I posle tridesete sa roditeljima

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

21. januar 2007. | 10:20 | Izvor: B92

Beograd -- Čak 85 odsto mladih ne napušta porodični dom ni sa 30 godina, dok se deca sa Zapada odvajaju od svojih roditelja već sa 18.

Pojava "velike dece" i "produženog detinjstva" u Srbiji sve je rasprostranjenija. Finansijska kriza, emotivna vezanost i teško nalaženje posla najčešći su razlozi dugog zadržavanja u porodici.

Neretki su primeri onih koji imaju više od 30 godina i žive sa roditeljima koji ih izdržavaju. Oni nemaju nameru da sami preduzmu nešto, sve pod izgovorom da su prilike takve. Dok se zavisnost od roditelja na neki način podrazumeva za vreme školovanja, ona se nastavlja i kada se deca zaposle.

Život pod sopstvenim krovom i emancipaciju od roditelja mladi ljudi u nekim zemljama na zapadu počinju mnogo ranije. Najtipičniji primer su anglosaksonske i skandinavske zemlje. Iz potrebe ili kulture dosta polažu na negovanje individualnosti.

Kroz različite kredite i otvaranje tržišta rada žele da stvore odgovorne članove društva. Španija, Portugalija i Italija sličnije su srpskom društvu po ovom pitanju, dok u SAD postoje posebne olakšice.

U Srbiji je tradicionalno održavanje više generacija na okupu. Posledice koje će zbog ovoga snositi pri formiranju vlastite porodice nisu zanemarive.

Osamostaljivanje ne znači samo odvajanje u zasebnu stambenu jedinicu. Neophodna je psihička i fizička zrelost, poverenje, iznad svega odgovornost, ali i još mnogo toga, kako bi se neko osamostalio u pravom smislu reči.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&....._id=228578

thanx to: Srdjos

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Problem Srbije je što NEMA nikakvih institucija za mlade
niko ne bavi sa mladima
mladi nemaju pravce usmeravanja

imamo veliki potencijal u omladini,
imamo veoma pametnih ljudi među istom tom omladinom,

Rezultat toga je da imamo veliki broj ljudi koji odlaze u inostranstvo
ŠTO JE NARAVNO, NAJVEĆI GUBITAK SRBIJE
SVI ZNAMO KO OSTAJE

pa naravno, tamo imaju život bez politike
jednostavno, imaju šansu(e)

opet, gledam sa druge strane, ljudi u Srbiji prebrzo zaboravljaju
sva ta s*anja koja političari već godinama prave,
moje mišljenje je da im to mi dozvoljavamo,

i tako već godinama
puštamo ih
i slušamo izgovore
i dajemo izgovore
i bezbrižni smo dok probleme guramo pod tepih
jesmo li

dok to dozvoljavamo, kraj se ne nazire

srdjos

Dopuna: 21 Jan 2007 17:10

inače, jedan sam od onih ko je iskoristio svoju šansu
dobio sam posao u SLO, iskoristio ga i

mogu vam reći da se mnogo dobro osećam
znajući da moj život zavisi samo od mene i nikog drugog

srdjos

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam jedan od onih koji su zapalili od roditelja ali samo par kilometara.
Sve je počelo kada sam sreo drugara kog nisam dugo video i koji mi se pohvalio kako se odselio od svojih.
Posle me je još jedna osoba podstakla i to je bila kap u prepunoj čaši

Sada imam mnogo više živaca i mnogo više vremena za sebe.
Prošao sam kroz jedan period života gde su se sve te promene odvile u mojoj glavi i mnogu ljudi su me morali (ili nisu) trpeti takvog. Tu dugujem mnogo jednoj osobi prema kojoj sam se poneo kretenski. (Znaš ko si)

Sada sam sabran i oduzet , sa mojima imam strašno dobar odnos, svaki dan sam raspoložen, pun energije i radosti.

Napokon se mogu posvetiti stvarima i osobama koje volim, nema roditelja nad glavom.


Svako to može. Samo treba želeti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

moj cale je kupio stan ispod stana voli da su mu deca par metera daleko i to je to

problem mladih je u tome sto NEMAJU PARE

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

cvelle ::problem mladih je u tome sto NEMAJU PARE

WoW ! Vidi se da si mlad, ali nisi daleko od istine

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mene od mojih evo već nekoliko godina deli pola Evrope i mogu da kaćem da nikad nismo bolji odnos imali. Hteo sam da poludim dok smo delili istu kuću. Imam prijatelje koji evo imaju 28 godina, duge i stabilne veze i dobre plate i idalje žive kod roditelja. Šta da vam kažem, mislim da je to nespremnost da se preuzme odgovornost.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo treba želeti i boriti se za to što želiš...

Problem je ovde što malo ljudi želi tako nešto.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ja ne znam za tu odgovornost i mislim da je nikad necu ni :saznati: AKO budem materijalno obezbedjen (ako budem primao platu i sl.)
imam primer, da komsija preko puta mene ima preko 30 god a zavrsio je etf sa 9.7 prosekom, i da prima platu od 20.000 dinara. e sada fora je u tome sto on te pare ne trosi!eventualno da kupi nove patike i to je to.
ja kada bi imao obezbedjenu plati i devojku sa kojom se volim...pa misli m da mi nista ne bi stalo na put..to je moj skoro najveci san. e sad drugo su zelje a drugo su mogucnosti (videcemo ko zna )
@gamzzy
mlad sam ja, ali eto mene na glasanju za predsednika Srbije
jer, kako rece moj ortak sa 18 ti se menja pogled na svet...e sad koliko je to tacno ..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

cvelle ::imam primer, da komsija preko puta mene ima preko 30 god a zavrsio je etf sa 9.7 prosekom, i da prima platu od 20.000 dinara. e sada fora je u tome sto on te pare ne trosi!eventualno da kupi nove patike i to je to.
To je jako loš primer. Da sam ja završio ETF pa sa blo kakvim prosekom, sedeo bih u državnoj firmi u nekoj "besnoj" fotelji i ne bih radio ništa 8h dnevno.
A pošto nisam završio fax, radim kako radim, ali za dosta veću platu od tog tvog komšije.

Sve je to pitanje koliko si snalažljiv. A svi su snalažljivi, samo kada to žele. Treba tu promeniti dosta navika, a te iste navike su glavni krivci što nam društvo ide na dole.

A sa 18 ti se ne menja svet, samo se prelazi ta mentalna barijera punoletstva
Da se ne lažemo, neće ti svet tada biti ništa drugačiji, a to je ono što verovatno svi čekaju, pa se ništa ne desi, pa se nastavi kao da i dalje imaju 15g.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja vec sest ipo godina zivim daleko od roditelja, ali jos uvijek zavisim od skromne fiksne mjesecne suske. Ta suska mi pokriva skolovanje i krov nad glavom, ali odavno ne pita koliko je poskupio hljeb i mlijeko, da li su ti se poderale cipele ili ti je crko monitor... i tako mjesecima postaje sve manja, radost sve kraca, platis kiriju racune i danak institucijama, zaviris u novcanik ... "au jbte" ... ali to je OK. Jer se lagano privikavam na to da moram sve vise da se snalazim i zaradim ponesto sa strane, da budem mali madjionicar, i da cijenim svaki dinar.

Mogla sam da studiram 50 km od kuce, sto bi iziskivalo fizicki mnogo manje napora za mene, mnogo manje nervoze kada izvisis za stan ili ti ustreba nesto od kuce, jer bi najveci dio vremena i provodila upravo kuci. Ali nisam. I kada stvari krenu po zlu, a ponekada sam se stvarno nalazila u situaciji da nemam za sta da se uhvatim, ne mogu otrcati mami u krilo. To je bio moj svjestan izbor, na koji se stvarno ponosim jer mi je pomogao da nadjem SEBE. Jer svaki bad u zivotu zaista ima svoje "ko zna zasto je to dobro". I nista, koliko god na prvu loptu tako izgledalo, i nije tako strasno. Naucis da spustis tu loptu, da pronadjes snage u sebi da prebrodis krize, a ne da vristis na druge zbog iste. I dijeleci vrijeme i prostor sa ljudima sa trista strana, stvoris toleranciju, pronadjes svoje granice, nacin da se postavis prema svima.
Ono sto sam ja na tom putu izgubila je to sto svoje vidjam tri puta godisnje, i sto se izgubi na komunikaciji, nekako zastranis, ali i to je OK, obzirom da sam kao i vecina mladih sa njima funkcionisala uz mnogo nervoze i neslaganja ... sada vise postujemo odluke i izbore jedni drugima, i ne postavljamo suvise pitanja. Manje je sebicnosti i tenzija.
Ono sto je sigurno je da vise ne mogu da se zamislim pod njihovim krovom. Ja jesam njihivo dijete, ali imam svoj put, i nadam se uskoro i svoju susku .


Materijalna neobezbjedjenost jeste veliki problem, ali VRLO cesto samo izgovor koji pokriva jos hiljade stvari sa kojima se ljudi plase uhvatiti u kostac ... Za odvajanje od roditelja je potreban "okidac" ... i kada se jednom desi, o vracanju se i ne razmislja. Ali mi smo nacija koju od malih nogu uce da koraca sa nesigurnoscu, i kojoj se u glavu usadjuje inferiornost. Ne vjerujemo u sebe. Plasimo se. Surovo, znam, ali nazalost tacno. Hvatamo se za prvo sto imamo i vicemo "dobro je da imamo i to!" Jer smo navikli da nas vuku po betonu i sutiraju u bulju.