|
Прво сам, ако не рачунамо обрисан коментар на ФБ, овде писао о свему... Ред је да и овде опишем шта се догодило. Како сам већ претходно описао, након обрисаног коментара и без одговора, наљутио сам се и послао мејлове Политици, Вечерњим новостима и новосадском Дневнику. Искрено, нисам ништа очекивао, напросто сам морао да некако реагујем и такав начин ми се чинио адекватним...
Да не дужим, брзо су ме звали из новосадског дописништва Вечерњих новости. Био сам код њих и разговарао са новинарком, након чега сам наставио за својим обавезама. Како то бива, баш тада и у том тренутку уследио је позив Ане Младеновић из Учитељског друштва Ниш. Уз извињење и обећање да ће детету бити упућена нова књига, као и писмо извињења, речено ми је су књиге које су подељене деци стигле свега два дана пред слање награда и да није било физички могуће све их прегледати, пошто бројне обавезе чланова удружења у којем се иначе ради волонтерски то нису омогућиле. На крају ми се јавио, такође из Учитељског друштва, и Станиша Костадиновић, још једном се извинивши због целокупне ситуације и додајући да је највероватније због њеног наслова ''Позориштанце'' погрешно протумачена као дечја.
Ценим то и желим да верујем да је, како су ми рекли, све то било ''сплет несрећних околности'', али како сам већ и овде написао - већ сам се претходно обратио медијима што, стичем утисак, није било очекивано. Обоје су ме замолили и да, ако је то могуће, зауставим објављивање те приче. Не знам да ли то могу да зауставим, а и новинарка Новости ми је рекла да ће њено уредништво највероватније инсистирати на причи... Оно што је сигурно је да нисам имао намеру да било коме правим негативни публицитет и да ме је цела ситуација страховито исцрпла... Само сам желео да једноставно разјаснимо како се могло догодити да таква књига дође у руке једног детета... мог детета...
Како бих бар мало изашао у сусрет људима из Учитељског друштва, обећао сам да ћу послати нове мејлове редакцијама Вечерњих, Политике и Дневника... видећемо шта ће бити даље...
|
