Naši ljudi po belom svetu

• 3Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I onda je nekima zemlja ravna ploča... dno dna.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam znao gde na forumu da pitam, pa mi se cini da je ovde dobro mesto: koliko sati traje jedna Meseceva revolucija oko Zemlje?

• 3Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaplar2 ::Nisam znao gde na forumu da pitam, pa mi se cini da je ovde dobro mesto: koliko sati traje jedna Meseceva revolucija oko Zemlje?

Месец обиђе око Земље за 27 дана 7 сати 43 минута и 11.6 секунди.

Кад смо већ код Месеца и Земље:

Месечева удаљеност од Земље стално се мења, јер се Месец око Земље креће по елипси, а осим тога у дужим временским размацима његова стаза нема сталан облик и величину. Просечна је удаљеност 384 401 km, што је најпре било тачно измерено методом дневне паралаксе, затим радаром и лидаром. Методама небеске механике обрађује се Месечево кретање у сложеном гравитацијском пољу Сунца, Земље и планета. За раздобље од 1750. до 2125. израчунато је да је Месец најближе Земљи, 356 375 km, био 4. јануара 1912, а да ће најдаље од Земље, 406 720 km, бити 3. фебруара 2125. Мерењем удаљености ласером (лидаром), зрака који се одбија од огледала која су на Месец поставили астронаути Апола 11, установљено је да се Месец просечно годишње удаљава од Земље 3.8 cm.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Skywhaler, amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E, bas ti hvala! Ovo je meni trebalo kako bih izracunao kolika je brzina i smer senke koju pravi pomracenje sunca. Lepa matematicko-fizicka vezba, a volim da ponekad zezam ravnozemljase.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kaplar2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Наталија Цокић на одељењу за анаестезију и интезивну медицину у болници "Грац 2" ,проглашена је за “личност године” у аустријској покрајини Штајерској, а ову ласкаву титулу изборила је између 555 познатих личности које су кандидоване овој покрајини.

То да се нађете и да будете топ 2 у Штајерској, то се једном лекару не дешава тек тако - каже Наталија Цокић, која је каријеру лекара гради у Аустрији од 1992. године, када је по завршетку медицинског факултета у Новом Саду отишла у Грац, у оквиру програма "гост лекар", и остала до данас и то у истој болници. .

Истиче да је један од разлога за то што јој је припала титула личности године то што је болница у којој ради билиа централна болница за ковид пацијенте и да је примила, поготово у првом таласу, највише пацијената.

На место примаријуса је ступила управо на почетку пандемије, а како каже, њена публика су једино пацијенти .

https://www.novosti.rs/c/vesti/drustvo/993490/srps.....u-austriji

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Гордана Вуњак-Новаковић изјавила је данас да јој је огромна част што је ушла у финале за награду Европске агенције за проналазаче, и то због новог приступа који омогућава да се пацијентима регенеришу кости, срце и плућа.

„Награда је за животно дело, и номинована сам за нови приступ инжењерству хуманих ткива који омогућава да регенеришемо кости, срце и плућа користећи матичне ћелије пацијента”, рекла је Вуњак-Новаковић за Танјуг.

Додала је да јој је невероватно драго што је у конкуренцији за ту престижну награду као српско-амерички научник и иноватор.

Европски завод за патенте објавио је данас да је Вуњак-Новаковић једна од 15 научника изабраних у финале Европске награде за проналазаче, и то за иновативни допринос у биомедицини, који између осталог, отвара врата регенеративној медицини. Кандидована је за „Животно дело”, са још два немачка научника.

Добитници ће бити познати 17. јуна.

Рад професорке Универзитета Колумбија у Њујорку, чланице САНУ и прве Српкиње и жене која је постала члан Националне академије инжењерства САД, решио је комплексне проблеме у вези са заменом оштећеног ткива.

Тренутно истражује и да ли би ова технологија могла да опорави плућа оштећена услед ковид-19, и тестира нови третман заснован на инхалационој терапији, где активну компоненту лека представља молекул који излучују матичне ћелије.

Са својим тимом научника направила је срчани мишић од матичних ћелија који ради као срчани мишић одраслог човека, што представља праву револуцију у медицини.

Гордана Вуњак-Новаковић (73) цитирана је више од 53.400 пута, а покренула је проналажење алтернативног приступа у лабораторијском узгајању ћелија што је довело до револуционарног постигнућа у култивацији ткива за примену у регенеративној медицини.

Две деценије бави се истраживањима и применом биореактора који омогућавају да се хумана ткива гаје у лабораторији.

http://www.politika.rs/scc/clanak/478219/Srpska-na.....romna-cast

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, E.L.I.T.E.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Немања Деспот Марјановић, београдски студент молекуларне биологије, је недавно докторирао на "Броад институту" у Бостону. Институт су заједнички основали Харвард и Масачусетс Институт Технологије. „Ем Ај Ти“ последњих седам година има титулу најбољег универзитета у свету, користи програмирање, математику и физику како би помогао биологији и медицини, односно откривању нових лекова.

Немања са још хиљаду научника ради на међународном пројекту "Мапе људских ћелија", која је указала на то које ће органе ковид 19 нападати.
- То је замор који не престаје, дуготрајни губитак мириса, он престане, па се врати, а посебно пратимо оно што у Америци зову „брејн фог“, магла у мозгу. Људи имају проблеме са меморијом, заборавни су, зато што вирус може да се везује на појединим системима у мозгу и ту остаје. Такође, велики број таквих пацијената има проблем са срцем. Тренутно прикупљамо податке и покушавамо то да разумемо. Поједини проблеми могу да буду индуковани и тиме што смо годину и по затворени, живот нам се променио из корена, то сигурно има последице - каже Деспот Марјановић.

Он додаје да ће за одговоре бити потребно велико стрпљење, јер је човечанство по питању биологије и биомедицине на самом почетку. Тек је 1954. откривано да је ДНК носилац генетског материјала. Коначна мапа ћелија, која ће дати одговоре на многа питања, па и како да се заштитимо од короне, биће завршена до 2030. године.

- Ми смо веома комплексан систем, имамо милијарде ћелија у организму, свака ћелија има до 20 хиљада гена, ти гени које ћелија експримира дају јој идентитет. Треба их све разложити и сваку ћелију појединачно проучавати. Раније нисмо имали технологију која је то могла, у лабораторији где сам радио докторат, први пут је направљена. Сад кад знамо идентитет ћелије, можемо да знамо њену функцију. Само тако можемо да разумемо шта се деси у болести и видимо како да правимо лекове - објашњава Марјановић.

https://www.novosti.rs/c/vesti/drustvo/993948/magl.....rone-video

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Професор доктор Гордана Вуњак Новаковић добила је награду публике на овогодишњем такмичењу које је организовала Европска организација за петенте (ЕПО).
За њу је гласало путем друштвених мрежа више од 30.000 људи из целог света. Церемонија и награде су ове године, организоване онлајн због ситуације са пандемијом COVID - 19.

Сви номиновани су пратили додељивање награда, а након што је прочитано да је професорка Вуњак добитник овог признања, она је узбуђено саопштила да није очекивала награду, али да је од срца захвална свима.

https://www.novosti.rs/c/vesti/drustvo/1008149/vel.....je-petente