|
Uopšte ne umem da vidim čak ni nagoveštaj toga šta je moglo da izazove tu pomisao. Ljudi vrlo često imaju običaj da se vrlo grubo šale na tudj račun, vole da napadnu, da se podsmevaju, nipodaštavaju. To se ovde smatra smislom za humor, tako se i udvaraju, a tako su i odistinski agresivni. Naravno da na to ne treba obraćati pažnju. Niti je sebično to što ljude ne ubedjujemo da je naša istina tačna. Mislim da živimo u vremenu u kome se čak ne bi svi složili da je sunce žuto. Vrlo često sam gledala ili bila u situaciji da se u razgovoru napadne neko. Nekad čak i bez, uslovno rečeno, loše namere. Možda iz refleksa, iz karaktera, ne znam ni ja. I gledam kako ljudi počnu da odgovaraju, da objašnjavaju svoj stav, da ga vatreno brane. Čak nema veze što tog što ih je napao vrlo površno poznaju. Meni je to besmisleno. Ne odgovaram nikad ni na kakvu optužbu ili napad. Peco, tvoja introspekcija je sasvim okej, ali ovakve situacije samo tome i treba da služe. Ne možeš takve ljude zvati prijateljima. A u druženju je sve moguće i nije vredno zadržavanja. Sem da nas potakne da ronjamo po sebi zašto nam je to privuklo pažnju.
|
da opet ne bude pogresno protumacena, a mi izgleda niko nismo orni za ubedjivanje. 
, naravno šalim se zato što poštujem svačije mišljenje slagala si sa njim ili ne.
