Zanimaju me vasi odgovori

1

Zanimaju me vasi odgovori

offline
  • Pridružio: 09 Avg 2009
  • Poruke: 14
  • Gde živiš: Iceland

Dal je bolje da se kajete za ono sto ste uradili ili za ono sto niste??

Najbolje je da se nikada ne kajes. Wink

Zavisi šta si uradio...mada i tu zavisi od ugla posmatrača ili počinioca, ima i ubica koje se nikad ne pokaju...

Ne može se vratiti sat unazad, bilo da uradiš nešto što si propustio ili da ne uradiš nešto zbog čega se kaješ. Al' to je život...kajanje ne gine. Opasnija je grižnja savjesti.

Napisano: 10 Avg 2009 11:20

Uh, kajanje...
Zavisi šta i zbog čega... Najvažnije je da razumeš zbog čega si nešto uradio.
Ako razumeš i prihvatiš, mnogo je lakše. Izuzetno je teško kad te proganja krivica. Sam sebi ne možeš pobeći, kad-tad se pogledaš u ogledalo i shvatiš ko si sad, šta si bio i radio a šta si mogao da uradiš.
Svi mi, neko manje, neko više, imamo one svoje delove koji rade ne baš tako ispravne stvari, nekad iz samoodbrane a ponekad bez razmišljanja.
Svakom se desi da napravi glupost, ali treba prihvatiti sopstvenu odgovornost, a to je jedna od najtežih stvari na svetu. Prihvatanje...

U životu su me sopstvene greške mnogo više bolele kad su mi ih oprostili iako su neke bile neoprostive, jer to nužno nosi suočavanje sa sobom.

Treba se pokajati, jer je to kvalitet, pokazatelj promene i napretka.
Hrabrost je priznati svoju grešku, u proceni, u odluci a kukavičluk praviti se blesav i pred sobom i pred ljudima.

Dopuna: 10 Avg 2009 11:25

Treba u životu naučiti i pokajati se i oprostiti.
To je paralelan proces.
A za oba je potrebno razumevanje ...

Dopuna: 10 Avg 2009 11:34

dva lica ::Zavisi šta si uradio...mada i tu zavisi od ugla posmatrača ili počinioca, ima i ubica koje se nikad ne pokaju...


Hm, kad su ovakve teme u pitanju, uvek se prvo setim kako je kod nas bilo mnogo ratova. I uvek se setim da je mnogo ljudi bilo, na ovaj ili onaj način u njima. Ti ljudi žive pored nas. Oni žive sa nama. To su naši prijatelji, rođaci. Pitanje je koliko, nakon svega mogu i imaju s kim da pričaju kroz šta su sve prošli, šta videli i šta uradili...šta su morali da urade a šta su mogli i da izbegnu.
Uglavnom, samo oni znaju kako im je a tiho i bez glasa se prepoznaju među sobom.
Interesantan (neadekvatna reč, ali trenutno druge ne mogu da se setim) mi je, kad se nađem u društvu u kom se, nekim slučajem, ispostavi da su dva sagovornika bila u nekom od ratova, način na koji se, u tišini, pogledaju.
Samo oni znaju šta su, prećutno, jedno drugom rekli ...

@dum dum, interesantan prilaz, mada @logican je sigurno imao na umu neke akcije manje složenog karaktera, preispitivao neke svoje odluke i ne odluke, ali slažem se dao je odličnu temu za razmišljanje i kao takva je niescrpna.

Moralne dileme ne treba da ima onaj koji je u streljačkom vodu i izvršava smrtnu presudu, ne treba da ga zanima da li je metak bio u njegovoj cijevi, kao ni ginekolog akušer koji vrši abortus u zemljama gdje je legalna smrtna kazna i abortus. (Da li im je lako u duši, ne znam, valjda ih obučavaju za to sve, kažu u interesu zdravog društva i zdrave porodice i te fore) Ali došli bi smo lako na Makijavelija i ono čuveno "cilj opravdava sredstvo"

Lične odluke i lična (ne) činjenja su ono što nas "kolje", gdje sami sebi dajemo zeleno svijetlo za akciju.

Nisu manje složena ni uobičajena pitanje, tipa, da li da realizujemo neku vezu, koje zanimanje da odaberemo?...Jer, svaki naš potez može biti sudbonosan, zar ne, pa makar on bio najispravniji i najmoralniji u tom času? E šta sa takvim dilemama? Jesu li manje bitne? Svakako da jesu, ali nas i te kako okupiraju, naročito kad ih posmatramo kroz iskrivljenu prizmu vremena...

Ja mislim da čovjek ne smije da odustane od svog puta, da može da posrne, pogriješi, skrene, ali dokle god je spreman da se vrati "među ljude" kajanje ide kao neki proces iscjeljenja...

Ljudi smo pa griješimo, priznajmo to sebi i lakše ćemo se protiv grešaka boriti.

ne valja ni prvo ni drugo. lepo razmislis, uradis, stanes iza odluke i posle sta bude. pogresio ili ne, miran si. tad si verovao u ono sto radis. ako si pogresio, oprostis sebi i ucis ize greske. ako si bi u pravu - uzivas! kajanje je dosadno i maltretira.

Zašto bi se kajali za ono što smo uradili ili nismo uradili ako smo to uradili svesno to smo samo mi...i naša je odluka, i u tom trenutku jedina ispravna otkud znamo da smo se odlučili za nešto drugo a ne baš to da se baš tad ne bi kajali još više....Ono što nam se dešava je upravo ono što i treba da nam se desi zbog nečega, a ne nešto drugo...

Bolje se kajati za ono ste uradili nego za ono sto niste,jer ne treba propustiti sansu u zivotu,jer je vise nikad necete dobiti.

Ja ne razmišljam više ni o jednoj "mogućnosti"jer kada okrenem glavu ,levo,desno,obrnem se oko sebe ništa mi to nevredi,opet sam tu gde sam:kajala se ili nekajala,zivot mora ići dalje smešak
A jel lepo na Islandu,preispituješ nas,jer tamo je baš za kajanje Ziveli

tetka,pa i nije nesto preterano lepo,malo se konsultujem sa nasim ljudima i to je sve,a da je ovde za kajanje zavisi kako kome Smile

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 603 korisnika na forumu :: 34 registrovanih, 3 sakrivenih i 566 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Apok, Arsenije, Ben Roj, bojankrstc, Boris90, Botovac, BraneS, CIBORG, crnitrn, darkangel, ddjxxi, Frunze, goxin, hooraay, ivica976, mercedesamg, Milan A. Nikolic, misa2, mkukoleca, nenad81, NiNo_8824, ostoja, pceklic, regul, S2M, Sale.S, Sr.Stat., stegonosa, Trpe Grozni, Van, vathra, W123, zlaya011, Zoca