|
Poslao: 10 Jan 2010 22:25
|
|
@Sirius...
Citat:A pesmu ''Tiho noći'', ako je na televiziji - promenim program, a kad neko počne da peva u kafani - ja ne pevam. Pevao sam je kad je trebalo...
E, Sirius ...pogresna pesma je krivac ,a ti bi trebalo da znas ,zasto je to tako...  ...Gde nju bas nadje?!
|
|
|
Poslao: 10 Jan 2010 22:32
|
|
Ima jedna stara ruska romansa koja u grubom prevodu glasi ovako:
''Svi smo bili mladi,
svi smo spoznali prvu ljubav.
Nikad se neće vratiti to davno vreme.
Brzo teče vreme - uvelo je cveće
plavo, crveno - žalosno je svelo.
Zameo ih vetar, zaboravila priča...
Gde je sada moj bili - gde je ljubav i laskanje.
Kolja, mi smo bili mladi, a to nismo znali...''.
Nažalost, ne mogu prepevam lepotu originala, niti da dočaram dubinu duge kada Olga Jančeveska kaže - ''Mi smo bili mladi, a nismo znali...''.
Naravno, mnogo je pesama od tada otpevano, mnogo je ljubavi, tuga, rastanaka i susreta se dogodilo, ali samo jednom se u životu otpeva pod prozorom. Sve ostalo su reprize, gde god da se dogode.
|
|
|
Poslao: 10 Jan 2010 22:41
|
|
Sirius ::Ima jedna stara ruska romansa koja u grubom prevodu glasi ovako:
''Svi smo bili mladi,
svi smo spoznali prvu ljubav.
Nikad se neće vratiti to davno vreme.
Brzo teče vreme - uvelo je cveće
plavo, crveno - žalosno je svelo.
Zameo ih vetar, zaboravila priča...
Gde je sada moj bili - gde je ljubav i laskanje.
Kolja, mi smo bili mladi, a to nismo znali...''.
Nažalost, ne mogu prepevam lepotu originala, niti da dočaram dubinu duge kada Olga Jančeveska kaže - ''Mi smo bili mladi, a nismo znali...''.
Naravno, mnogo je pesama od tada otpevano, mnogo je ljubavi, tuga, rastanaka i susreta se dogodilo, ali samo jednom se u životu otpeva pod prozorom. Sve ostalo su reprize, gde god da se dogode.
@Sirius...
Ali,pesma ''Tiho noci''...znas li gde se UGLAVNOM peva......Ti si blizu nekako,slutis...ali,pravi razlog... sigurna sam da znas odgovor..nego si mozda zaboravio...povod je,zaista TUGA...  ...TO SI REKAO ...ali...
|
|
|
Poslao: 10 Jan 2010 22:48
|
|
Ma, mi smo bili klinci. Šta smo znali...Znali smo da gorimo kao šibica, da se predajemo svim srcem. Nama je svaka stara gradska pesma bila povod da uzdišemo i da se napijemo...A moja Gaga i ja već smo se bili razišli. Sve posle toga bili su oni zemljotresi koje je veliki pesnik Brana Petrović nazvao ''mama, vašeg sina nešto divno boli...''.
|
|
|
Poslao: 10 Jan 2010 23:09
|
|
@Sirius...
Citat:Znali smo da gorimo kao šibica, da se predajemo svim srcem
E,ovo se zove ''decija bolest''...ali ona najsladja... 
I meni se nesto tako slicno desilo...samo sto,je bilo nas dve,pa moja prijateljica i ja nismo znale kome se peva tako divna i poznata pesmica ..pa smo se onako''muski'' posvadjale,i ako smo bile malene...a nasi kavaljeri ,uvidevsi ,sta je proizvelo njihovo ''milovanje''i dragovanje po curucama..u toj iznenadnoj i neocekivanoj zabuni , gde nadjose elemente fine zabave kojoj se nisu nadali, ostadose zapanjeni nad sopstvenim otkrovenjem svoje muske moci da ''zabrljaju stvari''i napakoste slabijem polu,bez obzira na simpatije...
Najgore je sto je pesma bila PRAVA , pevaci''ocajni''...a slusateljke ''razjarene''...pesma je bila ...''O SOLE MIOOOOOO''...
|
|
|
Poslao: 11 Jan 2010 00:30
|
|
Sirius ::Priča je neobična, ali i istinita.
...
A pesmu ''Tiho noći'', ako je na televiziji - promenim program, a kad neko počne da peva u kafani - ja ne pevam. Pevao sam je kad je trebalo.
RESPECT!
Kako je ova priča dobra za pesmu!
Već čujem Balaševića...
|
|
|
Poslao: 11 Jan 2010 00:46
|
|
Citat:...ali samo jednom se u životu otpeva pod prozorom. Sve ostalo su reprize, gde god da se dogode.
Ne znam da li je to neobično, ali drugačije od citiranog jeste.
Ja sam imala tu sreću da mi ni jedna ljubav nije bila repriza, ni senka... zapravo, sreću su imali oni koje sam volela.
S druge strane, na žalost, često sam ja bila ta koja je krala senku Petru Panu i pokušala da je prišije za sebe. Naravno, ta senka i ja nikada nismo bili skladni, a ja svoju, nekako, nikad nisam pronašla.
Bila sam tužna i beskrajno usamljena. Stvari su počele da se prelivaju i prepliću iz jedne u drugu ladicu. Želela sam da razgovaram, a nisam imala s kim. Nekako niko nije imao sluha, niti je ikoga interesovalo...
Sedeli smo u društvu i ćutali. Napeta, ružna tišina. Ona u kojoj je toliko toga prećuti i proguta.
"Šta hukćeš ? Šta je bilo ?"
"Iznenada progovorila je ona", rekla sam ... "hoću s Vama da razgovaram kad budete imali vremena",
"Je l ? Pa, razgovaraj, ko ti brani ?!"
"Hoću sad da razgovaramo !!! Sad. Bojim se da ću posle odustati"
I razgovarali smo...i suze su mi se same slivale,a ja sam ponavljala "Uopšte ne znam zbog čega baš sa Vama hoću da razgovaram. Osećam se loše..."
"Lažeš ! Ti tako biraš. Potrebno ti je da se osećaš loše . Izaberi ! Moraš da izabereš. Licemerna si. Šta ti to znači - osećam se loše ?"
"Znači da sam mnogo tužna"
"Tužna. Oči pune suza i ...osećam se loše. Ja mislim da se predstavljaš slabom jer ti tako odgovara. Lakše ti je da se povlačiš jer tako ne možeš da pogrešiš. Ja gledam kako ti tražiš zaobilazni način da uzmeš ono što želiš. Iz drugog plana. Mala te je provalila. Voliš da se takmičiš i jesi sujetna i energična i ambiciozna. Onda - uzmi direktno, bez povlačenja. Traži i ponekad daj "mladjima" od sebe. Vodi, nauči da vodiš. Nema potrebe da se osećaš loše. To je stvar odluke. Raščisti sa sobom zbog čega se osećaš loše. Raščisti sa sobom šta želiš i uzmi to. Nemoj da plačeš, napravi film od toga. Ja ne znam kakva je tvoja porodična situacija i ne znam šta je s tvojim ocem, ali vidim da tražiš zaštitu od mene. Dok ćutiš i mudruješ, dok praviš sebi sukob sa mnom tamo gde ga nema, dok glumiš ono što nisi, ja vidim kako tražiš zaštitu od mene. Pa, da... sve vidim. A vidiš i ti, sama. Uzmi to što želiš. Uzmi."
Suze su se nekako pretvorile u masku. Prestala sam da vrtim kašičicu u čaši šećera, podigla glavu sa stola, odvojila pogled od tih očiju koje sam fiksirala, ispila vazduh iz šolje koja još miriše na čaj. Ustala i otresla nevidljivu prašinu sa džempera. Otišla na probu. "Odluči šta želiš. Na tebi je. Tvoj je izbor....povlačiš se jer se plašiš greške, to je pogrešno...pogrešno je plašiti se i povlačiti... svi prave greške... umetnost ne mora da bude tačna, eto, npr. Šekspir i "Zimska bajka"... mesto nije tačno...pa šta... treba da budeš vođa, a ne da se povlačiš, oni gledaju u tebe" ...probu sam počela u 14h, u 17:20 sam stavila tačku na prvi čin.
Odlučila sam. Čudno, neobično i u jednom danu.
Prvi čin kao magijom ponešen 
|
|
|
Poslao: 11 Jan 2010 08:16
|
|
SlobaBgd ::Sirius ::Priča je neobična, ali i istinita.
...
A pesmu ''Tiho noći'', ako je na televiziji - promenim program, a kad neko počne da peva u kafani - ja ne pevam. Pevao sam je kad je trebalo.
RESPECT!
Kako je ova priča dobra za pesmu!
Već čujem Balaševića...
Zahvaljujem. Možda je ova priča i za neki drugi topic, ali svakako je nešto sam neobično i jedinstveno u životu uradio.
|
|
|
Poslao: 11 Jan 2010 23:09
|
|
Znala sam da je mafijaš, znala sam čim se bavi, znala sam da je bio u zatvoru, deportovan iz Italije i još mnogo toga drugog sam znala, od čega mi se kosa dizala na glavi. Nisam ga zvala, pripadali smo različitim svetovima, ali dao je sebi za pravo da se meša tamo gde mu nije mesto. S pravom sile. Stala sam na crtu, bez straha i s puno prikrivenog besa! Branila sam svoje! Zašao je u moj posed s namerom da otme, a ja sam trebala da šenim i ćutim podvijena repa. Zabavljao se mojom reakcijom. Sreća, naiđoše treći, pa nisam imala prilike da saznam šta bi se desilo da nisu stigli na vreme!
|
|
|
Poslao: 11 Jan 2010 23:24
|
|
Svaka čast! Jednom u životu mora čovek da se ispravi na zadnje šape i vidi da li može da da sve od sebe...Tada rezultat i nije najvažniji...
|
|
