dnjepar...

1

dnjepar...

offline
  • Pridružio: 27 Avg 2008
  • Poruke: 233

roman rijeka ili roman toka svijesti, tako smo to nekad učili da se zove kad neko piše onako kako mu padne na pamet. Ne zamjerite ako sam pogrešno memorisala definiciju. A Dnjepar je najduža i najljenija rijeka kojom sam plovila i baš mi sad nešto liči na ovo u šta se pretvorio moj život...

Umorna sam, kao prvo, od svega.
Imam osobinu da preuzimam na sebe više obaveza nego što mogu da podnesem, to mi piše i u horoskopu (u koji ne vjerujem i koji prezirem, ali ga čitam).

Danas sam se borila sa piranama na poslu (više liče na ajkule, ali smo na rijeci), sa svih strana plivaju i trude se da ugrabe koji komad mog starog neukusnog mesa.
Zašto???

Poslije posla, pirane u samoposluzi, pirane u koje su se pretvorili moji roditelji, prijatelji i možda i ja sama.

Da li vam se ikada dogodilo da svi hoće nešto od vas? Najčešće nešto što im teško možete pružiti, što ni sami nemate ili ne biste nikad tražili?

A da li vam se dešava da, ipak, kao na igrama bez granica to nešto ipak pokušavate da im pružite?

Psihopatolozi bi pitali, koji je to poriv? Pa vi mi recite.

A što rade pirane u mutnoj rijeci moga života, da li su to mutirani oblici slatkovodnih ribica, koje nekad lijeno plivahu u mulju? Da li je radijacija uzrok ili sam ja prosto mamac, ne znam.

Gjde god se okrenem ikežena mala zlobna lica sa petnaest redova zuba, kreću se brzo i nikad nisu sama, ta lica...

"prvo moraš puzati, da bi znao hodati" stari Parni Valjak, a kakav je savjet za plivanje u mutnoj rijeci života?

madagaskar.
http://www.mycity.rs/Blog/Madagascar-vs-growing-pains.html

Oh, da ... svi mi imamo svoje Dnjepre. Wink

Zasto stalni napadi krvolocnih zivotinja-ljudi (?) ... moja teorija je bas cistoca moga mesa (ako ti se dopada teorija, zamjeni moje sa tvojim Mr. Green ), neotrovanost istog ... to je ono sto im mirise, sto ih privlaci. Zele i mene da ujedu, da me rastrgaju ... pa da ostaci mene mutiraju u stvorenje koje ce jako brzo da zaboravi na osnove ljudskosti i poceti trgati meso s drugih rijecnih zrtava.

Da li mi se dogodilo da svi nesto hoce od mene ... to ti je ukratko prica mog zivota. Ozbiljno. Svi, ukljucujuci roditelje, bracu, djecu ... kolege, prijatelje ... svi nesto hoce. A ja rijetko (ako ikada nesto trazim) i kada trazim, sramota me sto trazim. Eto, kakva sam ja. A znam da imam pravo da trazim, jer sam zaduzila sve oko sebe. Pocev od roditelja, brace, djece ... pa na dalje. Very Happy Mr. Green Twisted Evil GUZ - Glavom U Zid
I drago mi kad mogu da pomognem i da dam to sto traze, ali ponekad se osjetim istrosenom i iznemoglom da vise dajem. I onda se nekad i naljutim na samu sebe, jer nekad mislim da dajem vise nego sto mogu da priustim, pa ja osta kratkih rukava. Dajem nesebicno ... i sebe, i novac, i svoje vrijeme, i strpljenje, i ljubav ... i sta jos ne.
Ali ... to je moj izbor. smešak
I pored moje (trenutacne) iznemoglosti ... nakod kratkog vremenskog oporavka, ja zovem onog kome treba pomoc, samo da vidim imal' sta da ja mogu da ucinim da pomognem ( GUZ - Glavom U Zid ). Jer ja ... sam zahvalna za sve te ljude u mom zivotu, jer znam (da neki od njih) traze samo zato sto moraju, nemaju drugog izbora, za razliku od onih sto traze iz navike.

Vjerujem da postoje ljudi koji su jos cisti i nezatrovani prokletstvom prozdrljivosti. A dok postoje takvi, postoji i nada za ovaj nas svijet.

Zagrljaj

@ Ljutka, ja u Petak isla gledat' drugi dio. Oh my ... Zaljubljen

@ Ella

ja sam samo umorna, ne bojim se svih tih pirana, neke sam i pripitomila, rado dajem i pomazem, neke pustim da vidim dokle su naumile, zabavno mi da gledam koliko covjek moze lagati, lupati, vrdati...

Nije nista novo za mene, nov je jedino umor. Kako sam se umorila, trudeci se da svima ugodim, kako niko ne vidi moj umor, a koliko posla jos imam da obavim, koliko potreba drugih da zadovoljim.

Imam namjenski los licni marketing, smisljeno govorim da je moje meso staro i neukusno, to mi je odbrambeni mehanizam, manje ce biti gladnih usta oko mene...

a tek zivotinjice koje hoce samo da te gricnu, da bi te povrijedile, probale i otisle dalje...

I zakljucujem da me najvise trose oni oko kojih se najvise trudim, oni koje najvise volim (roditelji, porodica), da se od njihovih ujeda oporavljam duze.

Ali brine me umor...
Jer, lagala bih kad bih rekla da nisam voljela da pomazem, novcano, moralno, fizicki kako god je trebalo, to sam ja, bila i ostala, jedna jaka osoba nenachete ambalaze, koja je imala neogranicen rok upotrebe prije otvaranja. Valjda su me nacheli, sa svih strana ...

dva lica ::
I zakljucujem da me najvise trose oni oko kojih se najvise trudim, oni koje najvise volim (roditelji, porodica), da se od njihovih ujeda oporavljam duze.


Na zalost, tako je to. Ni pomoc "emotivnih hanzaplasta" ovdje ne pruza veliku utjehu, jer su rane dublje i opasnije.

Znam i potpuno razumijem.

"Mnogima bi se dopao da se nisi trudio dopasti se svima."
latinska izreka koju vidjeh u Kaporovom Provincijalcu

Lijep je Dnjepar, baš i kao i naš život...Al, previše je velik, a mi previše mekani i popustljivi, ponekad bez ili sa klimavim stavom, da u njemu ne bi bio tih morskih ajkulica i derača kože i živaca...na žalost...kao da nemaju svoj Dnjepar, pa su se nastanili u tvom. I tako se točak okreće, malo oni grizu, malo ti bježiš, malo oni grizu, malo se ti "iskovriježiš", ma oni grizu šta god da radio, kao da smo pustili pogrešnu ploču, pa radnja ide u pogrešnom pravcu.
I šta raditi? Ja počela ignorisati, al javno. Dam do znanja da mi nije stalo. Ni do njihovog texta, a još manje "unezvjerenih" faca. I ja bih da mi se malo ugađa!

@tri rio
znam da si više očekivala, bila sam najavila štivo za Pulicera, ali mi je dan bio baš, baš gadan i izujedan, pa napisah prvo što mi je palo na pamet. Ali presrećna sam što me razumijete.

I riješila sam da mi više ne bude stalo. Ide malo teže, već poneko od ukućana ne razgovara samnom, kao ni majka, ali ako me vole proći će ih.
Ako ih ne prođe, ostadoh sama, a oni "gladni", pa da vidimo ko će duže da izdrži.

Mijenjam odredište, iz sumornog Dnjepropetrovska idem ka Odesi, našla sam kompas (dugo sam ga tražila) i pravac Crno More...

Ljudi se izgleda dele na one koji daju - zato što imaju šta da daju - i na one koji zahtevaju, uzimaju ili čak otimaju. I pri tom izvoljevaju. Nikad im dosta.

Kažu mi, teše me dobri ljudi da davanje obogaćuje po sebi i da se kad-tad vrati. Ako je tako, zašto se povremeno osećamo tako umorno, istrošeno i ispražnjeno?

I šta je bolje: biti plivač ili hidrolog (Hajdegerova metafora)? Hidrolog mora da poznaje prirodu reku i njene ćudi; plivač mora da poznaje i ćudi struje i da ima procenu sopstvene tehnike plivanja i izdržljivosti.

@sorelag, upravo si rekla ono što sam imala na umu, između ostalog, za plivače i hidrologe. Ja sam odličan plivač, inače ne bih živu glavu izvukla.

Ali ovo za hidrologa mi nije padalo na pamet, a bitno je, to mi valjda nedostaje.

I opet taj umor, koji je nekad znao biti ublažen radošću davanja činjenja, sad on nikako da ode...

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 844 korisnika na forumu :: 65 registrovanih, 8 sakrivenih i 771 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: -[CoA]-, Acaks88, amstel, Atomski čoban, bladesu, Boskovic, Brada i Gibanica, Bubili, Buda Baba, Cobi026, cvrle312, DejanSt, Despot1, DonRumataEstorski, FileFinder, Filip Marinković, flash12, Georgius, gonzagbs, Goran 0000, gorican, GreenMan, ILGromovnik, Jovan Nenad, kairos, kybonacci, Libertas, m0nstrum_, Malo Točeno, MB120mm, mercedesamg, misa1xx, Miškić, MrNo, mushroom, nebkv, Neutral-M, Niske, opt1, ormanj, Paor, pericanet, radionica1, ras007, raskoljnikov, Recce, repac, rikirubio, RobinHood12, Romibrat, sakota79, Sale.S, slonic_tonic, Smd, spektorsky, Tas011, Tenk, vaso1, Visionary, VJ, Voja1978, vukovi, zexoni, zhuki8, zlaya011