Tata

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, zoranzota
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tata,osoba koja meni mnogo znaci,i koju mnogo volim..... On mi je podrska (kao i moja majka),mnogo ga volim i cenim,postujem...Imam samo jedno pitanje,kako da se zblizim sa tatom? Kad sam bio mali,stalno smo se vidjali,tad nije imao zenu sada ima zenu i dete,ali sada kao da manje posvecuje paznje meni,kao da mu vise nisam bitan kao pre.. Osecam manjak ljubavi prema njemu.. Stalno se cuje sa tim detetom (sto je normalno,ipak je to njegovo dete) svaki dan se cuju,on zove to dete,ali mene zove mozda jednom u 3 meseca..To mi daje za pravo da budem ljubomoran..

• 7Ovo se svidja korisnicima: zoranzota, Einmana, Dusan, Lav_staford, mcrule, Kentaurus, saten
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dok je tata bio živ, Nena sin je često bila ljuta na njega,tiho - u sebi.Ljuta,jer me je učio ovom-onom, bio budan i kad spava,terao me da radim, stičem i imam radne navike,pouzdanost, odgovornost,širim svoje vidike, čitam ljude i knjige i more toga još!Radila je to i mama, ali njoj sam se znala i izmigoljiti iz ruku,a znala je ponekad biti i moj saveznik.Tata je bio....TATA...Jedna njegova rečenica izgovorena u trenutku kad sam mu saopštila da ću upisati gimnaziju (a nisam imala pojma šta je to), uz rečenicu učiteljice upisanu CRVENOM olovkom u bukvar na početku drugog razreda osnovne škole, su trasirale moj životni put.Tata je imao ambicije, Nena sin je morala da ga ne razočara,mama je bila popustljivija od njega.
Kad je umro,kao da je vreme stalo...Ova blentava bol nikako da prođe i pusti me da dišem.

• 5Ovo se svidja korisnicima: mcrule, zoranzota, Kentaurus, ThePhilosopher, saten
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moram priznati da tatu volim više.Možda je glupo što to kažem,ali mislim da sam pokupila više njegovih gena,da imamo slična razmišljanja,volimo slične stvari.Sa mamom sam naravno bliska i imamo odličan odnos,ali sam uvek više volela vreme da provodim sa tatom.Dok sam bila mlađa,svaki dan poranimo u 5 (hm,poranimo...Nisam ni spavala od ushićenja cele noći) da kupimo vruć hleb u pekarici u selu,koja se tad negde i otvarala.Uputimo se ka jezeru i pecamo do podne.Obožavala sam da pecam!...Imamo našu šumu u tom istom selu,pa sam obožavala da idem tamo da sečemo drva.Mislim stariji muškarci su sekli drva,a ja sam volela da ih posmatram,jedem sendvič koji mi tata kod kuće prehodno napravi,trčim po šumi,hvatam rakove u obližnjem potoku...On me je sa 7 godina naučio da vozim motor,nešto kasnije,već sam probala i auto da vozim.Gde god da krene,nije mogao da ode bez mene - jedino na posao.Mnogo sam vezana za njega,nedostaju mi ti dani jako.Nasledila sam od njega jako puno osobina,koje volim kod sebe,a mnoge od njih sam i naučila od njega.On je jako dobar čovek,za mene najvrednija osoba na svetu,uzor...