|
Poslao: 30 Dec 2008 02:48
|
offline
- MK89
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 30 Dec 2008
- Poruke: 2
|
Pre svega zeleo bih da vas sve pozdravim.
Odabrao sam ovaj i jos jedan internet forum da izlozim svoj problem, jer mi se cini da ima dovoljan broj ljudi koji mozda mogu da mi pomognu.
Ja stvarno ne znam sta da radim sa sobom jer mislim da cu puci, ne mogu da izdrzim pritisak koji sam sebi stvaram.
Ja sam osoba koja pati od toga da bude slavna. Nije mi toliko stalo da imam novac koliko mi je potrebno da ljudi pricaju o meni, da me prepoznaju.
To je bolest i ja to znam. Ali dok god nisam bio u problemu u kojem se sada nalazim, nisam znao sta znaci ostati bez toga i pravo znacenje one izreke 'najgore je imati pa nemati' . Ali ja ne znam mogu li se pomiriti sa tim da sam izgubio nesto sto sam smatrao zivotnim ciljem. Ja sebe smatram promasenim covekom trenutno i siguran sam da cu umreti u ovom ubedjenju.
Naime o cemu se radi...
Fudbal sam poceo da treniram sa 8 godina. Mastao sam od malena da postanem profesionalni fudbaler.
Treniram sam fudbal, ziveo za fudbal.
Prosam sam skoro sve kategorije u klubu u kojem sam igrao - bio najbolji igrac i kapiten.
Sa 14 godina presao sam u Rad sa Banjice a sa 16 u OFK Beograd.
Tamo sam dobio prvu platu i stan u Beogradu.
Moj san poceo je da se ostvaruje. Naravno, naporno sam trenirao - fudbalu sam podredio bukvalno sve i isao samo jednom marsutom - fudbal-teretana, fudbal-teretana, fudbal-teretana...
Prvi debi imao sam u prvom timu OFK Beograda sa nepunih 17 godina i bio sam jedan od najmladjih igraca koji je debitovao u istoriji kluba.
U svakom slucaju sportski listovi pisali su o meni i svi su bili saglasni oko jedne stvari - da me ceka velika buducnost i da je na vidiku 'supertalentovana megazvezda'.
Da skratim. Posle jednog turnira u Francuskoj gde sam odigrao stvarno vrhunski pljustale su ponude od velikih klubova (Stutgart, Marsej, Ajaks).
Uglavnom gotovo je bilo sve dogovoreno da sa Stutgartom potpisem ugovor vredan oko 550 000 evra i velikim nedeljnim primanjima.
Cekalo se samo da napunim 18 godina i postanem punoletan.
U tom trenutku imao sam 17 godina i 8 meseci, dakle falila su mi jos 4 meseca do ugovora.
U medjuvremenu su tribine stadiona uglavnom popunjavali skauti koji su dolazili zbog mene, cesto me vodili na pice posle treninga, obecavali mi blistavu karijeru i pricali o potencijalu kakav do sada jos nisu videli.
Ja mislim da u tom trenutku nije bilo srecnijeg coveka od mene- Imao sam jako puno para, otac se ponosio sa mnom(i dan danas se ponosi i voli me vise nego ikad, da ne shvatite pogresno), koliko sam devojaka promenio, da ne pricam.
I sad uglavnom, u sportskoj gimnaziji u koju sam isao, odrzavao se turnir u fudbalu.
Posto sam prethodna 2 namerno propustio plaseci se povrede, profesor fizickog je dosao kod mene u stan licno da me zamoli jer mu je turnir bio zaista vazan.
Ja sam pristao da igram jer je toliko nametljiv bio da nisam mogao da ga odbijem...
Na turniru smo pobedjivali sve redom, necu biti skroman, iskljucivo zahvajuci meni.
I onda se desilo to sto se desilo u polufinalu. Ja uopste nisam bio pripremljen da igram na betonskoj podlozi i kao da je sam djavo naredio..
Pri promeni pravca, desna noga ostala mi je pricvrscena za podlogu i potpuno sam iskrenuo ligamente koji su bukvalno popucali.
To je takav bol bio da ja u trenutku nisam znao sta se desava i poceo sam da gubim svest.
Odvezen sam na VMA gde su mi stavili longetu i poslali me na kucno lecenje.
Terapeut kluba me je pregledao i rekao da je povreda ozbiljna i da bi najbolje bilo da mi se operise koleno u inostranstvu.
Operisao sam se u Nemackoj. I pauzirao 6 meseci. Naravno, o ugovoru nije bilo ni reci jer su svi cekali da vide rezultate operacije.
Posle oporavka poceo sam polako sa treninzima. I sta se dalje desava?
Na prvoj trening-utakmici ponovo pucaju ligamenti. Ja sam shokiran kao i svi oko mene.
Ponovo operacija, ovaj put Francuska. Ponovo oporavak ovog puta 8 meseci. Posle 8 meseci i gotovo 2 godine vucaranja po ambulantama, izlazim na teren.
Imali smo kondicioni trening i radili sprintove. Pri promeni pravca, jos jednom pucaju ligamenti ali ovoga puta sa velikim posledicama.
A znate koje su posledice? Do kraja zivota sepacu na desnu nogu.
Nikada vise necu normalno da hodam. O trcanju da ne govorim.
Jer posledice pucanja su takve 'da bi svaka nova operacija bila rizik i da je stanje u kojem je noga blago deformisana najbolje stanje u kojem moze da se nalazi usled takve povrede'.
To je poslednja izjava doktora koji me je operisao i preporuka svih bolnica je da se vise ne operisem.
Dakle Ljudi.. ja copam na jednu nogu. Ja vise ne mogu da trcim niti cu ikada moci da potrcim.. 2 godine sam proveo po raznim bolnicama gde su me kljukali svim i svacim, operisali, davali lekove..
Uglavnom od decka koji je bio lep, visok, koji bi bio poznat kao fudbalska zvezda, pun samopouzdanja nastalo je istroseno STRASILO koje ljudi sazaljevaju kada vide na ulici.
Moj zivot je bio fudbal, nesto o cemu sam sanjao. Dao sam mu 18 godina.
Postao sam jedna ognjida koja ZAVIDI drugima na sportskim uspesima.
Znam neke saigrace koji su vec otisli u velike klubove i za koje cete tek cuti a koji su bili za klasu losiji od mene i to me jede, a to je takav greh!
Meni je krivo sto me je bog ovako kaznio sto mi je unistio ono jedino sto sam voleo i znao da radim - da igram fudbal. a tako dobro sam ga igrao, imao nesto posebno.
Ja znam da je ovo nista drugo nego Bozija kazna. Opomena kako prolazi neko ko ne gleda nikog osim sebe.
Pa ja vise ne mogu da pratim fudbalske meceve na televiziji. Pre sam mogao jer sam sebi govorio - hej, pa i ti ces ovako za koju godinu.
a sta sada da kazem? Pa sad ne smem na tribine da odem jer ce neko ga me, ne daj boze, gurne i mozda ostanem nepokretan.
da ne pominjem u kakvoj se socijalnoj situaciji nalazim.. nisam stekao nijednog iskrenog prijatelja zbog svog visokog bolesnog ega, devojku nemam i nikada je vise necu imati - koja ce sa propalim copavcem? roditelji mi daju podrsku, vole me, tese me, ali ja osecam da sam i njih izneverio.
sve sam izneverio.
ni skolu da ucim ne mogu.. pokusao sam sa privatnim fakultetom ali ne ide.. ja samo razmisljam o tome kakav sam promasao postao i razmisljam o zlokobnom danu i onome sto me je nateralo da stanem na betonski teren u skoli...
Sto se psihajtra tice, ne vredi. Ne pomaze nista.
Jedino ako znate nekog koji ce mi reci da je u redu sto sam izgubio ugovor od pola miliona evra, da je u redu sto je moj otac davao poslednje bare za privatne trenere, da je u redu sto sam batalio socijalni zivot, da je u redu sto mi je majka dobila otkaz pa cemo ziveti kao najnizi sloj drustva sa mesecnim primanjima od 50 000 dinara a mogli smo da imamo isto toliko hiljada evra...
Tese me, kazu 'ma izguracemo to sine, ti si vec bio veliki, a za pare nek su proklete'. Sad mi govore 'i bolje sto nisi fudbaler. svi fudbaleri su glupi, dosadio bi ti takav zivot'.
tese me, a meni jos gore. a meni jos teze.. ee zivote prokleti
Ja sad kad sam ovo procitao, samog sebe iritiram kakav sam skot i koliko sam sebican. pa vas molim da se suzdrzite ukoliko zelite da me vredjate jer me ipak treba shvatiti, na neki nacin, kao dusevno bolesnu osobu. ako me razumete.
hvala
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 30 Dec 2008 04:25
|
offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
Ko nema ili izgubi u nogama, mora da ima u glavi ili u srcu. Za početak, ti hodaš, na nogama si i mlad si. Tvoj život je tek počeo ili, u svakom slučaju, ovaj novi u kojem si se suočio sa povredom, bolešću, nemoći i gubitkom cilja. Moglo je da bude i mnogo gore, zar ne? Uvek može da bude gore nego što nam je sad. Zato treba umeti videti ono što je dobro u našem sadašnjem životu i to razvijati, negovati dok ne počne da daje krupnije plodove.
Nesreće se događaju, ne izazivamo ih mi, niti su one kazna za naše samoljubive ciljeve i ambicije. Nekad prosto nema odgovora na pitanje zašto? Zašto baš nama? Ti si imao svojih pet minuta slave. Moglo je da i njih ne bude. Doživeo si šta znači biti u usponu - pohvale, novac, društvo i devojke. To je ver. prijatno, ali je sapunica, pre ili kasnije, raspline se. Činjenica je da od silnih drugara koji su ti plaćali piće i devojaka nema nikog sada kada ti je to potrebno i kada bi možda umeo da ceniš na drugi način.
Svaka dramatična promena se teško prihvata i za to je potrebno vreme.
Preživeo si - povrede, silne operacije, rehabilitacije, preživeo si i slom svoje životne ambicije. Preživeli su posebno rezilijentni, ima vremena, shvatićeš to jednog dana. I onda ćeš možda biti ponosan na svoju rezilijentnost.
A svet ide dalje, sa nama ili bez nas.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Dec 2008 15:34
|
offline
- Pridružio: 16 Apr 2008
- Poruke: 139
|
Eh, najteze je kad pomislimo da se upravo nas zivotni cilj rasparcao u hiljadu komadica i da je upravo to razlog zbog kog nikad necemo biti srecni.
Prvo sto si pomenuo na pocetku jeste tvoj ocajnicki poriv da postanes slavan. Dakle, ne novac, ne devojke, ne fudbal - koji je tebi bio toliko bitan.
Jesi li pomislio mozda da ti fudbal po sebi nije bio toliko bitan, vec ono do cega on posredno dovodi - slava.
Razmisli, samo jedno pitanje postavi sebi... U trenucima kad si trcao za loptom dajuci svoj maksimum, kad su ti kopacke gazile teren i kad bi zaurlao od srece zbog postignutog gola - zasto je to bilo? Usklik zbog lopte koja prianja na mrezu ili zbog toga sto su oci gomile ljudi na tribina uprte u tebe? Jesi li osetio onaj narastajuci oblak entuzijazma u grudima zbog tvojih saigraca koji bi te podigli na ruke ili zbog toga sto bi ceo svet mogao da vidi tu scenu?
Katastrofalan je udarac izgubiti ono cemu si tezio, samo se zapitaj sta je to tacno. Pomenuo si psihijatra... Jesi li razmisljao da odes kod nekg drugog psihoterapeuta koji bi ti bolje odgovarao? Najbitnije je da ti imas stvarnu zelju da se suocis sa svojim problemom i da ne odbacujes ljude koji zele da ti pomognu. Naravno, uvek ce se tu naci oni povrsni savetodavci koji samo klepecu neke mudre reci, uistinu plitke. Ali nemoj da zaboravis na ljude oko sebe, ako si imao toliko vere u to da ces postati prvoklasni fudbaler u 18. godini, zasto bi bilo manje verovatno da ces uspeti da sredis odnose sa ljudima, postanes emocionalno zdrava i stabilna osoba i da ces ponovo osetiti sigurnost u sebe uz gomilu ljudi koji ce te podrzavati?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Jan 2009 21:13
|
offline
- Pridružio: 25 Avg 2008
- Poruke: 740
- Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih
|
Zdravo…MK89…
Iz svega shvatam da imas velike probleme….ali se iskreno nadam da si bolje ovih praznicnih dana nego tog 30 dec. kada si pisao ovo. I opet smo na pocetku, svega i mi i ti i godina-2009…Danas je 7.januar…jedan od Tih finih trenutaka koji nas uspokojavaju i obasipaju paznjom i ljubavlju…
Nudeci nam mir,radost,nadu i veru, iznedrio nam je ubedjenje ,sa tim i olaksanje, da se sve sto bude dobro, dogadja zbog nas i oko nas. I tako,… …bilo bi od koristi da …ovo procitas i pokusas da shvatis!?..
U beskraju zivota u kome se nalazim,sve je savrseno,
celo I potpuno,a ipak zivot se neprestano menja.
Ne postoji pocetak,a ni kraj,
samo stalno kruzenje I ponovno kruzenje
supstance I dozivljaja.
Zivot nikada ne zastaje,nije statican,niti bljutav,
jer svaki je trenutak uvek nov I svez.
Ja sam bice puno bas te Snage koja me je stvorila I ta Snaga
podarila mi je moc da kreiram sopstvene okolnosti.
Raduje me saznanje da posedujem snagu svog licnog uma
I mogu da ga koristim na nacin koji sam odaberem.
Svaki trenutak zivota nova je pocetna tacka
u momentu kad krecemo od one stare.
Za mene je ovaj trenutak nova tacka pocetka,
Bas ovde I bas sada
U mom svetu…sve je dobro.
L.Hej...
MK89…procitaj ovo…nemoj preskakati…jako je istinito..
…
Znas da se sve… nalazi u glavi, pa shodno tome, trebalo bi sam …makar ono najvaznije… promeniti svoje misli ..okrenuti njihov tok…traziti izlaz iz lavirinta cijim hodnicima lutas vec duze vremena ..toneci sve dublje u nesvesne nivoe svoje licnosti, bez nade da ce te '' sunce ponovo obasjati''-izaci iz vrtloga osecanja nistavnosti zivota, sopstvene nemogucnosti da se prihvati realnost …
A,to bi mozda mogao …ili to bi se mozda moglo desiti…ako pokusas da shvatis
..L.Hej kaze-
Ti si stoprocentno odgovoran za sve sto ti se desava i svaka tvoja misao u ovom casu odredjuje tvoju buducnost…
Polaziste svega je sadasnjost,zaboravi proslost…a najgori stav je :’''ja nisam dovoljno dobar''to je samo misao..licni stav i to se naravno moze menjati…
Za tvoje zdravlje I uopste zdravlje svih ljudi najopasnije je samooptuzivanje,patnja,stress,griza savesti.
Kad volis i cenis sebe..ma sta da si…sve ti bolje u zivotu ide..
Najvaznije je da si spreman da pocnes da volis sebe I to je kljuc pozitivnih promena…-prihvatanje samog sebe…
Ono u sta verujes o sebi i zivotu…postaje tvoja istina… Znaci ti si taj koji kreiras sebi buducnost…potrebno je da sam pozelis promene I da to postane tvoja istina…tek onda ti mogu drugi pomoci…
To je tezak I trnovit put..posebno sto je dijametralno suprotan nekadasnjim zeljama koje su bile u usponu..ali, to je jedini nacin da konacno skines sve maske, pogledas se I kazes sebi..…ja vidim putt…
Sve sto si do danas doziveo i osetio bilo je predodredjeno tvojim mislima I verovanjima iz proslosti od juce,prosle nedelje,meseca prosle godine..od pre 10 godina…
Medjutim,sa tim je gotovo..!zauvek…Ono sto je vazno je sadasnjost,ovaj trenutak koji zivis,i ono sto u ovom casu mislis …verujes…tvoja prava snaga je u sadasnjosti ,……na osnovu toga nastaje tvoje sutra,prekosutra,sledeca nedelja,mesec godina…(naravno u pozitivnom smislu...)
Tako postajes svestan onoga sta osecas u ovom trenutku…ali potrudi se da tvoje misli budu konstruktivno i stvaralacki usmerene…tesko je ..ali moze se…jer ce te i takve misli odrediti tvoju buducnost…a ti si mlad…bio super sportista …bices super i u nekim drugim stvarima…
Kreni sa pozitivnim stvarima ..one ce pomoci da pravilno odaberes druge ciljeve koje ces pozeleti da realizujes…
To je pocetak svih pocetaka…onda vidis i prijatelje…i neku''malenu''svoju…tu su I roditelji…sve je drugacije…uhvatio si zvezde...bio si iskusavan…uhvatices ih opet na nekom drugom polju…neka ti ta misao bude…vodilja…pogledaj malo oko sebe..ima ljudi u daleko losijem polozaju…koji su cuda postigli u zivotu…
Tek si poceo da sazrevas....doziveo neke specificnosti…iskazi se i u njima…sigurna sam da mozes,samo ako zelis…i pronadjes ! snage da promenis…
Zelim ti sve najbolje…! 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jan 2009 01:42
|
offline
- Bogdan-Tc
- Anti Malware Fighter
Rank 1
- Pridružio: 04 Jan 2009
- Poruke: 2168
|
MK89-pogledaj ovaj klip na linku sto je postavio -saten...bice ti dovoljna i slika,mislim da ti nece trebati prevod...slika govori hiljadu reci...ja sam ostao bez reci....ne mogu da verujem,takav zivot,a takva volja...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jan 2009 01:48
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
@ Bogdan025, oduševila sam se bila snagom koju ovaj dečko ima... Svaka mu čast... I moram da se zahvalim Panonianu, koji mi je poslao ovaj klip, jer ga ja ne bih našla da nije bilo njega...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jan 2009 01:49
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2008
- Poruke: 2528
- Gde živiš: VII kat
|
Ne znam da li si vernik ili ne, nije ni važno. Ali spominješ boga koji te je kaznio. Ja ne verujem u kaznu. Ne verujem ni da se stvari dešavaju sa određenim razlogom. Jednostavno se dešavaju.
Stekla sam utisak da voliš svoje roditelje i da oni vole tebe. A to je zaista važno, to je osnova na kojoj možeš ponovo da gradiš svoj život.
A što se prijatelja i devojaka tiče, nemoj gubiti veru da će doći. Ukoliko si sposoban da voliš druge (a meni se čini da jesi), i drugi će voleti tebe, iskreno ovog puta.
Skoncentrisao si se na ono što je u tvom životu izvesno - da nećeš više trčati i da nećeš potpisati ugovor od pola milona evra. A život čine neizvesnosti, koje mogu biti strašno teške i bolne kao tvoj pad na beton, ali i sasvim suprotne tome.
Na tebi je da se pomiriš sa onim što te je do sada snašlo, kao i sa onim što te tek čeka.
Bes i zavist koje sada osećaš, njih sam moraš da savladaš. Shvataš da su to pogrešna osećanja, i nadam se da ćeš vremenom uspeti da ih potisneš. Daj sebi vremena, to je jedini savet koji ti ja mogu dati.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jan 2009 03:58
|
offline
- Panonsky
- Verni jaran gazda Pece
- ... i pozdravite Vašu mamu...
- Mi smo sve podigli u ovom gradu.
- Pridružio: 20 Mar 2006
- Poruke: 3896
|
Druže, ne znam šta da ti dodam posle onog videa što je satenka poslala...
U stvari, imam. Ima toliko gorih stvari u životu, da je to neverovatno! Ali to znaš i sam... Jedan moj drug, '86 godište imao raka. Lečio se, zračenja, sve živo i ok. Hvala Bogu, dobro je. Ali mu je povređen nožni živac i šepa. Nije bio nikakav sportista. Ali nije pušio, nije pio, niti sjebo ligamente na utakmici. Samo eto... Priroda je čudo. Drugi drugar, radi u mesari Matijević. Zadnja polutka svinje pada. On radi na cirkularu gde se seku polutke na manje delove. Povlači je rukom... Isklizne mu ruka i udari rukom o testeru. Spoljašnjom stranom šake. Sve ligamente pokida! SVE! Zakrpili ga, ali rukom više ne može da mrda kao što je mogao... A jak, zdrav i mogu slobodno reći i ako sam muško, lep momak! A da ne pominjem tek drugare koji su poginuli u saobraćajnoj nesreći, jer sam to već toliko puta pominjao da sam se verovatno svim ljudima na forumu smučio. A i ja sam svašta preživeo... TEK TO da ne pominjem... A sigurno svi imamo puno primera.
Budi jak. Proći će i to. Imaćeš ti opet i devojku... Ne mora da bude napucana fenserka koja se loži na fudbalsku zvezdu punu para. Može da bude pristojna, ne tako našminkana i nakvarcana, a opet dobre duše... A sve će polako da dođe na svoje. Pokušaj sa školom, potrudi se, misli pozitivno. Svima, ali svima, dođe trenutak kad nam snovi padnu u bezdan. Neko ne upiše faks koji je želeo i svi planovi padaju dole. Da, to je "možda" manje od tvoje povrede... Ali zamisli. Želiš da budeš... inženjer, lupam. I ne prođeš na upisu na faks, jer je neko imao veze ili jednostavno se nisi dovoljno spremio. Sve pada dole. Ili si upisao, ali nisi upao na budžet, jer roditelji nemaju para da plate samofinansiranje!? Možda ovo upoređivanje zvuči smešno, ali bol postoji... Svi mi želimo nešto i planovi nam se izjalove. Našom ili tuđom krivicom. Prilagođavamo se kako znamo, umemo i možemo. Budi jak! Jer takvi smo mi ljudi! Ljudi smo, prevazilazimo sve! Možeš i ti! Možeš!!!
|
|
|
|
|
|
saten
