|
|
|
Poslao: 14 Jan 2009 11:05
|
|
nutela, mogu da je tamanim u neograničenim količinama.
Kad je jednom moj muž prigovorio mom bratu, ej bre kakvu ste mi ženu dali, može da pojede teglu nutele, moj brat će na to: more nosi se, ja pojedem gajbu...(mogu i ja, samo se pravim fina sa jednom teglicom)
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Jan 2009 22:15
|
|
Što sam starija sve manje konzumiram slatko,  ali kada se nađem sa drugaricom na ceo da,obilazimo mesta gde samo jedemo sladoled,a ja bi rekla da sam kao dete,OBOŽAVALA kornet,  no sada toga više nema,kada ga tražim dobijem nešto sa plazma keksom ....bljak kako kaže moja unučica.Ima jedna poslastičarnica u N.Sadu "city",uh kakvih tu ima stvarčica,a ima još jedna stara,vrlo,vrlo poznata,poslast.NEŠIŠ,oni su naj naj. Eto to je moje sa slatkišima,pa volim i kesten pire,Ah kad bi negde mogla da nađem onaj pravi KORNET,ništa drugo nebi od slatkiša jela.
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jan 2009 12:42
|
|
Kneeeeedleee saaaaaa šljiiiiivaaaamaaaaaa...
(Jednom prilikom, kada se sestra smilovala i napravila ih, pojeo sam 19 komada. A komadi su bili pokrupni. Posle toga, dva dana nisam mogao ništa da jedem.)
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jan 2009 13:27
|
|
tetka_danuska ::Au,zaboravih,za knedle treba imati strpljenja i dosta volje,moji isto vole al po jednu dve pa ostalo pojedem ja,i ispadnem kao frižider,da se nebaci.To je zaista starinska poslastica,ti znaš šta voliš Verujem da mlade domaćice retko to sada prave. 
Jeste, treba strpljenja i volje. Ne treba se obeshrabriti posle prvog neuspelog pokušaja (to je ono, kad knedle poput kamenica ostanu na dnu kuvajućeg lonca, i neće da isplivaju na površinu). Fora je - kako postići da knedla bude "rastresita", mekana i da se "topi u ustima", a ne da bude gnjecava, odnosno da se testo lepi za zube.
|
|
|
|
|
|
Mene ne tangira to toliko... Život je kratak... Naravno ne treba imati 100 kila, ali ne treba ni imati 30 kila sa sve krevetom.... Znači, treba pronaći balans... Bitno je da uživaš u životu, ili barem ja to činim... 
