|
|
|
Poslao: 12 Jan 2009 15:21
|
|
eh kad bi mogli biti iznad stvari koje nas opterecuju tad bi se covek priblizio dobroti istinskoj....
|
|
|
Poslao: 26 Jan 2009 03:41
|
|
Natrix: «Racio je prisutan u nama onoliko koliko se osećamo fizičkim bićima, no meni je veći smisao u transcendentnom nego racionalnom tako da se često osećam kao duh koji hoda među ljudima»
Pošto si suprotstavila transcendentno racionalnom i ljude (fizička bića) duhu, pretpostavljam da si, onda, povezala transcendentno sa duhom. Dakle, vidiš veći smisao kada egzistiraš (osećaš) kao nešto što je suprotno (drugačije) fizičkom ljudskom biću.
1. pobijanje = Ako je tebi manji smisao u racionalnom, a rečenica koja glasi «racio je prisutan u nama onoliko koliko se osećamo fizičkim bićima» je ustvari prilično racionalan zaključak (koji ukazuje da stepen osećaja fizičkog bića uslovljava stepen prisutnosti racia), onda je ta tvoja rečenica samoj tebi manje smislena. Prema ovome, ti ne vidiš istinitost, odnosno smislenost da stepen osećaja fizičkog bića uslovljava stepen prisutnosti racia. Ako ne vidiš njenu smilenost, znači da nije tačno tvoje mišljenje da je veći smisao u transcendentnom a manji u racionalnom.
2. pobijanje = Ako često osećaš da si kao transcendentni duh, to znači da manje (ređe) imaš iskustva o tome kako neka osoba oseća da je fizičko biće (čovek) a ne transcendentni duh. Napisala si kontradikciju jer u trenutku kada si bliža nečemu što je drugačije od racionalnog (u ovom slučaju to je ''transcedentno'') ti ne možeš onda racionalnim putem doći do saznanja da neke druge osobe razmišljaju drugačije od tebe, tj. ne možeš saznati da su neke druge osobe ljudi (ne-duhovi) jer ti ljudi racionalno osećaju da su ljudi a ne duhovi.
3. pobijanje = Suprotno kontradikciji iz 2. pobijanja je sledeća kontradikcija: pošto si rekla kako znaš da osećati se ljudskim znači biti racionalan, to znači da ti tačno znaš osećanje neke osobe koje se manje oseća da je transcendentni duh. Dakle, bez obzira što često osećaš da si duh (ne-čovek), ti ipak znaš kako je ne osećati transcendentnost. U tom smislu, ti ustvari ni ne znaš kakve je prirode neracionalno tj. transcedentno osećanje smisla.
Ove logičke pogreške nastaju jer raciocentristički (iz ugla racionalnosti) razmišljaš o tome da je transcendentno (ne-racionalno) smislenije od racionalnog.
Natrix: «Čovek treba da radi sve što ga oslobadja, budi, ispunjava da živi život na granici mašte i ludila ispisan pomalo bajkovito čovek u životu treba da pravi gluposti to je privilegija za koju se sam mora izuboriti a da mu pri tom bude sve oprošteno...- a to je već mudrost»
Daklem, ubicama, koje ne mogu kontrolisati svoje ubitačne porive, porive koji im donose osećaj slobode i ispunjenosti, mora sve biti oprošteno? Znam ja, Natrix, da ti nisi podrazumevala ovu rečenicu pod tim kontekstom, ali to tako ispada.
Tuzor: «Daj mi snage da učinim nemoguće, [...]»
A – Ako je nešto ne-moguće, to znači da nije mogućno. Ako nije mogućno onda ga ničim ne možeš promeniti u moguće. Možeš dobiti kol'ko o'š snage ali to se neće promeniti jer ga je nemoguće promeniti i sa snagom i bez nje.
B – Dobio si snagu koja je mogućna (možeš je upotrebiti a i ne moraš). E, sad, da li sa nečim mogućim (snagom) možeš učiniti nemoguće? Ne možeš  Kako? Lepo. Jer ako snaga izgubi mogućnost upotrebe/neupotrebe, odnosno da je imaš a da nema funkciju (prema zaključku pod slovom A – funkciju je izgubila samim tim što se snagom ne može promeniti ono što je nemoguće promeniti), onda nećeš moći s njom da manipulišeš i ona će samo moći da se neupotrebljava. Ako se snaga neupotrebljava ona gubi smisao i ostaje bez mogućnost (nemoguća).
...
|
|
|
Poslao: 26 Jan 2009 21:38
|
|
Uh hjerakul
hmm, interesantno ti razmišljanje,
.... osoba koja je transcendentirirala svoju misao moze znati kako je biti racionalan, al racionalan ili konvencinalan čovek teško će da shvati to transcendentalno...
... ne mozemo staviti u isti koš nekog ko je konvencionalan tip ličnosti i nekog ko je umetnički tip ličnosti..
a citat, o zivotu na -granici mašte i ludila- pomračio si destruktivnim primerom,
nemoguće je relativno, nešto je za jednu osobu nemoguće za drugu je moguće, neke stvari da ih promenimo zavise od naše snege volje, a i verovanja da se mogu promenti...
|
|
|
Poslao: 27 Jan 2009 20:30
|
|
tagore ::"daj mi snage da promenim stvari koje se mogu promeniti, strpljenje da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim i mudrosti da pravim razliku izmedju ta dva"
maja-581 ::
"Boze, podaj mi smirenosti da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrosti da izmenim one koje mogu, i mudrosti da uvek umem da ih razlikujem."
http://www.mycity.rs/Knjizevnost/Omiljeni-odlomci-iz-knjiga.html#311157
Procitajte oba citata pa uocite razlike koje mijenjaju citav koncept misli.
|
|
|
Poslao: 26 Feb 2009 12:48
|
|
If I were able to live my life again,
next time I would try to make more mistakes.
I would not try to be so perfect. I would be more relaxed.
I would be much more foolish than I have been. In fact,
I would take very few things seriously.
I would be much less sanitary.
I would run more risks. I would take more trips,
I would contemplate more sunsets,
I would climb more mountains,
I would swim more rivers.
I would go to more places I have never visited.
I would eat more ice cream and fewer beans.
I would have more real problems, fewer imaginary ones.
I was one of these people who lived prudently
and prolifically every moment of his life.
Certainly I had moments of great happiness:
Don’t let the present slip away.
I was one of those who never went anywhere
without a thermometer, a hot water bottle,
an umbrella, and a parachute.
If I could live over again,
I would go barefoot, beginning
in early spring
and would continue so until the end of autumn.
I would take more turns on the merry-go-round.
I would watch more dawns
And play with more children,
if I once again had a life ahead of me.
But, you see, I am eighty-five
and I know that I am dying.
borhes,moments
|
|
|
Poslao: 26 Feb 2009 13:36
|
|
da ne citiram prethodni post, mada bi mozda trebalo da isti tekst ide uzastopno dva puta - toliko je vredan. briljantan je. meni su borhes i andric pisci koji imaju najsveobuhvatniji stav (cini mi se da misima nije daleko od njih). razlicite strane sveta, razmisljanje uklopljeno u sredinu i nacin zivota koji su vodili, a sustina ista.
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Mar 2009 00:18
|
|
tagore ::u fragmentu postojanja biti sretan je odista sreca.......
Pod uslovom da je sreca pravi cilj u zivotu...Da li je?
|
|
|
Poslao: 04 Mar 2009 19:02
|
|
posto je sreca dijagonalno od nesrece logicno bi bilo da je covek njoj naklonjen...
dakako ona nije ideal niti svrha ali je ipak blagougodnija...
|
|
