|
Najveća čovekova vrlina je da:,, spozna samog sebe'', i čovek, jednostavno nije ništa drugo no put do čoveka, i sopstvenog ostvarenja.
Mišljah, svojevremeno, da je u ljubavi i u ratu sve ,,malkice dopušteno,... ali nije tako.
Čovekove strasti su njegove najveće namani, koje mora da obuzda čak i onda kada mu se u od žudnje u glavi sve zamuti, i želja postane toliko jaka i vrela. Više i od samog crvenog usijanja.
I sam sam naime, nedavno, zadao bol i stid, nekome, meni veoma dragom i posebnom, a što je u meni utisnulo teški žig sramote i kajanja. Jer smo, u jednom trenutku postali san koji se živi zbod ljubavi, a postali nesanica sna iz koga su nas proterali...mojom nesmotrenošću. I, sve što nisam želeo...dogodilo se.
Upamti, velika patnja i velika sreća stoje na početku svakog rasuđivanja, a to je ono kroz šta iskustveno moraš da prođeš da bi došla do one pameti za život, kojoj mudrost i nije nešto naročito neophodna, da bi osetila potpunu sreću ispunjenost i zadovoljstvo.
Znaj, mudar čovek zna da kao takav ne može opstati, već jedino kao upotrebljiv.
Raduj se ovom životu, i...onako usput, pročitaj neku knjigu po koju ne moraš da odlaziš do lokalne biblioteke, već upravo sa mesta na kome sada sediš.
|
