|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Dec 2008 19:21
|
|
Čovek ako živi u simbiozi s prirodom i sopstvenim razumom, tako postiže unutarnji mir.....a to znači biti i srećan..
U životu što više podnosimo bol, sve nas više čini jačim, al ne mislim da misleći o sebi i svojim potrebama postajemo jači već mislieći na druge. Znači i ljubav od sebe, a ne samo ka sebi, sebični su ljudi koji misle samo na sebe, i njihova snaga je samo privid..
Mozda ako je sve relativno stvari koje se mogu promeniti i one koje se ne mogu promeniti ne postoje ustvari..jer sve se moze ustvari promeniti, ne treba nam mudrost da napravimo razliku izmedju ta dva već ustvari da to moze biti jedno te isto.. 
|
|
|
Poslao: 26 Dec 2008 02:35
|
|
...biti sofist i biti razgovetan.
Dopuna: 26 Dec 2008 2:35
«daj mi snage da promenim stvari koje se mogu promeniti» = Ako se stvari mogu promeniti, zašto bi tebi trebala snaga za mogućnost koja već postoji? Ako ti snaga treba biti data, to znači da ti sam trenutno nisi sposoban da utičeš na nešto što se može promeniti. Ti i kada dobiješ snagu nećeš moći uticati na promenljivost stvari jer su se stvari mogle manjati i kada snagu nisi imao. Dakle, ne treba ti snaga za nešto što se može promeniti. Tebi treba snaga za nešto što se ne može promeniti a želeo bi. Kada budeš dobio snagu, videćeš da je ona nefunkcionalna jer su se stvari mogle menjati i pre dobijanja snage. Nisi bio svestan da je snaga nepotrebna a želeo si je. Šta ćeš onda raditi? Pokajaćeš se što si želeo taj nepotrebni višak.
«strpljenje da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim» = Pretpostavimo da je neki čovek tvrdo, fanatično, odlučio da promeni nepromenljive stvari (npr. da 2+2 bude 5). U tom slučaju, ti bi svojom strpljivošću prihvatao nepopravljivu narav i odluku (odluku koju ti ne možeš da promeniš) tog ludog čoveka da promeni nepromenljivo. Dakle, strpljenje, u takvom slučaju, indirektno omogućuje da prihvatiš stvari koje su (iz gledišta tog ludog čoveka) promenljive, a da to nisi ni hteo.
«...ali ima nesto u nama sto nam ne da da se racionalno ponasamo» = Ako je čovek svestan da ima tu svoju neracionalnosti, onda je to stanje paradoksalno. Kako možeš biti svestan da si izgubio razum (racio), da uopšte nemaš razum, odnosno da imaš ne-razum? Recimo da neracionalno postoji – u npr. kratkotrajnom nastupu neracionalnosti (ne-razuma), čovek se ne bi sećao (sećanje je samo po sebi racionalno?) da ga je savladao ne-razum i da je izgubio razum. S druge strane, racionalan čovek nema iskustva o tome kakav je osećaj biti neracionalan. Dakle, pošto racio nema iskustva o tome šta je ne-racio, onda ne-racio i nepostoji u odnosu na racio, i obratno.
|
|
|
Poslao: 26 Dec 2008 15:38
|
|
lepo bi bilo kad bi nam Marko Aurelije na ovo odgovorio iz svog ugla no mi smo tu da neke stvari prihvatimo ili ne kao i sto nekome bezrezervno verujemo a nekome ne...
a koliko je racio uvek prisutan u nama...
|
|
|
Poslao: 26 Dec 2008 21:11
|
|
..ponekad je mudrost u ludosti..(nekad' ni mudrost nije dovoljna samoj sebi)....na titaniku su imali i para i zdravlja(koliko su bili mudri-ne znam),ali sreće nisu imali ...
|
|
|
Poslao: 26 Dec 2008 23:42
|
|
Racio je prisutan u nama onoliko koliko se osećamo fizičkim bićima,
no meni je veći smisao u transcendentnom nego racionalnom
tako da se često osećam kao duh koji hoda medju ljudima
-Čovek treba da radi sve što ga oslobadja, budi, ispunjava da živi život na granici mašte i ludila ispisan pomalo bajkovito čovek u životu treba da pravi gluposti to je privilegija za koju se sam mora izuboriti a da mu pri tom bude sve oprošteno...- a to je već mudrost 
Dopuna: 26 Dec 2008 23:42
hmm.
Citat:strpljenje da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim
ako neko ima strpljenja da prihvati stvari koje ne moze da promeni, ustvari on veruje da moze da ih promeni, neki čovek je nekada odlučio da je 2 i 2 baš četiri a ne pet i to smo tako prihvatili da je odlučio da je dva i dva pet, to bi isto tako prihvatili, stvar je u tome u šta verujemo, i kako smo kreirali stvarnost i svet oko nas i percepirali, zašto je zeleno baš zeleno a ne crveno...to smo prihvatili tj naš racio jer je tako oduvek, a zašto je to baš tako a ne drugačije...
|
|
|
Poslao: 27 Dec 2008 10:39
|
|
Daj mi snage da učinim nemoguće, spokoja da prihvatim mogućnosti i slobode da pomirim moguće i nemoguće.
|
|
