|
u drugoj polovini devedesetih morala sam da se vratim iz beograda u kraljevo. zaposlila sam se u lokalnoj televiziji koja je bila poznata i van granica grada, jer je tokom devedestih emitovala priloge sa satelita o tome sta se desava u ratnim podrucjima, sve ono sto rts nije prikazivao. na njenom celu bio je, tih devedesetih, covek iz sps-a. ali odlican novinar, posten covek i eto ti sta se desava. pusta priloge protiv politike svoje partije i niko ga nije pipnuo sve te godine. smenili su ga tek polovinom '96. u protestima '96/97. kraljevo je opet prednjacilo, bilo cak na satelitu, i jedan od gradova u kojima je opozicija dosla na vlast. to klanje vi ne mozete da zamislite. do juce su pricali kako komunisti za direktore biraju samo one koji su u partiji, a sad se biju ko ce biti direktor, ko predsednik upravnog odbora, u kom javnom preduzecu. bilo je strasno. jedini protesti u kojima sam ucestvovala bili su oni 2000., kad se skidao rezim. nakon toga, pocela sam da radim pri skupstini opstine u timu za saradnju sa inostranstvom. dozivela sam i privatnu i poslovnu golgotu. ali sam imala direktan prenos svih politickih igrica direktno ispred nosa. ljudi koji imaju funkcije u partijama su ljudi koji umesto da se bave porodicom idu na nekakve sastanke partija (a toliko su kritikovali sve one radnicke savete!!!!!), svako malo posle posla, vikendi... clanovi su ljudi koji misle da mogu imati neku korist od uclanjenja u partiju. mene su svi pravili budalom sto se ne uclanjujem ni u jednu partiju. ne u oci, naravno, nego iza ledja. tada sam shvatila, da ce se oni samo rotirati po vlasti, sjasi kurta da uzjasi murta, pa u krug. tada sam pozelela da odem iz ove zemlje. sa ovih prostora. daleko negde. na ostrva neka, jer tamo ljudima ne smeta da zive zajedno iako su razliciti.
to sto je bilo u utisku nedelju, to koskanje fizicke prirode sam videla slucajno. znate sta je bilo posle? dovedeno je obezbedjenje iz cacka (posto nam je gradonacelnik iz nove srbije) i sedelo u sali. i onda su se svadjali zbog toga. naravno, uzrok problema je u smenama direktora javnih preduzeca. pa se nema kvorum, pa se igraju igrice, pa se lupaju gluposti, pa se dovodi milicija, pa se ovi zale, pa se medjusobno vredjaju.... i jos i dalje svi pricaju kako je cast biti odbornik, poslanik... i kad me pitaju zasto si, pobogu, otisla iz skupstine opstine, ja (precutkujuci, naravno, one licne razloge o kojima ste citali u blogu idem ja tako ulicom), kazem, ne bi se tamo vratila da nemam leba da jedem. dugo sam zaobilazila taj objekat. toliko mi se gadilo. a, da, informacije radi, nezaposlena sam.
|
...nemoj tako ostro...e sad ste me bas nasmejali 
