda je taj mit tragičan"
"U priči, po predanju, svi smo jedna krv. Uzmite priču među zube, grizite je dok krv ne poteče, nadajući se da nije otrovna i svi ćemo stići do kraja zajedno, čak i do početka: živeći, kako to već činimo, u sredini."
Ursula Le Guin
Dopuna: 11 Maj 2009 12:44
Oscar Wilde
"A man cannot be too careful in the choice of his enemies."
Dopuna: 16 Maj 2009 13:26
Nemam svoju fotografiju, ali imam otiske stopala. Eno ih gore u mojim carapama. (Groucho Marx)
Vera je, istovremeno, apsolutno neophodna i sasvim nemoguca.
(Stanislav Lem)
Dopuna: 19 Maj 2009 22:00
"Be yourself. Everyone else is already taken."
~ Oscar Wilde
...
Ja zelim u ''deciju zemlju''...i ako postoji bojazan da postanem
detinjasta...a detinjast nije samo onaj ko suvise dugo ostane
dete...veci onaj ko se odvoji i misli da ono,sto on ne vidi ,vise ne
postoji.
Opasna je ta zemlja,decija...i ako se vratim tamo,moram da shvatim da
dusevno ima dvostruko lice..i zato je neophodno da budem obazriva...
Jedno lice gleda napred,drugo nazad...
Ali,ponekad zudim za ''infantilnim periodom''svoga zivota,zapravo za
infantilnom sredinom.(prvobitnom porodicom)...no..predug opstanak u
takvom okruzenju,moze ugroziti duhovno zdravlje...i zato ne treba se vracati...
Mada, ponekad.. . mislima.. ..nije ,ma zaista,
nije lose pobeci od borbe sa zivotom,ali ,potreban je veliki oprez,jer to moze zauvek vezati i naterati na opstanak u
moralno otrovanoj infantilnoj atmosferi...
''Al me Jung...vaspitao'',samo tako...!
''Dobro vece...raskosna igro reci''...odavno te nisam
videla...pa jos zadnji post,na ovom blogu, clana i moderatora foruma
''Ljubicaste'',koje nema ,ali za koju verujem da ce se vratiti''da se
opet igramo''...na nekom je svom putu... ..TO me malko rastuzilo...!
Ali,ja sam odrasla,i ne treba da ''se kopam po proslosti,bar ne uvek,... '...naucena sam da ''biti odrasla osoba znaci da se svi strasni nesporazumi koje donosi stvarni zivot,takodje cuju i uklope u slike stvarnosti...Jung veli...''Istina i stvarnost nisu muzika sfera,vec lepota i strahota prirode''...a i ja tako mislim...
I,otkrivanje vrednosti licnosti ,je posao zrelijeg doba...Znam
sigurno,da kod mladih ljudi traganje za dostojnom i postojanom licnoscu
je zapravo izbegavanje bioloskih duznosti...(bas ovo zvuci grubo i
onako..previse knjiski...odvr....mi je...!)A,opet preterana ceznja
zrelijih za sex.vrednostima mladalastva je (hajde kao
jung...)..''kratkovido i cesce kukavicko i pogodno izbegavanje duznosti
kulture i priznavanja vrednosti licnosti i od nje trazenog podvrgavanja
hijerarhiji vrednosti kulture''.
''Mladi neuroticar strahuje od sirenja svojih zivotnih obaveza,a stari
od suzavanja i ogranicavanja stecenih zivotnih dobara...''
E, divno,posto svi sad znamo gde smo...mozemo da se ''igramo''...
I jos samo da kazem..''zasto ne volim Sunce!'
Zamislimo,Sunce,koje je svakoga jutra, prozeto nasim ljudskim osecanjemi ljudskom trenutnom svescu...i sada veli Jung...ujutru se radja iz nocnog mora nesvesnosti da bi ugledalo siroki,sareni svet u sve daljem prostiranju, sto se vise dize na nebeskom svodu..''.
Znaci kako odmice dan,ono od nas zapravo bezi u prostiranju svog
delokruga (prouzrokovano dizanjem...)...Sa uverenjem svog najveceg
blagoslova i moguceg prostiranja,Sunce spoznaje svoj znacaj i svoj
najvisi cilj...
E,sa ovim uverenjem,veli Jung,Sunce dostize nepredvidjenu podnevnu visinu-nepredvidjenu,jer njegova jedinstvena individualna egzistencija nije mogla unapred znati svoju tacku kulminacije....
Aaaaaaaaa...onda u dvanaest sati u podne pocinje zalazak...i nastupa moje vreme ...jer zalazak predstavlja preokretanje svih vrednosti i ideala jutra...
Obozavam ovu filozofijuuuu.... Sunce upija svoje zrake da bi osvetlelo samo sebe...jer je potrosilo svoju svetlost na svet...Ma i Sunce je ''ostarelo'' i treba da zna da njegov zivot ne napreduje,i ne siri se,vec da je prisiljeno na suzavanje sopstveno...bas kao i covek u drugoj polovini zivota...no...ponekad neki od ljudi u tom dobu,zele ostati veciti mladici...(jadna zamena za spoznaju Sopstva...)...zapravo neizostavna posledica pogresnog misljenja i zabluda,da drugom polovinom zivota treba da vladaju principi prve polovine...
''Ne razbistrava se uvek u zrelom dobu vino mladosti,ponekad se ono takodje pomuti''...Moj omiljeni....
vezati i naterati na opstanak u
''Ne razbistrava se uvek u zrelom dobu vino mladosti,ponekad se ono takodje pomuti''...Moj omiljeni....
