|
Poslao: 28 Jan 2014 20:51
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
Imam jednu lošu naviku - da ponekad namerno puštam ljude da veruju u ono što žele da veruju o meni.
Nije da im ja ne kažem svoj stav... kažem ja... kažem šta mislim o tome... ali se tu zaustavim... ne krenem da ih ubeđujem.
I desi se ponekad da tako izgubim čak i prijatelja - jer ne krenem da ga ubeđujem, ne krenem da mu iznosim brdo argumentacije o apsurdnosti onoga u šta on veruje... već se kod prvog obrazloženja zaustavim.
Ako neko i posle prvog obrazloženja nastavi da veruje u to što veruje - čini mi se da ponekad imam običaj da ga namerno pustim da živi u zabludi...
Zašto to radim?
Celo jutro razmišljam... i ima verovatno par razloga.
Prvi razlog je možda čak i sebičan - dozvolim ljudima da se sami eliminišu iz kruga ljudi sa kojima se družim - po modelu sistema koji sam sebe prečišćava - ili da budem konkretan - ako neko o meni misli toliku apsurdnost onda ne osećam ni potrebu da se družim sa nekim ko ima takvu percepciju o meni.
Skoro me je recimo jedan prijatelj sa facebooka proglasio perverznjakom - zbog ove jelkice - https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-.....9767_n.jpg
Slika koja je većini ljudi smešna - perceptovana je od strane tog mog prijatrelja kao perverzija - i iz toga izvučen zaključak da sam perverzan i da sam opterećen primitivnim nagonima. Prijatelj je prekinuo da priča sa mnom.
Ovaj slučaj navodim samo kao primer. Recimo takav (za mene) apsurd sam namerno ostavio da postoji, nisam mnogo argumentovao, rekao sam mu šta mislim, on je nastavio da misli ono što misli - i ja sam namerno digao ruke od argumentacije i pustio sam prijatelja da ostane u svom uverenju.
Pitam i ja samog sebe zašto namerno dopuštam da ljudi žive u svom uverenju, bez da ih ubeđujem.
Prvi razlog već skontah - verovatno sebično sa moje strane - ali ukratko se svodi na stav da, ako neko uopšte može da pomisli takve apsurdne stvari o meni - onda me debelo ne poznaje - potpuno me ne oseća - i svako dalje druženje sa tom osobom bi bilo besmisleno. Zašto bih se družio sa nekim ko me ne oseća i ko može takav apsurd da misli o meni? Nema poente. To što se desilo je samo pokazalo koliko smo mi dva paralelna sveta - i verovatno je i dobro što smo shvatili oboje to. Gledam na to kao na događaj koji nam je pomogao da shvatimo da smo dva paralelna sveta.
Drugi razlog zašto ponekad namerno pustim ljude da veruju u to u šta žele da veruju je - zašto bih ja menjao njihovu 'veru'?
Ne volim da namećem svoje mišljenje. Ne volim da uveravam nekog u nešto. Ne volim da tvrdim da je moj pogled na svet jedini ispravan (jer ne postoji 'ispravno', ono što je za mene ispravno za drugog nije). Prosto, po prirodi sam takav da živim svoj život i pustam ljude da ga žive kako žele. Ne mešam se. Ne govorim ovo je ispravno a ovo nije. Ne govorim im kako da razmišljaju. Ako neko želi da na osnovu one jelkice veruje da sam perverzan - onda neka veruje u to  Ima svu slobodu ovog sveta da nastavi da veruje u to, što bih ja to uopšte pokušao da promenim.
Treći razlog zašto puštam ljude da veruju u to u šta žele da veruju je ono zbog čega kažem da mi je ova navika verovatno loša.
A to je moje uverenje da treba da pustim da ode (od mene) svako ko želi da ode.
I nije tu samo u pitanju uverenje - već i moj osećaj - da može svako da ode bilo kada ako mu se ne svidim - i loša stvar u tome je to što ga puštam da ode bez borbe da ostane. Ne argumentujem puno, samo mu kažem da smatram da greši, i kažem zašto smatram da greši - i to je sve - ne ubeđujem ga, ne borim se da ga ubedim da ostane. Možda zato što sam zbog same apsurdnosti i besmisla u startu izgubio volju da se branim.
Ono što je u tome loše je verovatno i samouverenost u moj sistem vrednosti, uverenost da ispravno postupam (trudim se da mi percepcija bude maksimalno široka i trudim se da ne osuđujem ništa, i taj moj princip ne-osuđivanja, nenametanja mišljenja i širokih shvatanja mi daje osnovu da verujem da - čak i ako grešim - ne ugrožavam nikog drugog već samo sebe). Tu takođe ima i mog osećaja da ne moram da se prilagođavam drugima (da budem nešto što nisam) da bi me oni voleli.
Tu se krije i moj ego i moj ne-ego.
Ne-ego je u tome što ne zavisim od tuđih mišljenja, od tuđe ljubavi. Slobodan sam jednostavno. Mogu bez tuđe ljubavi. Ne smeta mi ako neko o meni misli pogrdno.
Ego je u tome što je to ujedno i moja 'samo-dovoljnost', što smatram svojom lošom osobinom. Niko nije sam sebi dovoljan, ali ja umem da funkcionišem i sam - i to je najopasnije u celoj priči. Ako smetnem s uma to može da me odvede dotle da živim solo celog života - i da mi to ne smeta puno.
Nije da ne umem da se prilagođavam - već ne volim da vas ubeđujem
(umem ja da se potrudim i da obrazložim, ali samo ako osetim da neko stvarno ima želju da mu objasnim, ako osetim da neko zaista ima želju da me razume... u protivnom - ne trošim uzalud svoje i njegovo vreme...)
Četvrti razlog - izbegavam bespotrebno ubeđivanje i natezanje. Ako posle prve argumentacije neko ostane pri svom shvatanju - ostaće pri njemu i posle tone argumentacije. Uzaludno potrošeno vreme, uzaludno potrošena energija.
Zašto ceo ovaj roman otkucah.
Samo želim da vam kažem da - ako vi kao moji prijatelji budete nekad imali neki sukob sa mnom - i ako ja posle par minuta obrazlaganja svog stava prekinem da vas ubeđujem - to je iz ovih razloga koje sam pobrojao.
Ako moji prvi argumenti vama ne budu dovoljni - prosto umem ponekad da tu stanem - i da vas pustim da verujete u to u šta verujete. Neću vas ubeđivati.
Pišem sve ovo samo iz razloga jer želim da me bolje poznajete.
A i meni samom ovo dođe kao samo-analiza, koju često radim (doduše ne u svom blogu  )
Ako niste zaspali dok ste došli do ovde - da vam se zahvalim na pažnji
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2014 21:02
|
|
Uhhh, kad god napišeš nešto (ovako ili slično), nateraš me da se zamislim, "zaglavim" u razmišljanje... 
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2014 21:17
|
|
Nevezano za ostatak teksta, mene je nasmejalo to sto je neko u toj slici video perverznost. Verovatno je tog druga donela roda a to sa slike planira da vidi tek kad se ozeni.
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2014 21:30
|
|
Dusan ::Uhhh, kad god napišeš nešto (ovako ili slično), nateraš me da se zamislim, "zaglavim" u razmišljanje...
zato sam i napisao ovaj blog.
zato što nisam samo ja takav.
zato što smo svi manje-više takvi.
to što sam napisao je bila samo-analiza - ali takva da se svi mogu prepoznati u njoj - tako da nateram ljude da se zamisle - samo-analiziraju - i porazmisle i o sebi i o drugima.
ta moja loša navika je loša navika svih nas.
taksativno sam naveo koje su dobre strane toga - i koje su loše strane.
namerno ostavljen prostor da svako porazmisli o toj navici - da shvati i sebe - da shvati i druge...
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2014 21:49
|
|
Ja imam još goru naviku, kad mi izgori fitilj, kažem da me baš boli .... šta ko misli i sve oteram u $&$$#(())(&%$$ .
Pritom ne stajem kod prvog obrazloženja, ne ostavljam u nikog u zabludi već kažem svoje pravo mišljenje bez sakrivanja.
A i ti Pexore svakoga nazivaš prijateljem. Ako se tako lako ne javlja, daleko je taj od toga.
Da sam se ja našao u sličnoj situaciji, ja bih još malo začinio priču  
Citat:zašto bih ja menjao njihovu 'veru'?
Što se mene tiče, ja uvek volim da popričam/profilozofiram s nekim. Nekako smatram da, budući da smo jedno "veliko tkivo" (da ne objašnjavam sad svoje principe) imamo odgovornost da popričamo i pomognemo svima koji to žele. Neću dalje obrazlagati ovo.
Što se tiče ostajanja, ko vredi potrudiće se i on da shvati, ukoliko ja/ti/on/ona/ono već želimo da objasnimo o čemu je reč. Neće odmah otići. A to se slažem, ko hoće da ide - treba ga pustiti i poželeti srećan put. Ali od srca.
Samodovoljnost takođe ne smatram lošom osobinom, više je smatram produhovljenjem. Čak šta više, takvi ljudi su sposobni da privuku druge.
Takođe, očekujem i od sagovornika da jasno obrazloži svoje stavove i zašto ih ima.
 Ali nejasnoće/nearumevanja su prosto prirodna da se jave, da bi stvarno istinski razumeli nekoga:
- moramo najpre da ga saslušamo, sve šta mu leži na duši, kako on shvata stvari
- moramo da mu proniknemo u glavu, kapirajući način na koji on povezuje stvari bez dodavanja sopstvenih interpretacija i obrazaca ponašanja (ovo je glavni uzrok nerazumevanja)
- i tek na osnovu toga doneti zaključak (na čemu se završava proces razumevanja).
Ja sam imao problema sa nekim random osobama, jer:
- neće da saslušaju sve šta pričam
- dodaju svoje ustaljene kalupe, svoj način razmišljanja u moje reči
- na kraju donose zaključak koji nema veze s mozgom...
Naravno, ovo može dovesti i do jednog vida prijateljstva/drugarstva gde su dve osobe svesne svojih razmišljanja i kao takve se cene i poštuju iako ne moraju s njima da se slažu.
Recimo da imam par takvih osoba.
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2014 23:41
|
|
Tekst i komentare sam pročitala jednom, i na brzinu, i podržavam stav o (ne)ubeđivanju. Zašto ubeđivati nekoga u nešto, pogotovo u virtuelnom svetu gde sve ima drugu dimenziju?
Za sve je potrebno iskustvo, tako i za virtualu, te na osnovu iskustva gradimo stavove, donosimo zaključke, usklađujemo svoje pnašanje.
Virtuala je mač sa dve oštrice, ko ne ume da ga koristi lako biva povređen.
Odličan tekst, iako mi je žao što je nastao isprovociran slikom koja se ni meni ne dopada. Bože moj, slika je naivna da naivnija ne može biti, s' obzirom da je postavio muškarac, i kakve slike se plasiraju po netu.
I Tamo/virtuala/, i Ovamo /reala/, pridržavam se pravila: živi i pusti druge da žive!/ ne diram te - ne diraj me/
U konkretnom primeru, sumnjam da je slika razlog za prekid prijateljstva. Slika je bila samo okidač, paravan za pokrivanje savesti. Razlog je poznat samo 'uvređenom prijatelju'. S ozirom da nije bilo mnogo ubeđivanja, nemoj se iznenaditi ako te posle izvesnog vremena kontaktira i ponovo uvrsti na listu prijatelja. E, takve skidam kao snajperom  , mada nemam iskustva sa fb, ali ima još mreža gde je princip isti kao na FB.
|
|
|
Poslao: 29 Jan 2014 00:15
|
|
Neprimetna ::Slika je bila samo okidač, paravan za pokrivanje savesti. Razlog je poznat samo 'uvređenom prijatelju'.
Eh, na žalost nisi u pravu (a voleo bih da jesi).
Mislim da je samo dan pre toga ta osoba rekla da sam najdivnija osoba koju je upoznala na internetu... i to je često umela da kaže... uopšte nije imala razloga za 'okidač'... jer smo zaista imali sklad u prijateljstvu...
No, pusti sliku... ona je skroz nebitna u ovoj temi... uzeo sam je samo kao primer kako umem da pustim ljude da veruju ono što žele... primer kako umem da ućutim...
|
|
|
Poslao: 29 Jan 2014 01:56
|
|
Peca ::Neprimetna ::Slika je bila samo okidač, paravan za pokrivanje savesti. Razlog je poznat samo 'uvređenom prijatelju'.
Eh, na žalost nisi u pravu (a voleo bih da jesi).
Mislim da je samo dan pre toga ta osoba rekla da sam najdivnija osoba koju je upoznala na internetu... i to je često umela da kaže... uopšte nije imala razloga za 'okidač'... jer smo zaista imali sklad u prijateljstvu...
No, pusti sliku... ona je skroz nebitna u ovoj temi... uzeo sam je samo kao primer kako umem da pustim ljude da veruju ono što žele... primer kako umem da ućutim...
Eto, ti si, Peco, rekao ono na čega sam mislila dok sam pisala prethodnu poruku.
Na sliku nisam ni pomislila, slika je apsolutno nebitna.
Htela bih još da napišem jedno od pravila kojih se pridržavam:
Pravilo br. 1. *Čuvaj se slatkorečivih prijatelja!
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Jan 2014 11:47
|
|
Nebitan je taj prijatelj u temi ovog bloga 
p.s. A i nije loš čovek, šta više, ima dobru dušu, samo ima malčice bucmastiji egić, i teško prihvata drugačiji pogled na svet ako se on razlikuje od njegovog... ništa opasno, 99% ljudi manje-više u tim okvirima živi...
Ali pustimo njega...
|
|
