|
|
|
Poslao: 25 Jan 2008 19:19
|
|
IZBEGAVANJE
Preko ostrog kamenja
Isao sam
Ka morskoj obali
"Reci,
Razumem sve jezike sveta"
More mi se nasmejalo
I pokazalo mi
Pticu koja pliva
Ribu koja leti
Pescanu obalu koja peva
O onim vecnim pitanjima
Nije izustilo ni reci
IZBEGAVANJE
Ne zelis da sadis cvece
Kazes:
"Necu da ga gledam kako lagano vene"
Da
Bas zato sto izbegavas svrsetak
Izbeci ces i svaki pocetak
Gu Cheng
http://www.rsrope.com/zines/mostovi/arhiva/97/109/10903-1.html ti si kriva za ovaj link 
|
|
|
Poslao: 29 Jan 2008 14:26
|
|
Ako nešto dovoljno jako iskreno i celim bićem želimo ako verujemo da će se to ispuniti, ako ne posumnjamo u sebe i pokleknemo na prvoj prepreci i svakoj sledećoj ceo univerzum sve sile će se potruditi da se naša želja ispuni......Život je pustolovina.....
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2008 14:08
|
|
"(...)Jer, kad zablude nagomilaju se, shvatiš da zapravo prečica u životu nema.
Neke staze utabati moraš. Osjetiti da si Čovjek. Da si Živ.
A to je Dobro. Na kraju uvijek bude Dobro. Dobije Smisao. Sunce i Nebo plavo. Ispisani Kalendar. Ovca i Ruža.
Netko tko Razumije. Osmijeh okusa slatkog poput soka Crvene Naranče..
Negdje između Radosti, Molitve, Mira i Spokoja..
Neke se druge stvari pišu velikim slovom.
I to je dovoljno.Sasvim dovoljno."
|
|
|
Poslao: 19 Dec 2008 11:51
|
|
No point in living, if we don't feel alive
"I know how to hurt
I know how to kill
I know what to show
And what to conceal
I know when to talk
And I know when to touch
No one ever died from wanting too much
The world is not enough
But it is such a perfect place to start, my love
And if youre strong enough
Together we can take the world apart, my love
People like us
Know how to survive
Theres no point in living
If you cant feel the life
We know when to kiss
And we know when to kill
If we cant have it all
Then nobody will
The world is not enough
But it is such a perfect place to start, my love
And if youre strong enough
Together we can take the world apart, my love
I...i feel sick
I...i feel scared
I...i feel ready
And yet unprepared
The world is not enough
But it is such a perfect place to start, my love
And if youre strong enough
Together we can take the world apart, my love
The world is not enough
The world is not enough"
"da uistinu nema smisla živjeti, ako se ne osjećamo živim... i kako još nitko nije umro od toga što želi više, previše..."
wallnamjesecu.blog.hr
i moja draga Life:
http://www.mycity.rs/Blog/Today.html
*
"...I stojeći tako nasred svega onoga pomislila sam hoću li ikada moći ikome objasniti koliko me katkad u nekim trenucima iznutra sve zaboli kad shvatim kako je život prekrasan?
Da me toliko boli od sve te silne ljepote i da katkad mislim da moje srce jednom to naprosto neće moći izdržati…..
Jer katkad onako odjednom usred ničega mene udari.(...)I mislim katkad kako zaista to srce ne može podnijeti. Tu silnu ljepotu.
I budem sretna. Jako sretna. Jer sam dobila priliku biti Tu. Barem na tren. Dobila sam toliko dana da učinim nešto Izuzetno. Makar to izuzetno značilo samo da ću s nekim skinuti cipele i čitav dan šetati po plaži. Da ću sjediti satima u bašti i razmišljati. Da ću šetati poljem suncokreta.
I mislim da ću biti prevelika kukavica jedan dan kad budem morala otići sa ove prekrasne planete. I od svih tih divnih ljudi oko mene. Ne znam, zaista ne znam kako ću moći skupiti hrabrosti i oprostiti se.
Jer… Zaista, što god mi život donio ništa ne može umanjiti njegovu ljepotu. Čak i onda jednom kada to zaboravim, želim si sada to napisati da se uvijek mogu podsjetiti.
Da su baloni letjeli jedan dan tamo nasred kolodvora, a s njima sam letjela i ja…."
http://dragonfly23.blog.hr/
http://www.mycity.rs/Blog/Lepota-3.html
|
|
|
Poslao: 19 Dec 2008 11:56
|
|
najčešće budu okej stvari oko kojih najviše brinemo. I taj osjećaj olakšanja i lakoće, kao kad položiš teški preteški ispit koji si spremao dugo i nisi bio siguran da li znaš, a dobiješ 10...
Nepodnošljiva lakoća postojanja, od tih se trenutaka živi...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Feb 2009 16:45
|
|
shta se zbilo....u medjuvremenu ...od prvog posta pa do sad...recimo...godinu dana... more or less...
pa mnogo toga, shto ne mozhe stati ni na papir a kamoli blog ..no...
recimo u ovom januaru..iliti "kako sam zapochela godinu"... tj. uradila sam dve stvari za koje sam mislila da nema shanse...
skapirala da u stvari sve mogu samo je pitanje vremena.
nauchila neke stvari koje sam celog zhivota izbegavala da nauchim.
polozhila ispit za koji sam mislila da je 2much za mene...neke akcente stavila na pravo mesto i zabezeknula se .... shta sve chovek zna a ne zna da zna?! 
pa uchila, recimo..."besmislene slogove" ..neshto shto nikad do sad nisam na taj nachin... i sve se zavrshilo bash dobro...nisam spavala neko vreme....."pa shta sad imash da se odmarash u sred roka?" 
mnogo upornosti pa onda koncentracije. fokusirala se i bukvalno izbrisala sve ostalo.iskljuchila se i ostavila samo vitalne funkcije da rade.pronashla metode gde da smestim neke podatke.otvorila nove pregrade u mozgu. . prvi put posle 4godine nisam imala tremu. udahnula duboko i nasmejala se. ja,Panichar The Greates!  bila puna sebe, nametnula se i nisam dala da me prekine. i proshla sa ocenom za koju nikad ne bih pomislila da ccu dobiti. zato shto sam ja tako htela.
to veche dodjem kucci i zove me osoba koja me nije zvala dve godine. neko koga sam ceo zhivot volela najvise na svetu. da se vidimo iako mi je uradila strashne stvari.
"imala sam utisak da su te zgazila kola i da me sad zovesh sa onog sveta, kao preko nekog komunikatornog kanala"-kazhem.
"ja sam sad tu i ti si moja najbolja drugarica"-sledecce vecheri.
"hmmm...."
ne.
ne.zato shto ja nisam vishe ona ista ja.
ne i zato shto prijatelji to ne rade.
ne zato shto nisam barby.
ne zato shto nemamo vishe 15.
ne zato shto ne radim na dugme.
ne zato shto me je tvoj odlazak obrnuo za 360 stepeni i naterao da predjem pun krug.
oseccam tu nocc da me preplavljuje talas, trudim se da dishem,ali znam da dolazi i da cce manje boleti ako se prepustim.suze su tople, one su uvek tople chak i kad sam ja hladna.
"so I run to the river it was bleeding....."
(nina simone)
posle dva dana i nekih razgovora ustajem iz kreveta i smejem se. smejem se i mami i i Njemu koji se chude odakle sad ta promena i Njoj koja cce mi uvek biti draga i koju ccu chesto vidjati u retrovozoru svojih snova,ali sad bez gorchine i smejem se Shvrcci koji osecca da sam ja happy i gura glavu kod mene da ga pomazim. Smejem se i to niko ne ochekuje, i kisha je i nema snega i necce ga biti,ali shta ima veze. i pijemo sinocc koktele i shootere i ja Ga gledam i skoro nije bio tako veseo, on nikad ne pricha toliko i znam da mu je drago zbog mene. i M. mi daje moj omiljeni "Loreal" sjaj za usta i kazhe:" Da josh vishe sijash"...
I odlazimo nas chetvoro posle na mesto gde sviraju "...jer za ljubav treba imat dushu"...i ja sad volim tu pesmu,ali mi vishe nije teshko kad je chujem i ne mislim na odredjene ljude, to je za mene samo jedna istinita pesma koju sam volela od detinjstva i that's all... i odlazim do wca i gledam se u ogledalo i sve mi se okrecce i vidim sebe i znam da sam to ja,ali je promena toliko velika da proveravam da nema nekog iza mene  
i danas me nista ne boli. danas sam nadogradila brzhi paket za net i pronashla deezer.com i pustala tamo Beyonce.
sad ccu da lakiram nokte u plavo i da idem u jazz klub.
i da, znam da cce me boleti neke stvari u buduccnosti.ali prag osetljivosti sam podigla. 
ok-onako kako dugo nisam bila. 
"The only possible way"
*
feel everything inside...
Live forever in a Day....
http://www.youtube.com/watch?v=2-ec8gQCvD8
|
|
|
Poslao: 01 Feb 2009 22:06
|
|
'You can't stop me to love the world with all it's lies,
you cant stop me, I'm close enough to kiss the sky...'
(Guano Apes)
Tu pesmu pustim svaki put kad onaj-cije-se-ime-ne-sme-imenovati pokusa (svesno ili nesvesno) da me vrati milion godina unazad... U neki prosli zivot u kom smo bili zajedno... Hm... MI. Kako to sad glupo zvuci.
I onda kazem kako necu dozvoliti sebi da jos jednom zaplacem zbog njega. Ne posle svega sto mi je uradio. Nije zasluzio.
I podignem glavu. I idem dalje.
|
|
