Tamo gde me uvek čeka neko...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iskrena i dirljiva priča!

• 6Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, Sorelag, posebna, Dusan, GrobarRomanticar, aronija
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Citat:To je prva osoba koju sam upoznao, prva kojoj sam osjetio dušu.. vjerovatno je on jedini koji mi je dozvolio da ga upoznam..U početku nisam bio toliko vezan za njega. Nisam volio noći prespavane kod njega i bake, bez majke. Kod njih bih ostajao jednom sedmično, spavao bih u noći između subote i nedelje. I mene rasplaka,a valda zato što se moj život sapleo o njegov ili njegov o moj.Pa ja baka pa moj mali narod dođe na spavanje pa ja ugađam,donosim večeru, užinu u moju sobu,,,i sve tako .A oni kad ih pogledam,dušu im vidim,bezbrižni nema dreke,vike...mama i tata se ni nespominju.
Ma sve to stoji u mojim memoarima.
Mene nemoraju obilaziti,

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pisala sam već o mestu u kome me ne čeka niko... u kome sam samo ja čekala. Verovatno pod presijom dogadjaja koji su fala Bogu iza mene, ogrešila sam se o mnoge ljude sa kojima sam provela 30 godina. Pokušavam sebe da opravdam tadašnjim nezadovoljstvom, stanjem psihe ali evo sada sa ove distance mislim sasvim drugačije.

Posle više od 2 godine nadjoh se u mestu gde sam se udala, kućila, izrodila troje dece. Ali ne u svojoj kući, ne u svojoj ulici. Put me je vodio sporednim ulicama, osećala sam se kao da se sakrivam, kao da sam negde pogrešila... Ustvari...tako mi je bilo lakše...emocije bi se uzburkale.

U svakom slučaju postojao je povod zbog čega sam i otišla tamo, susrela se mnogim prijateljima koje dugo nisam videla, sa mnogima se i čujem... Ništa se nije promenilo, oni su oni isti koji su me kao i kada sam bila tu dočekali, koji su me bez preterivanja iskreno voleli. Upravo to sam i tada osetila... Pa zar nije prijatelj uvek prijatelj. Ali pravi

I nisu mi morali reći, znam, tamo me uvek čekaju ...