|
Poslao: 07 Okt 2008 18:14
|
|
Niste jedini, naravno. Evo ja pouzdano znam da natrix svašta ume i izvodi u okviru "domaćeg majstorisanja" - od pravljenja nakita i šivenja odeće do pravljenja torti i drugih poslastica, zidnih satova i drugih korisnih predmeta. Ali je nešto stidljiva da se javi.
("domaće majstorisanje" je inače koncept jednog čuvenog antropologa iz prošlog veka, bricoulage, koji se može primeniti u različitim domenima stvaralaštva, od rukotovorstva do mitotvorstva. Njegova suprotnost je "inženjer", onaj koji radi prema naučnom planu i konstruiše stvari; domaći majstor uglavnom improvizuje sa onim materijalima koji su mu nadohvat ruke).
Ja sam, nažalost, "slaba u ruke"  , nevešta. Jednom sam (jedva) isplela sebi džemper i nekoliko šalova za netjake kad su bili mali. Pošto su ih deca nosila, valjda su im se sviđali. (ili šta zna dete šta je ...  ) Sećam se i da sam sebi popravljala cipele kad sam bila mala, nekako mi je stajao čekić i ekserčići (ukucavala sam pendžeta), pa je moja majka mislila da ću biti obućar kad porastem. Jednom sam sklopila neku policu koju su mi isporučili u delovima, ali samo zahvaljujući pomoći komšinice.
OTO mi je bio jedan od omraženih predmeta u osnovnoj školi, a tehničko crtanje u srednjoj (nisam naučila čak ni da povučem pravu liniju rapidografom, stalno sam pravila krmače). Mnogo mi je žao što nemam talenta za crtanje i slikanje, beskrajno se divim slikarima.
|
|
|
Poslao: 07 Okt 2008 18:20
|
|
@Sorelag
A,dokazi?! Nama trebaju dokazi!
@jelkica7
Pa,hvala ti! E vidis,ja sam bio vestiji od tvog brata.. Meni je ovo pojacalo zaradilo skoro ceo prvi auto! Naravno i zvucnici koje sam rucno pravio takodje.. Zao mi je samo sto vise nemam vremena da se bavim ovakvim stvarima!
|
|
|
Poslao: 07 Okt 2008 18:38
|
|
Ma videla sam i ja da natrix svašta ume, sve čekam svratiće kod mene.
Ne moraju dokazi, ja verujem ljudima, dovoljan je i opis, mada bilo bi lepo videti taj džemper ili tu policu (da se razonodimo malo... )
OTO MOTO, jao kad se setim. Meni je crtanje išlo od ruke, i na likovnom i na tehničkom. Mada je nastavnik likovnog bio malo nezgodan (akademski slikar) pa nikad nisi znao na čemu si. Ali tehničko je bilo naporno. Jedne godine nam je u planu i programu bila obrada lima, a bila je kriza, inflacija, lima nigde ni za živu glavu. I nas nekoliko na času sedimo besposleni. Ulazi razredna, pita: pa što oni ne rade? Kaže oto nastavnica: nemaju lim. Pa dobro što ne seku karton, kaže razredna, praktična žena. Ova oto se naljuti, kako karton da seku, pa nije to isto...  Posle su mi nabavili lim, ali neki debeo, sve sam ruke nažuljala i posekla.
A bratovljevim rapidografima sam se igrala, nije bilo kraja, posle su mogli samo da se bace. Privlačio me je sav taj njegov komplet za tehničko crtanje.
@dule6491 svaka čast!!
@Sorelag taj bi antropolog kod nas sigurno imao čega da se nagleda...mislim na šire okvire, van ovog bloga i foruma.
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Okt 2008 00:05
|
|
Ta polica-keceljče se super drži, i veoma je pedantno urađeno, meni se baš sviđa.  A ova druga polica je slikana iz nekog mnogo krupnog plana, ne možemo da sagledamo baš svu impozantnost tog poduhvata sklapanja. Primećujem mali rascep između fioka, no to mora da je fabrička greška Stolari su to nešto ofrljoke uradili pa nije moglo lepo da se sastavi...
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Okt 2008 12:36
|
|
Jelkice, dobar ti je taj morski kolaž odavno imam na umu pošto volim more, i školjke da napravim jedan...
Mislim da se za bavljenje rukotvorinama čovek mora roditi i imati smisla, taj -zanat- ili dar se ne može naučiti, može se samo nadograditi.......Kreatvnost je deo ličnosti, kao i predmeti koje ona stvori i dosta mogu kazati o toj osobi...E sad je stvar samo ukusa jer nisu svi ukusi isti niti smisao za umetnost i kreativnost onoga ko posmatra...i komentariše ono što je neko napravio...
Svi su kreativci različiti počevši od tipa ličnosti, karaktera, nemaju svi istih ideja, i finalnih rešenja ne koriste iste materijale u izradi, mada može i to da se desi, par puta sam imala prilike da se u to uverim....da postoje i ljdi sa sličnim idejama..Neko je kreativan kad su u pitanju note, ili pisanje....
Uvek sam volela da vidim nešto originalno, bilo da je u pitanju nečiji stil oblačenja, osmišljavanje enterijera, pravljenje predmeta uredjenja bašte, šivenja, kuvanja, pravljenja torti i kolača, pisanja... isl. U principu svi oni koji su kreativni uvek nekim svojim stilom bar u oblačenju odudaraju od okoline..ili jednostavno svojom nekom energijom..
Ja lično više volim korišćenje prirodnih elemenata, volim etno stil u primeni u enterijerima..isl...Ne volim zlato, plastiku, metal, staklo kombinacije, već sve što je toplo i asocira na prirodu...
Kao mala sam prvo dobro crtala još u obdaništu, u osnovnoj sam pravila bedževe, kasnieje sam prepravljala od starih stvari nove, tj pošto sam loša u preciznom izražavanju krojenje, šivenje precizno grafičko crtanje.., obično sam imala ideju a onda je neko na mašini obradio tj finalizirao...Nemam konkretno nešto šta pravim, uglavnom su to neke faze i trenutna inspiracija, kad sam se zagledala u luster palo mi je napamet da skinem kristal i da napravim ogrlicu koju i dan danas nosim al zato je kevin luster očerupan...Staru lampu sam sredila tako što sam joj dodala abažur koji je tačnije prevrnuta korpa za cveće i dan danas je koristim. Ogledalo u kupatilu sam oivičila sa školjkama sa svih stana recimo i deluje efektno.....Uglavnom radim za sebe al i često poklanjam, volim da modifikujem garderobu da menjam detalje, kao i da modifikujem nakit, jednostavno samo promenim recimo kamenčić na prstenu isl....Umem da krečim, farbam drvenariju, presvlačim stolice....jedan stari sto iz '60 i neke sam prefarbala i sredila tako da kad sam se preselila u svoj stan nisam kupovala novi, jer je i taj stari izgledao kao nov..
Ne volim baš da pravim torte al ako ih već pravim i to samo za dečije rodjendane onda ih i ukrašavam sama...nekad uspešno nekad baš i ne....
Radila sam dve-tri godine u jednoj galeriji, i tu sam dosta toga naučila, kako se prave ukrasna drvca od šimšira, mašne, kako se ukrašavanju korpe, farbaju, tad sam počela da -sadim- suncokrete i suvo cveće u keramičke saksije i pletene korpice i koristila sam prirodnu mahovinu koju berem na Jastsrebcu kad mi treba mada ona može dugo da stoji kad se ubere..
Volim ukrasne prozorčiće, njih sam poklanjala kao ukrase za kuhinjice, ili za obdanište neki evo već dve godine vise u hodniku zgrade, na mom spratu, uglavnom zbog monotonije..Oni se inače jednostavno prave...
E sad ima tu raznih nekih trikova i improvizacija, kao se nešto fiksira, suši koji se materijal koristi isl...
Moja mana što nisam baš uredna dok radim i brza sam....pa se desi da u brzini nešto preskočim, da mi se razlije farba, nešto uprljam isl....
U zadnje vreme zanima me grafički dizajn i kreiranje reklama al u tome sam apsoluto samouka...Dok sam ranije samo crtala...sad više volim da to radim u photoshopu..
Slike ne mogu sad da kačim jer mi komp nije kako treba..i sve mi je na flešu..pa ću drugi put...samo da ga sredim u potpunosti....
A drugi put mogu recimo da nakuckam kako se nešto pravi i koji je alat ili materijal potreban....
|
|
|
Poslao: 08 Okt 2008 12:42
|
|
Nije vas malo, nego sam shvatila da je fotografija rukotvorina obavezna, a meni je većina stvari kod maaaame, tako da...
E, onda videh ovu Solastu policu, pa se setih da sam i ja sklapala nešto od nameštaja.
Čačkala sam i pravila sama uglavnom u osnovnoj(prvi, drugi razred) ništa spektakularno niti umetnički vredno. To su bile većinom "gluposti" koje nisu imale nikakvu primenu( da ulepšaju zid ili da ih koristiš svakodnevno) sem da posluže nekim lutkama koje su stajale usamljene na regalu. Volela sam od kutija za šibice da pravim minijaturne police za igračke. Nalepim jednu na drugu i dobijem komodicu sa fiokama.
Prazne kutije rum štanglica su se pretvarale u krevet, a paklice cigareta u fotelje. Obavezno se dodaju kutije šibica kao nasloni.
To smo radili na domaćinstvu i toliko mi se svidelo da sam svim preostalim gospođicama sa police napravila po mini sobu.
Kasnije sam pokušavala da kopiram svoju drugaricu koja je imala talenta za pravljenje nakita od gline i biolina, ali mi nije išlo od ruke. Uvek je ona to mnogo bolje radila i njena dela su mogla da se ponosno nose.
Uspela sam sebi da sašijem dve suknje na preklop(ohooo) i jednu haljinu.
Muž i ja smo zajedno napravili policu za televizor od neobrađenog drveta. E, ona je bila baš vredna pokazivanja ali smo je pre godinu dana( renovirali nameštaj) poklonili prijatelju koji je bio zaljubljen u nju.
Pored nje je stajao mini svetionik sastavljen od oblice na koju je zakačena gas lampa. Umesto onog dela gde se sipa gas, muž je ubacio fasung i sijalicu.
Jedino što mogu da vam pokažem, iako se time ponosim jedino iz sentimentalnih razloga, je:
To je opet porodična varijanta s tim što je ova kocka u levom gornjem uglu samo moja. 
Kao i kod Sorelag, ovaj kompleks polica( ima još u desno samo nije moglo da stane u moj mobilni objektiv) je sastavljen od dobijenih parčadi.
Uh, to smo pravili kada smo se odvojili od roditelja pa nismo baš bili pri novcu za opremanje kompletnog stana. Nekada me nervira što je mnogo plavo, ogromno, ceo zid zauzima,negde krivo, negde nisam zalepila ljudski kant traku, ali ga voleeem.
|
|
|
Poslao: 08 Okt 2008 14:25
|
|
Citat:Jelkice, dobar ti je taj morski kolaž
Ovo sam morala da citiram, tako se to radi.
Kreativnost se može iskazati na mnogo načina, tu nema spora. Ja sam htela da vidim šta sve ljudi umeju da naprave. Nekoga natera nužda, (ja sam eto jednom krečila stan i farbala drvenariju, katastrofa je ispalo, ali drži vodu) a neko zaista ima potrebu da nešto majstoriše. Sve vrste domaćih radinosti su ovde dobrodošle, bez obzira da li imaju ili nemaju upotrebnu vrednost. Znam jednu osobu koja ne ume da ušije dugme (moja mama), ali zaista ne ume. Meni je to beskrajno simpatično, ne zato što ja umem da šijem (umem samo za lutke) već zato što to mnogo govori o našim različitim karakterima. Ja sam pomalo "inženjer" tip, volim kada je sve po propisu, kada nema mnogo improvizacije sa moje strane, ali to ne znači da ne umem da cenim osobe koje su improvizacijama skolone. Pre bih rekla da želim da sam više nalik na njih. (ne mislim na rukotvorine sad, nego uopšte na odnos prema svakodnevnici). Nekako imam utisak da je pedantnost obrnuto proporcionalna snalaženju u životu, a ja sam baš pedantna...
@natrix ja sam baš htela da postavim uputstva za pravljenje nekih ukrasa od papira iz nekih knjiga, ali nikako da kupim skener, sve danas ću sutra ću, čim stigne skener nešto ću da podelim sa ostalima. A tvoji saveti i predlozi su više nego dobrodošli, nadam se da ćeš biti ovde čest gost, kao i svi vi ostali, ako ovaj blog zaživi. 
@Lomova kocka je profesionalno namontirana, i kant traka odlično prileže! Samo, ako se ljudi posle jave tebi a ne Soralag za pomoć, ne bih da ispadne da sam ja kriva što joj otimaš lebac iz usta. (joj moram da prestanem o polici, naljutiće se Sorelag, šta ću onda  )
Lomova :: Volela sam od kutija za šibice da pravim minijaturne police za igračke. Nalepim jednu na drugu i dobijem komodicu sa fiokama.
Ovo je tako
Zapalo mi je za oko ono avionče na tv-u, da li je to jedno od onih što se sastavljaju i farbaju, maketa? Ja sam jednom pokušala da sastavim British Airways boing neki, ali mi baš nije uspelo. Mislim da je problem bio u tome što se nisam isprsila za airbrush, nego sam farbala četkicom.
|
|
|
Poslao: 08 Okt 2008 22:21
|
|
Haha, samo se vi zadevajte, ima teta Sorelag da sklopi.. ne policu nego čitavu viseću kuhinju uzinat, pa ćete čudom da se čudite 
ako mi je za utehu, danas sam kupila zidni sat - mnogo lep, ručni rad, delo akademskog umetnika i to mnoogo poznatog, nekako mi truba da čoveku pominjem ime i rušim reputaciju, ali ne radi! Kako da ga nateram da radi? Gledam one kazaljke, gledamo se tako uporno, ja se koncentrišem (kad je mogla ona Kulagina da telepatnjom pomera kazaljke na kompasu, mogu i ja valjda na jednom zidnom satiću... ) ponavljam u sebi "ti radiš, ti radiš", a on ni makac 
|
|
), a našla sam i materijalni dokaz mog ručnog rada, mislim iz II razreda osnovne (nikad vezilja od mene neće biti 
