|
nadam ::Kako zivjeti sa ,,ogranicenim mogucnostima,,???
Pa, evo nešto na mom ličnom primeru..:
imam 21-nu godinu, a već mi je 6 puta ozbiljno povredjivano koleno + operisano (desetak povreda ukupno; baš sinoć sam zadobio još jednu lakšu).
Ne da volim fudbal, nego ga obožavam; a nikad ga više neću moći igrati (mada, to sam shvatio još pre 3-4 godine). Ali hendikep je mnogo veći - ne mogu, bre, često normalno da hodam, sedim, zauzimam položaje koji su totalno normalni za ljude bilo kog godišta etc.
A još mi se i kičma malo više iskrivila zbog toga + veći deo težine ide na kuk druge noge, te ponekad i to zna da zezne... i uglavnom zbog nekretanja sam 'nabacio' 20-tak kila za dve poslednje godine...
Nego, nije sve to toliko zaje*ano koliko izgleda - ionako sam čvrsto odlučio da ono šta sam ranije imao/mogao više nije tu, te da uspomene ne pomažu mnogo (ponekad te skenjaju), osim ako ne ubediš sebe da nema nazad i kajanje i kukanje ne pomažu... Stvarno, jbg. Ako sam na taj način ograničen, izracionališem izlaz iz toga rekavši sebi: ''To je to - sad imaš vremena za mirnije, pametnije stvari. Uči jezike, sviraj gitaru, studiraj'' (mada mi je faks zahtevan, posebno u pogledu toga što uključuje stalno menjanje soba/učionica/amfiteatara/zgrada, ponekad čak i moram van grada, do Instituta u Kamenici).
Ti si brava. Ali si i ključ. Često sebi kažem da su ljudima psihoterapeuti nepotrebni, samo ako su ljudi dovoljno pametni i neugroženi (a još ako lako zaborave nedela koja su im učinjena, super!)... Biti emocionalno koncentrisan na par svojih ciljeva i truditi se, pomalo ravnodušno, sa ostalim stvarima/ljudima - to je formula... koja nije savršena (a opet, šta jeste?).
P.S. Ja sam čak jako emocionalan i dobar prema svima, iako znam i vidim da niko ne daje približno značaja meni ili drugima oko sebe - ali nisam, u nedostatku bolje reči, plačljivac. Kad me zaje*u, izostave, ogovaraju, koliko god da su dobri sa mnom - pustim to, odbacim u stranu (svesno, a ne zato što neću da poverujem da neko može to da mi radi). Znam da problem postoji, znam da sam i ja čudan; ali problem su oni, te ja neću da ga prisvojim. Kada bi mi dali vremena da sve objasnim (i saznali da nisam tup ili slep), videli bi da nisam loš i onakav kakvog me doživljavaju...
|
Hvala
