offline
- Pridružio: 16 Apr 2015
- Poruke: 483
- Gde živiš: Negotin-Lopare
|
Gama ::qds ::Zanima me o cemu da ucim da bih u drustvu imao sta da pricam. Ja samo koga poznajem dugo vremena, imam nekih tema i uglavnom vrtimo zene i auta teme.
Hocu neke konkretne primere ili linkove sta da citam, da sutra kad odem sa nekom djevojkom mogu odma da pocnem nesto da pricam, a da to nije nesto glupo sto ih ne zanima.
Imam 22 godine ali do sad sam samo imao 2 devojke ne sto me nece, nego jednostavno sto kad pridjem, javim se ili se vidimo, ja zablokiram i ne znam sta da pricam, cak i kad bih imao sta da kazem, u tom trenutku ja se toga ne mogu sjetiti. Nekad se sjetim cim odu od mene, a nekad posle 3 dana dodje mi to nesto sto sam znao i mogao reci ali se nisam sjetio.. I tako mi sa svakom prodje i naravno one hoce da ti odma brbljas, nece me sacekaj 15-20 dana da se malo opustim i propricam. Eto, sa tom prvom sam bio kratko u vezi, nisam se nesto ni opustio za to kratko vreme, onako slabo sam pricao, nije da sam cutao celo vreme al nije to to. Ova druga je sacekala, pa sam posle mjesec dana poceo da pricam i opustio se toliko da sam joj bio najzanimljivi do sad dal to bio momak ili drug neki sto je srela. E recimo tako i kad dodje neki novi momak i drustvo. Recimo nas 3, sa jednim se znam dugo i sami kad smo pricamo bez prestanka, ali kad dodje neki treci, meni nepoznat, ja ne znam sta bih rekao pa celo vreme cutim.
Govorim iz svog iskustva.
Nema šta tu da se uči kako biti pričljiv i kako muvati ženske. Sve zavisi od situacije i potrebno je biti fleksibilan.
Smatraš da je pričljivost preduslov za dobar kontakt, međutim, iz svog bliskog okruženja imam drugačije iskustvo. Drugarica, koja ima doktorsko zvanje jednostavno nema sreće sa momcima, tj. nije imala nijednu vezu, a trenutno ima preko 30 godina. Kod nje je slučaj da ona nastoji da se po svaku cenu uklopi u razgovor sa svakim. Kada je reč o fudbalu, knjigama, fakultetu, poslu, životnom iskustvu, razvoju tehnologije, itd… ona ima na sve odgovor i o svemu je informisana. Ali bukvalno. Da kreneš da pričaš o nameštanju parketa u stanu i o tome će uvek imati da priča. Šta je uzrok ovoga, ne znam. Ali ovo je dokaz da neko ko priča ne znači automatski lako muvanje suprotnog pola.
Takođe, imam druga koji ima 29 godina i koji do sada nije imao devojku, a jedini bliski kontakt je bilo milovanje simpatije. Posle par meseci su se posvađali tj. on se sam udaljio. Inače, registrovana mu je socijalna fobija. Rekao da je imao loše iskustvo sa devojkama (verovali ili ne: zlostavljanje u osnovnoj školi) i da zbog toga ima problem da priđe devojci. Međutim, tip je načitan, umetnička duša, ali živi u svom svetu u kome on stvari vidi na drugačiji način koji je njemu logičan i koji je ispravan.
S godinama dolazi i iskustvo koje zavisi od više faktora ali ponajviše od sredine (koju čini društvo). Ukoliko si u konzervativnoj sredini onda jednostavno mora da se igra po pravilima te sredine ili da se ona napusti (već su pojedini sagovornici navodili mogućnost promene društva). Ja sam imao negativno iskustvo tipa da mi bivši drug kaže da nisam za njihovo društvo što sam ja shvatio kao signal da je vreme da se promenim. U društvu u kome nisi srećan i koje te guši, nema ostanka. Svet je veliki, pa i ako odeš 100km od svog rodnog mesta uvek ćeš naći nekog na istim talasnim dužinama.
U pogledu kontakta sa drugim ljudima:
Nemoj da siluješ stvari. Ukoliko nemaš sa kim nešto da pričaš ne mora po svaku cenu. Izjava da su žene smislile rečenicu da „ne voli lep nego uporan“ (ispravnije je da se umesto „voli“ ubaci žargonski naziv za opštenje sa ženskim polom) nisu one smislile već muški kako bi opravdali mačo fazon. Naime, u našem društvu je običaj da se žena „zakupi“ tj. da kad se na nju baci oko onda je ona tvoje vlasništvo i u stanju si da ubiješ za nju, ali i da je ubiješ (čuvena rečenica: „Ili ćeš biti moja ili ničija“). Da bi se opravdao mačizam, bilo je neophodno da se bude uporan i da po svaku cenu žensko NE bude pretvoreno u DA. Otud ta rečenica – budi uporan, na kraju će ona pristati. Međutim, tu nastaje problem koji se danas manifestuje u sveprisutnom nasilju nad ženama (bilo ga je i pre, samo je bilo tabu jer je žena morala da ćuti i trpi zbog ugleda i časti – npr. prema konzervativnim shvatanjima niko neće razvedenu ženu koja je korišćena roba).
Ovo navodim zato što je i devojka/žena biće, ne treba se prisiljavati na bilo šta i da treba da se poštuje. Niko ne želi da ga neko tlači i da ga prisiljava na nešto što ne želi. Uostalom, da li bi ti radio nešto što ne voliš?
U svom životu, sretao sam buljuk situacija. Potrebno je da vidiš: šta želiš (ciljevi), šta možeš (realne mogućnosti) i šta je dostupno (da li to postoji u sredini gde si ti). Ovako, ako imaš pogrešnu sliku o sebi, drugima i sredini u kojoj se nalaziš, neuspeh je zagarantovan.
Iz ličnog iskustva znam da pojedine devojke/drugarice koje su se ložile na kul face, napumpane likove i dobro situirane nisu baš prošle kako su zamišljale. Registrovano je nasilje u par slučajeva. Sve ima svoje prednosti i mane. S godinama, većina ljudi nastoji da se stabilizuje i da se prilagodi na sedelački način života – kuća, porodica, deca, itd… U osnovnoj i srednjoj školi uhvate se neke bubice pa se često traži provod i zabava, a ne sigurnost i ozbiljni razgovori, koji idu znatno kasnije – krajem dvadesetih godina. Takav stav o „provodu i zabavi“ je posledica činjenice da o nama brinu roditelji, da smo obezbeđeni sa krovom nad glavom i osnovnim stvarima. Kada se isplovi u malo šire vode, kada se postave novi ciljevi (poput osamostaljivanja, želje za novim početkom, karijerom, porodicom itd) onda zabava i provod nisu baš toliko primarni i svakodnevni kako izgleda.
Ti smatraš da je razgovor preduslov. Slažem se, ali je bitan tajming i situacija. Za početak, batali kanter i gejming (sa nekog mog stanovišta pedagog-psiholog: to može da se protumači kao introvertnost i manjak socijalnih veština te se beži u virtualni svet koji je lako kontrolisati) i okreni se ljudima i realnom svetu. Život nije skriptovan u C++ ili Unity-u, nema krstića za nišan, već zavisi od niza faktora koje nikad ne možemo da predvidimo – to se zove životno iskustvo. Ukoliko već kreneš da pričaš sa nekim, prati situaciju i prema njoj se orijentiši. Pričajte o automobilima, ženskama, provodu ali budi aktivan učesnik – usmeravaj tok diskusije, postavi pitanja, prebaci razgovor na teren koji ti odgovara ali suptilno, bez stava „Sad ću da ga obrlatim i da pričamo o igricama i kanteru“. Ne treba da se bude pasivan, puki slušalac koji klima glavom, nastoji da balansira i da sa svima bude dobar (da se naginje konformizmu). Potrebno je imati stav i određene granice ali praviti kompromis. Pored toga, nekad napravi šalu ali da ne bude ono „po svaku cenu ću da pričam viceve dok se ne onesveste“. Mislim da nema potrebe, zarad jeftine popularnosti (tipa: Zadruga, Parova i dr.) praviti budalu od sebe samo da bi se ispalo „kul“ u društvu i da bi neka cura ili dečko obratili pažnju na nas. To je trenutno, dogodi se instant, i posle toga prođe popularnost. Nekom popularnost možda znači prečicu do boljeg socijalnog položaja ali ona je posledica društva u kome živimo, a ne suštinske potrebe čoveka. Ovo što se stavlja na fejsbuk, kad se slikaju gde god stignu i da se vidi gde su putovali, nije zbog toga da se vidi kako su oni kul već je preterana želja da se prikaže kako su oni sjajno, kako se lepo zabavljaju i kako uživaju u životu – marketing na TV to pravda „beleženjem životnih trenutaka“ (samo se pitam kako ljudi nisu pre hteli da toliko ekstremno beleže životne trenutke). Umesto toga, te osobe su često nesrećne, imaju blagi oblik depresije usled nezadovoljstva životom i sobom, imaju nedostatak pažnje i iskrivljen sistem vrednosti. Po nekom skromnom mišljenju, mislim da ne bi trebalo da ti bude reper to ko kako izgleda na fejsbuku (mada sam i ja, kada sam prvi put otvorio fejsbuk nalog imao stav da drugi uživaju više od mene). Virtuelni svet nije isto što i realni.
Ah, da… Socijalne veštine se ne uče već se stiču, ukoliko smatraš da je potrebno da pročitaš 20-30 knjiga da bi mogao da ravnopravno razgovaraš sa nekim onda imaš lošu predstavu o tome. Ne postoje ljudi koji sve znaju tako da će se uvek naći neka rupa u tvom znanju.
Dobro si napisao ovo.. Ali slusaj sad.. Ja redovno citam vesti recimo, sve sto je zanimljivo, ja procitam ali posle par sati ja zaboravim sve to, sad ne mogu nicega da se setim iako 2 godine svaki dan eto ulazim na blic, na telegraf i citam dal to bila istina ili laz, ja 99% zaboravim brzo. Dodje nekad neka situacija kad bih to mogao da iskoristim, da kazem nesto o tome sto znam, sto sam citao ali ja ne mogu da se setim. Posle kad se razidjemo, ja se setim necega. Nekad posle 3 dana se setim nekog djelica sto sam znao ali nisam se tad setio.
To za upornost ja gledam tako da ona ako hoce, hoce odma, nece iskulirat ili odbiti. Primjer: Ne znam curu uzivo, zivi tu negde u okolini, po svemu mi odgovara, muzika, neki statusi sto procitam, slike, shvatim da bi mozda mogao i nesto popricati sa njom, medjutim, ja se javim ona iskulira. Ne mogu ja nju pratiti po gradu da vidim gde ona izlazi, gde ide da bi joj prisao. Ako je pratim pomislice da sam manijak. Nego jedini nacin je tu na fb. Ali ako ne odgovri na prvu poruku ja odustajem. Sve i da je posle vidim na pogodnom mestu gde bi mogao da joj pridjem, ja necu jer da je htela odgovorila bi tamo. (ovo za pracenje po gradu sam negde procitao skoro pa sam usvojio recenicu i ja je koristim da objasnim zasto se moras nekima javiti na fb  )
Ja sam u fazonu da postujem sebe i da me ne vozaju kako njima odgovara: "hoces-hoces, neces-neces..Neces ni kad ti budes htela"
Sledeci problem je sto se sjebem totalno kad dodje neka cura. Promeni mi se glas, kao da hocu da kasljem onaj slajm odma mi se stvori u grlu i kad krenem nesto da kazem ono zariba, moram kasljati pa onda nekako jedva izgovorim sa drugacijim glasom iako pre toga bude sve u redu. Tako je vecina vremena.
Isto kao sto ovaj kaze da mu se desilo da je proveo sa 3 koleginice i drugom vreme bez i jedne reci. Isto se i meni desavalo da samo se upoznam i na kraju posle sat-dva se pozdravim i to je to sto sam izgovorio xD
Problem je i kad imas nekog pricljivca pored tebe, koji ne zaklapa. E tad sam siguran da necu nista reci, ne mozes ni doci na red da nesto kazes od njega. Desavalo se i to kad odemo nas dva druga sa neke dve cure. Tad je ta cura rekla da bi bila sa mnom, da joj se svidjam ali nece jer nista ne pricam. A ona se poznavala sa tim drugom, a ja sam nju trebao dok je ona povela drugaricu tu za druga koju ni on ni ja ne poznajemo. Tad je ona setala i sa njim pricala uglavnom ili sa njom, ono znaju se, znaju o cemu da pricaju.. Sta bi ja tu kad je ne poznajem. Nikad to nisam volio upoznavanje, a da nas je vise od dve osobe prisutno. Uvek me sjebe ovaj drugi, rasprica se vise od mene, i onda nista one sa njim pricaju. Ovako bar kad sam sam imam i neke sanse, ona ce se usmeriti ka meni i pokusavati nesto.
Imam tako i drugova koji su 'frajeri' oni, znaci izlaze, puse, piju kod njih nema teme normalne. To je samo o ogovaranje neko, kako su se napili, kad i gde su izlazili, kako su isli sa ovom ili sa onom, pa jebali ovu, pa onu i sl.. Ja kad pricam o zenama, pricam da mi daju savjet neki.. Primejr: Javim se, onda malo krene prica, pa odem sa drugom, kazem e ova mozda hoce, sta cu dalje kako cu itd i onda pocnemo pricati sta treba, a sta ne da im se svidis. E to je otprilike o cemu ja pricam o zenama. Na to sam mislio kad sam spomenuo gore.
|
