|
Poslao: 12 Nov 2008 15:33
|
|
dva lica ::@tri rio
znam da si više očekivala, bila sam najavila štivo za Pulicera, ali mi je dan bio baš, baš gadan i izujedan, pa napisah prvo što mi je palo na pamet. Ali presrećna sam što me razumijete.
Mijenjam odredište, iz sumornog Dnjepropetrovska idem ka Odesi, našla sam kompas (dugo sam ga tražila) i pravac Crno More...
Baš mi je ovo slatko, vidiš kako si obazriva! Ma nisi ti najavila štivo za Pulicera i baš te briga ko je šta očekivao, onaj kome se dopadaš, jednako ćeš mu se dopadati i kad je dan šaren i sunčan, a i kada je tmuran.
Zar trebamo da budemo voljeni samo kad smo nasmijani?
Dva lica, imaš nas, doduše male i nevidljive, al ipak postojane, kadkad dignute, a kadkad spuštene glave...čini mi se kao da smo svi u istom loncu...nismo spremni za kuvanje, al sreća, pa ni to kuvanje nije počelo.
A što se umora tiče...ja sam sebi kupila one "naočale" za spavanje, ono spuštanje roletni mi nije išlo na ruku, ne volim tamne prostorije, a te naočale me nekako smiruju, puštaju me da utonem dublje u tišinu.
Kombinacija odmaranja i fiz. aktivnosti su, za mene, lijek za pozitivno napunjenu glavu. Trčim već četvrti dan, čuj mene "već". Mislila sam da je glupo i da nema smisla, al vjeruj, pomaže.
Jedva čekam da mi muž dođe s posla, pa da otrčim!
Sloboda je neprocjenljiva, pa ako ništa, otkini bar mali dio i stavi u džep. Samo im ne daj da vide, jer i to će tražiti!
Hajdegerova metafora je zanimljiva, a i šta drugo očekivati od Sorelag!
|
|
|
Poslao: 12 Nov 2008 15:47
|
|
@trio rio, ja uvijek spavam sa rukom preko očiju, odmorim oči, ali ruka mi ne "radi" pola dana posle.
Jedan dugi period sam namjenski za sebe uzimala sat vremena za brzo hodanje, svima sam najavila da moraju da prihvate da me nema za to vrijeme, ali sam nenaviknuta na samoću vrtjela po glavi pogibeljne konstrukcije, i kad su ljudi počeli da mi govore, "a vidjeli smo te, baš si imala sjetan izraz na licu", riješila sam da prekinem da šetam moju depresiju, kojoj je mimo svih pravila, šetnja godila...
A ljudi koji mogu da potrče su za mene Indijana Džons, baš ti zavidim i podržavam, nemoj da odustaješ...
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2008 13:08
|
|
@ljutice, prvo sam mislila da me mrziš što sam postovala temu sličnu postojećoj, sasvim slučajno, pa nisam kometarisala, a i nick ti je opasan, hahah. Ja sebe doživljavam kao pozitivnu osobu, ali mi se sve čita sa lica, najčešće tuga, pa izgledam kao negativac. U pravu si teško je ostati pozitivan. Baš sebe silim da pozitivno razmišljam, znam koja je snaga pozitvnosti, ali je teško...
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2008 15:04
|
|
Ljutica ::ovih dana.. u ovim vremenima.. tesko je ostati pozitivan. 
Ma nije, vidiš da si evo prva ti pozitivna. Jes da si Ljutica, al mogla si biti i neki strašni vuk, pa da nas plašiš sa buuuu, srušiću vam kuću tj. blog. U svima nama krije se ljutica i svi mi ponekad (greškom) imamo 2 lica, al mora da ste bile raspoložene taj dan kad ste se registrovale, pa sad ostalo. Dva lica, pa negativac! Moš mislit, 
Tebe je bas lako oraspoložit i dati ti osmjeh na lice, pa jel vidiš ove što su namrgođeni i po danu i po noći! Lakše je pomjerit planinu nego njima vidjet , ako ništa, normalan izraz lica (eto, ne moraju se ni nasmijati). A znaš kad će se oni vidjet kao negativci....
Ja se baš dobro osjećam. Kad mi dođe loše, prožvaćem pljunem i opet mi dobro. Dva lica, ti si izašla iz čudnog perioda, za kojeg ne znaš ni kako je došao, ni kako je otišao, a najmanje ti je jasno, otkud da dozvoliš sebi tu sumljivu situaciju. Znam da kriviš sebe (i ja sam takva), al bilo nekom krivo ili pravo, ipak si ti jedinstvena i samo svoja. Loše periode imamo svi, samo što se o tom šuti, a ajkulica sa i bez zuba na izvoz, njih nikad nestat neće.
Ma nek grizu, pa zar nisu smješni? Nek škljocaju, ne mogu ti ništa.
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2008 15:37
|
|
@trio rio
nije da svaljujem krivicu na druge, ali vezano za taj čudni period, mislila sam, ako ih ne možeš pobijediti, onda im se pridruži, hahaha, pojedoše me i tu kao kreker...dobro je, da bar za krizne situacije, imam višak kilograma. Jednom su pitali Patrijarha Pavla, toliko se priča o debelim i mršavim, što vi mislite po tom pitanju, a on kaže: "mislim da je bolje biti malo deblji, ako naiđe kakva nevolja da ima što da pojede".
Stvarno, što mi bi? Ne mogu ni sad da shvatim? Bar sad pouzdano znam da nisam ja za to, nisam nikad ni bila, ali nisam ni prva ni poslednja. Ni najbolja ni najgora. Bila sam ranije sklona da sudim ljudima i njihovim postupcima, da kažem prijateljicama, a ne ja ne bih nikad...ja bih uvijek... i zamislite sve što sam rekla u tom smislu, desilo mi se ... oko vaspitanja djece, odnosa sa mužem, rodbinom, na poslu...kao da sam na skrivenoj kameri. "Ima stvari koje ne potiču od razuma..."
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2008 19:24
|
|
@trio
ima topik sta znaci vas nick. odgovorila sam tu. svaka cast za procenu, vedrana mi bolje pristoji, ali skromnost je danas dan posebno tabu ili bolje reci greh. Osecam se ponekad kao phoebe iz serije friends pevajuci smelly cat.  a s obzirom da imam od nedavno i macu, ni to nije prob. 
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2008 07:44
|
|
Šta nam se Dnjepar ušutio, pa zar on onoliki, pa da ništa nema za reći? Osvanuo je novi dan, sunčano je, pa sam se baš obradovala, svaki dan do 12 popodne imamo maglu. Tako se neobično osjećam, sama sam sa djecom, muž otišao na put, a djeca su spavala cijelu noć, znaš kad sam se probudila u sred noći, trepćem u mraku i pitam se: čuješ, ne plaču?
Pa, ajde na kavu! 
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2008 08:26
|
|
Zna Dnjepar i da bude miran i lijep...ponekad bistar.
Sunčano je i kod nas, malo hladno. Valjda je struja koja je nosila pirane odnijela te male đavole nizvodno.
Ne mogu reći da uživam, ali mirno je, posao teče svojim tokom, sa mužem imam samo "redovne" razmirice, imam moje prijateljice sa kojima ponekad izađem, pričamo uglavnom gluposti, ali lijepo nam je.
Jutros sam u kolima slušala Petra Graša, Utorak, pustila do daske i pjevala, a imam glas kao stara vještica, ljudi iz drugih kola su mogli, na sreću ili na žalost (jer bi kompletan ugođaj bio i da me čuju, pravi spektakl) samo da vide kako otvaram usta, bilo je čudnih pogleda, hahaha. Tako da prihvatam poziv na kavu, vrlo rado, obećavam da neću da pjevam i da neću da kukam...
|
|
Ne dodadoh smajli, jer me tema raztuzuje po malo, iako nemam tegoba vise oko toga, ali ipak je to madagaskar... 
