Драгиша, иако је 21. век, већ дуже од пола века живи без струје и воде. У његовом скромном дому судопера и умиваоник су имровизовани, а овај српски Робинзон Крусо све је сам смислио довијајући се тешким животним условима. Живи потпуно сам, без кучета и мачета, а ноћни посетиоци су му лисице и дивље свиње.
"Прва наша породична кућа изгорела је у пожару и онда сам ову нову направио поптуно сам. Сваку даску сам претурио преко леђа и преко руку. Воде и струје нема, али навикао сам на то. Све што треба завршим током дана. Не могу да се жалим, јер сам здрав, а то је најважније. Устанем кад хоћу, легнем кад хоћу, радим колико могу.
Мој отац је слеп живео 14 година, па кад је он могао бити у потпуном мраку, што ја да се жалим који сам здрав. Воду већ 55 година на леђима доносим са оближњег извора и то ме одржава у животу", каже овај самотњак са Таре.
Осим здравља каже да је слобода најважнија, јер нагледао се Драгиша и рата и ратног стања. Док је био млађи радио је многе послове, а није се либио ни оних најтежих. Много дана провео је по теренима, али сада са њих носи само лепе успомене и осмех на лицу. Иако би многи рекли да за позитивну енергију којом зрачи, нема никаквог разлога, доказује да срећа ипак није у материјалном богатству. Он живи од помоћи која износи 9.000 динара, а и од те цркавице купује слаткише деци из комшилука.
https://mondo.rs/Info/Drustvo/a1439963/tara-selo-m.....-vode.html
|