|
|
|
Poslao: 09 Avg 2007 16:10
|
|
Peca ::p.s. oh, kakva ludost zeleti da budes manje osecajan......
Sputava u svakodnevnom životu, u izvršavanju svakodnevnih poslova... Recimo, onda ne bi imao problema kad te devojka ostavi. Ovako, slomi ti srce, pa ti uči, polaži ispite, koncentriši se... Nema šnse, neću ni da živim, a kamoli da radim nešto! Takođe onda ne bi bilo ni onog lepog osećaja kad se zaljubiš, ali i onda samo misliš na tu devojku i ne možeš da učiš itd... Jer te onda baš zabole za nauku, oćeš samo da budeš sa njom!  Opet te sputava. Znači u tom smislu sam ja mislio osećajan. Ne kažem da su ispiti ili bilo koji posao bitniji od ljubavi, daleko bilo. Nije sve u novcu. Ali ipak, mrzim sebe kad mi se dogodi, da me šutne curica, pa sam sav skenjan i nije mi do života. E voleo bih da taj osećaj mogu da prevaziđem, kao i slične njemu...
Ipak, sve nas to čini samo snažnijim, otpornijim i spremnijim na onaj surov svet napolju.
Da ne pravim digresiju... Voleo bih određene stvari da promenim na sebi. Da batalim cigarete, da konačno nastavim sa treninzima, da krenem da učim i sve ću ja to lepo i uraditi, samo mi se trenutno neda!  A one nemoguće stvari, kao da potpuno promenim konstituciju i psihu, jbga - svestan sam da ne može, tako da se ne zamaram time. Takav sam kakav sam. Kome se sviđa - sviđa se, kome ne - tamo su vrata...
|
|
|
Poslao: 09 Avg 2007 16:39
|
|
@KaBoom
Da si sve ono sto si naveo da zelis biti bio bi neko ko bleji i nerazume ovo sto pricas.
Moras malo dusu i srce da otvoris. Nadji neke pozitivne sadrzaje u zivotu koji ce ti dati poleta. A ucenje je oduvek stvara veliku napetost. Sto bi se reklo zaglavis se u momentu i nikako dalje. da ti nesto kazem mozes biti i lep i krupan ali ako ti se teske stvari desavaju... svodi se na isto...
|
|
|
Poslao: 09 Avg 2007 17:36
|
|
KaBoom ::Peca ::p.s. oh, kakva ludost zeleti da budes manje osecajan......
Sputava u svakodnevnom životu, u izvršavanju svakodnevnih poslova... Recimo, onda ne bi imao problema kad te devojka ostavi. Ovako, slomi ti srce, pa ti uči, polaži ispite, koncentriši se... Nema šnse, neću ni da živim, a kamoli da radim nešto! Takođe onda ne bi bilo ni onog lepog osećaja kad se zaljubiš, ali i onda samo misliš na tu devojku i ne možeš da učiš itd... Jer te onda baš zabole za nauku, oćeš samo da budeš sa njom! Opet te sputava. Znači u tom smislu sam ja mislio osećajan. Ne kažem da su ispiti ili bilo koji posao bitniji od ljubavi, daleko bilo. Nije sve u novcu. Ali ipak, mrzim sebe kad mi se dogodi, da me šutne curica, pa sam sav skenjan i nije mi do života. E voleo bih da taj osećaj mogu da prevaziđem, kao i slične njemu...
Ipak, sve nas to čini samo snažnijim, otpornijim i spremnijim na onaj surov svet napolju.
Poenta mog posta je da zelite da smanjite pogresnu stvar.
Neki ljudi bi dali svo svoje bogatstvo da mogu da budu osecajni kao mi! Jer im dzaba sve kad ne mogu da osecaju onako istinski.
Ne treba smanjivati nista!
Treba samo POVECATI svoju svesnost, koja nece dozvoliti da tvoje emocije budu kontraproduktivne po tebe!
p.s. Promenio bih i komp.
Hocu iMac!
|
|
|
Poslao: 09 Avg 2007 17:39
|
|
@Peca , za iMac se slazem u potpunosti!
A sto se tice osecanja..pa nadam se da ce ljudi biti sto vise osecajniji...osecati..znaci biti ziv!!!
bez toga dzaba ovaj zivot...sve je sivo ako nemas osecanja...
|
|
|
Poslao: 09 Avg 2007 18:07
|
|
@ Peca:
Upravo o tome ti govorim... Ne želim ja da budem bezosećajan! To je totalno bezveze, da se tako izrazim. Ali bih voleo da mogu da kontrolišem svoja osećanja bolje. Da naučim da budem jači po nekim pitanjima. To bih voleo da promenim kod sebe. Ali valjda to nikada neću postići. Jer ja sam takav. Kad volim - volim jako - do beskraja. I onda mi pada teško gubitak voljene osobe. A opet, ne mogu da kažem da mrzim neke ljude. Ne bih da ispadnem čovek koji samo voli, što bi rekli "sisa od čoveka", ali stvarno... Voleti je divno. Samo ja još uvek, čini mi se, učim kako da volim...
|
|
|
Poslao: 09 Avg 2007 18:26
|
|
Ko sto rekoh - podizi svesnost, a emocije ne diraj 
Svesnoscu mozes i emocije da kontrolises, da bol traje krace, da te ne hendikepira skroz, i da brze 'ozdravis' duhovno/emotivno.
A kad volis - voli.
Ali i tada zivi u realnosti, a ne u iluzijama.
|
|
|
Poslao: 09 Avg 2007 18:43
|
|
Yup, samo to treba naučiti, steći ili kako god... Inače sam izuzetno realan, što mi mnogi zameraju, ali... Teško je naučiti kontrolisati emocije. Opet, šta sam sve prošo, već sam naučio malo. Biće to sve ok.
|
|
|
Poslao: 09 Avg 2007 23:54
|
|
Hmmm, što više čitam vaše komentare po raznim pitanjima, sve više zaključujem da smo vrlo slični, Peco & KaBoom........
Samo, ja sam malo više patetičan na trenutke - to zasigurno! 
P.S. Mnogo šta bih promenio kod sebe (bolje zdravlje, da sam umereno gluplji i manji Čovekoljubac, tj. naivčina [mada, nisam ni naivan; samo jako popustljiv], manje lenj...). A onda, plašim se da ja ne bih bio ja; a i pored svega, zadovoljan sam što sam u ovoj koži, teškoj i tesnoj - ali ipak zadovoljan... Sve teškoće su me učile, te smem da kažem da imam jaaako puno iskustva.
|
|
|
Poslao: 09 Avg 2007 23:58
|
|
@KaBoom
Ko sto sam vec rekao to sto si realan i sto se trudis da razumes... kako bi reko pa to i ja radim... odnosno treba malo vise da se otvoris.
To realno zvuci kao potisnu cu nesto.. jel
|
|
