kriza srednjih godina

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dva lica ::Da li smatrate da svi koji udju u neke 38,39,40... postaju zrtve stereotipa "kriza srednjih godina"? Da li je nametnuto, ili bioloski uslovljeno da malo poludimo, posegnemo za zabranjenim voćem, pokusamo da sa ovim godinama i iskustvom prozivimo novu mladost, sada jaki, samopouzdani, situirani. Ja sam primjerak te vrste, i kajem se...
Mislim da kriza dolazi znatno kasnije i da godine 38,9 40...jos uvek nisu tako kriticne..sta sa god od 40 do 50...za koje se kaze da su daleko opasnije i kriticnije...
No,zanima me nesto drugo...sta sa onim zenama i musk.koji recimo godinama zive u celibatu...zarad cekanja pravih i bezuslovnih ljubavi...ima takvih...malo ih je ...ali ih ima...i mislim da su jako kvalitetni...znaci oni se dobrovoljno odricu sex.komunik.zarad pravih osecanja koje prizeljkuju...
Verujte...sretala sam takve ljude i oni su uporni i sigurni u svoje zelje ,htenja i nadanja
Govorim o pravim ljubavima...a ne o onim prizemnim,ekonomskim vezama ili brakom radi potomstva..koji obicno pocinju zaljublj.ili iluzijama da je to ...to...Zapravo vecina ljubavi su iluzije...ali....postoji i ona druga strana...postoje i prava trajna osecanja ,koja cak sa godinama bivaju snaznija...njima ..nisu bitne godine...vreme...mesto...cak se ne moraju ni vidjati...
Volela bih da se ovde i o ovome nesto prozbori...
Izvinjavam se vlasniku bloga...ja se grozim prevara svake vrste makar za to bih trebala imati razumevanja...ali prirodno reagujem bas negativno..i odbojno prema obmanama...
Zasto niko nije sposoban poneti teret svoje prevare,ako je vec zakoracio u takvu avanturu...nego..uradi..pa se onda kaje,ali se ipak vraca u svoj osinjak i zahteva razumevanje...a jos mu se savetuje da pokusa ponovo...
Potpuna glupost i jalovost takvog zivota...ljubav na svakom novou ziv.dobi je potrebno negovati...gajiti...a,ako ne ide, rastati se..a ne zadov. se sa strane pravdajuci to krizom srednjih godina...ustalasalim hormonima. zabranjemim vocem....danas je zena u 40 kao devojka..ja poznajem mnoge koje su izuzetno mlade u tom dobu ...vreme starenja i svega u vezi toga je zaista pomereno... no.. problem je.. ne godine te koliko zanemarivanje duhovnih bogatstava coveka i stalno potenciranje slatkog zivota...hedonizma... koji je u kategoriji ako ne jedinih, ono veoma vaznih zivotnih odrednica..i opredeljenja..
Dva lica ..ne ljuti se na mene,,ja sam samo iskrena..
Tebi naravno zelim sve najbolje. i .nadam se da nisam bila suvise teska...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa bila si teška, a ja to i zaslužujem. Ali nismo svi moralne gromade i ujednačenog mentalnog i fizičkog sklopa, spremni da se odupremo svim izazovima.
Nekad i pokleknemo, padnemo, zaboli nas taj pad i fizički i moralno. I, znaš li šta je najgore, ničemu nas ne nauči, i dalje ostajemo zbunjeni činom kojeg smo se gnušali, a sami sproveli, bez nade da bi istina išta promijenila i popravila.
A kažu da se na greškama najbolje uči, pa se pitam kako onaj koji nije griješio zna bolje od onog koji griješi? Naravno da ne trebamo svi sticati znanje na greškama, puno toga nam daju norme, regule, pravila ponašanja, urođeni osjećaj za dobro i loše, ali treba biti ispravan i korektan, to sam htjela reći, jer ako si iole savjestan a pogriješiš ili se ogriješiš o nekoga to boli više nego što se može zamisliti. Eto.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dva lica ::Pa bila si teška, a ja to i zaslužujem. Ali nismo svi moralne gromade i ujednačenog mentalnog i fizičkog sklopa, spremni da se odupremo svim izazovima.
Nekad i pokleknemo, padnemo, zaboli nas taj pad i fizički i moralno. I, znaš li šta je najgore, ničemu nas ne nauči, i dalje ostajemo zbunjeni činom kojeg smo se gnušali, a sami sproveli, bez nade da bi istina išta promijenila i popravila.
A kažu da se na greškama najbolje uči, pa se pitam kako onaj koji nije griješio zna bolje od onog koji griješi? Naravno da ne trebamo svi sticati znanje na greškama, puno toga nam daju norme, regule, pravila ponašanja, urođeni osjećaj za dobro i loše, ali treba biti ispravan i korektan, to sam htjela reći, jer ako si iole savjestan a pogriješiš ili se ogriješiš o nekoga to boli više nego što se može zamisliti. Eto.

Draga moja...slazem se sa tobom da nismo svi sposobni odupreti se izazovima savremenog sveta...i da pojedini padaju...ali moras znati da postoje i onakvi na koje takve stvari nedeluju...zapravo..oni ih nisu sposobni sprovesti iako budu iskusani...prosto receno...poznato...neki"nemaju zeludac za neke stvari''...razumes..ja sam uglavnom na takve mislila kada sam pisala o ljubavi...postoje takvi ljudi...malo ih je..jako su kvalitetni i tananih dusa, visokog senzibiliteta..istancane preosetljivosti ...
Interesantno je ovo sto si napisala...kako onaj koji nije gresio..zna bolje od onog koji gresi...pa samo utoliko ... jer se on nalazi na visem nivou svesnosti besmisla nekih dogodovstina za koje zna unapred da su iluzije ili zablude..ili tracenje vremena..ili pusta avantura ..kao pucanj u prazno...
nekad se sudare culna zelja i dusevna nemoc da se ista pusti niz vodu..i to je sad ono... jako tesko.. kuda se okrenuti
...
Draga moja ..ja te ne osudjujem..mi jednostavno pricamo.. razmenjujemo misljenja..No moram priznati da sam odusevljena ljudima koji se ne predaju ..koji odolevaju, ali ,ne onima koji to rade iz nesposob. ili nemanja izazova... nego samom prirodom svojom zaobilaze takve izazove..ili tacnije receno takva iskusenja beze od njih..
A,ja sam zapravo, zadivljena njima,jer poseduju duhovnu snagu koja ih sprecava da se puste...

Dva lica..pisi i dalje..iskrena si i to je za postovanje...oprosti na mojoj mozda pomalo surovoj kazni za slova istine o kojima si govorila..pozzz te i pisi...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pa ja sam jednako zbunjena i razočarana, to je moj najveći problem, to je motiv mog pisanja, jer da sam uspjela da držim sebe pod kontrolom, kako sam živjela prethodnih 100 godina, ne bih znala ovo što sada znam.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stvari koje ne potiču od razuma...

Ne želim da vas ućutkam, ako ne mogu da vas uverim. Ali moram vam priznati da stvarno postoje stvari koje ne potiču od razuma.
Moje je detinjstvo počelo negde posle pedesete. Šta sad sa njim da uradim?

(Portofino, 1983. Miroslav Antic)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dva lica ::pa ja sam jednako zbunjena i razočarana, to je moj najveći problem, to je motiv mog pisanja, jer da sam uspjela da držim sebe pod kontrolom, kako sam živjela prethodnih 100 godina, ne bih znala ovo što sada znam.

Znam ja da postoje takvi ljudi, o kojima ti govoriš. Nije da im se divim, to je pitanje izbora, koji sam i sama imala, ja im možda zavidim, ali moj život je krenuo drugim putem, potpuno neočikvano i ja sad moram da se borim sa činjenicom da sam postala neka druga osoba.
E to je zbunjujuće. Svako izgleda ima svoju cijenu, da li je moja visoka ili niska nije bitno (moj emotivni status je bio podcijenjen valjda, pa sam lako kupljena ili jeftino prodata, kako hoćeš).

A u stvari, jedino što sam zaključila iz svega ovoga, jeste da je život mnogo komplikovan. Da sam bila mnogo pametnija prije 20 godina, nego sad, otuda moje pitanje da nije fiziološki uslovljeno posrtanje. Zar ne bih trebala biti mudrija, ozbiljnija... I da nastavim iskreno, milion stvari u mom životu je pošlo naopako, iznenadio me je život brojnim neprijatnostima, mislila sam, naivno, da ću ja sad iznenaditi njega, pa da budemo neriješeno. Ali, opet sve na teret moje lude glave.
I još nešto, ja izgleda stojim iza svojih izbora, i najboljih i najgorih, još sam i tvrdoglavi prestupnik, bilo je bolno, ružno, ponižavajuće, sad vidim to jasno, ali je to moj prestup, moja greška, boli me i opominje, ali sam nekako kompletnija osoba sa ovim iskustvom nego bez njega.

Ali evo Tebi jednog pitanja, da li je moguće voljeti dvije osobe istovremeno? Da li je lijepa emocija, koju imaš za još nekog, osim za životnog pratioca toliki grijeh? Da imaš nekog koga zanimaš kao osoba, ko ti je potreban, ko ti se našao pri ruci kad ti je bilo najteže, zar je toliki grijeh uspostaviti vezu na najtananijim nitima duše?

Čitah negdje davno intervju sa Đžekom Nikolsonom, koji je bio velika podrška Bilu Klintonu, za vrijeme i poslije njegovog pada, gdje su ga pitali kako možete da podržavate čovjeka koji je lagao američkoj javnosti, svojoj porodici, a glumac je na to rekao, pa on je samo čovjek, iako je bio predsjednik, ne može biti ni manje ni više nego čovjek.

E sad, toliko me ova konstatacija zaintrigirala, u startu, da je već godinama nosim u sebi i polemišem sama sa sobom, da li je stari Nikolson rekao najveću glupost ili najveću istinu... Ti nećeš imati dileme, pretpostavljam...
Dva lica...nisi me bas sasvim razumela...moram da pojasnim..
Ti si uradila onako, kako si osecala u datom trenutku.. nemocna da se odupres...krenulo je i ti si se pustila...Ali sta ti zelim reci...
Nije to pitanje izbora..u tome je cela moja prica...nego pitanje MOCI...psihicke...znaci da li sam sposoban nesto tako da uradim...cula si za ono..ponavljam ponovo...nisam sposobna da budem, recimo, prostit.nemam stomak za tako nesto...
Postoje osobe koje su tako tanane strukture da im ne pada na pamet ne da prevare...nego ni da pomisle ,bez obzira na iskusenja...takvi ljudi su retkost i njihove duse su za respekt veliki...jer bez obzira na djavolja iskusenja..ne podlezu..njihova duhovna snaga je toliko jaka, da se lagodno odupiru najezdi culnih iskrica i citavo njihovo bice odise snaznom sigurnoscu u svojoj nameri da budu pravilno shvaceni , da su drugojacije satkani od vecine......Znaci , ne zato sto su tako izabrali,jer je to njihov izbor ...nego...zbog toga sto ih je priroda davno odredila...
No,kada govorimo o ovima prizemnijim...jadnostavnijim strukturama i manje emotivno slojevitim ...onda to izgleda bas onako kako ti pises..
dva lica, ti si kvalitetna zena...ucinila si to sto si ucinila...znas sta si time dobila..ili ne znas...sama ta zelja da govoris o tome i budes iskrena ..je snazan konstruktivan zamajac koji ce pojasniti mnoge stvari...ako ne danas..jednoga dana sigurno...
Sto se tice tvog pitanja...da li je moguce voleti dve osobe istovremeno...u domenu prizemnosti i ovog materij.sveta..mislim da je moguce i ostvarljivo..ali...ako se radi o bezuslovnoj ljubavi..takva varijacija nije moguca..jer ne postoji potreba...ne postoji sad ono..imam ljubavi za ceo svet...
Ako se ispunimo emotivno skoro do samog kraja..istrosili smo se za neke druge...a jos...sve zavisi draga moja sta je za koga ljubav...to je jako vazno razumeti...Ja cu ti samo reci da smatram da jako mali broj ljudi ima sposob.da dozivi pravu ljubav...e sad se ti snadji u ovome ako mozes...
To sto svi nesto kao vole..zaljub....to si za mene uglavnom iluzije iz kojih se budimo kad tad i..onda naravno shvatamo da smo imali, doziveli nesto..ali da to...nije to...Ali,cu i ovo reci. za vecinu ljudi ..bolje i iluzija nego nista ..jar da one ne postoje i da ih ne stvaramo ..ovaj zivot bi bio jos destruktivniji i razorniji u pomami djavoljih zelja za unistenjem sustine cocvekove emot.harmonije..
No,jos nesto da kazem ...zivimo u jako nemirnim,surovim i destruktivnim vremenima...bojim se da ce i iluzija nestati..usled novih trendova i emot.pustinje koja sve vise dominira..onda cemo usled hronicnog nezadovoljstva ... sve svoje emoc.usmeravati na destrukciju..jer je to jedini nacin da se odbranimo ..od navale vladara sveta,njihovih zelja i namera ... da nas suvise suvise uproste i pojednostave i ucine stvarima za kratku i brzu upotrebu...sa zeljom da nas jednoga dana tako ogoljene i smrvljene i izcedjene bace u djubre i zamene drugom robom...
Dolazi novo doba...
pozzz dva lica..pisi...super si poz dankaaaaa

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Danka
Prije svega, hvala Ti, zaista, na tvom trudu, lijepim riječima, tvom viđenju stvari i iskrenosti.
Dvije me stvari intrigiraju, posebno, iz ovoga što si napisala.
Prvo
Da li je doživljaj prave ljubavi, naša sposobnost ili pitanje sreće da na nju naiđemo. Ako je sposobnost, onda je ključna riječ vještina, a to mi vuče malo na zanatske radove i zaključujem, ne može se biti manje ili više sposoban, možeš imati sreće da doživiš pravu ljubav ili ne, a biti sposoban ili nesposoban da je zadržiš i održiš. Ali i ljubav ima vijek trajanja, ne tako kratak kao zaljubljenost, ali i ona dođe i prođe. Bude zamijenjena adekvatnim prijateljstvom, poštovanjem, naklonošću, u najboljem slučaju. U slučaju civilizovanog para.
Drugo
Nešto oko destrukcije me kopka, odnosno gađa pravo u pleksus, jer sam svjesna svoje autodestruktivnosti, duboko, a nisam uzimala u obzir vanjski faktor destrukcije, a vidiš i on je bitan. Matematičkom logikom, u mom slučaju bi trebali da se potru, ali život nije egzaktna nauka, na žalost ili na sreću. I kako se boriti sa unutrašnjim i spoljnim neprijateljem? Kako se boriti, naročito ako si svega svjestan?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dva lica ::Danka
Prije svega, hvala Ti, zaista, na tvom trudu, lijepim riječima, tvom viđenju stvari i iskrenosti.
Dvije me stvari intrigiraju, posebno, iz ovoga što si napisala.
Prvo
Da li je doživljaj prave ljubavi, naša sposobnost ili pitanje sreće da na nju naiđemo. Ako je sposobnost, onda je ključna riječ vještina, a to mi vuče malo na zanatske radove i zaključujem, ne može se biti manje ili više sposoban, možeš imati sreće da doživiš pravu ljubav ili ne, a biti sposoban ili nesposoban da je zadržiš i održiš. Ali i ljubav ima vijek trajanja, ne tako kratak kao zaljubljenost, ali i ona dođe i prođe. Bude zamijenjena adekvatnim prijateljstvom, poštovanjem, naklonošću, u najboljem slučaju. U slučaju civilizovanog para.
Drugo
Nešto oko destrukcije me kopka, odnosno gađa pravo u pleksus, jer sam svjesna svoje autodestruktivnosti, duboko, a nisam uzimala u obzir vanjski faktor destrukcije, a vidiš i on je bitan. Matematičkom logikom, u mom slučaju bi trebali da se potru, ali život nije egzaktna nauka, na žalost ili na sreću. I kako se boriti sa unutrašnjim i spoljnim neprijateljem? Kako se boriti, naročito ako si svega svjestan?

Negdje sam u Tajmsu pročitala, da su vođena opsežna ispitivanja kakve rezultate prilikom rešavanja nekog postiže grupa ljudi koja se užasno trudi, nervira i bori, u odnosu na grupu koja ništa ne radi i ne sjekira se. Zaključeno je, identične... Stvari se nekako riješe, sjekirao se ti ili ne, radio ili ne radio, i to mi se recimo, u poslu hiljadu puta potvdilo kao tačno. Ginula sam i sjekirala sam se, a nekad postizala bolje rezultate kad sam se manje trudila.
Hoću reći, ima nešto i izvan nas, a ima puno toga i u nama. Što reko Antić, ima stvari koje ne potiču od razuma.
I shvatam tezu "nemam stomak", ja nemam stomak da ukradem, namjerno povrijedim, prevarim sa namjerom nanošenja štete nekome, a ljubavna prevara mi nije ni bila u opcijama, nikad do sad. Bila sam odsječena za tu mogućnost, na off. I tačno je, nije pitanje izbora, nego pitanje spremnosti da prihvatiš izazov. Tačno...
Emotivna harmonija, reče... dok je imaš nisi je svjestan, a tek kad je izgubiš znaš da si je imao, kao i sve važne stvari u životu.





Draga moja...dozivljaj prave ljubavi...
Opet me nisi razumela do kraja...niti je ona nasa sposobnost..niti je
pitanje srece da na nju naidjemo...Ona je privilegija malog ...zapravo
jako malog broja ljudi ,koji su predisponirani da mogu prepoznati i
doziveti...to ti je kao kada kazemo da neko ima talenta za bavljenje
nekom umetnoscu recimo ..muzikom..sigurno poznajes nekoga u tvom
okruzenju ko lepo peva ...a isto tako znas i one koji bolje da ne
otvaraju usta...ovde se o takvima zbori koji su specijalni,posebni,
nadareni, duhovno neprocenjivo vredni jer su najlepse ljudske
vrednosne ideje i najvisi moralni kodeks uzdigli do nebesa,do
neslucenih razmera u smislu potvrdjivanja da covek zaista vredi i da
sa ponosom nosi svoja najlepsa odlicja ...ali su oni nazalost ..retki, skoro nevidljivi...
Ovde ne govorimo o prizemnim leptiricima u stomaku...iluz.
ljubavima...dopadanjima..zaljubljivanjima mada ...to jesu
neke emocije, ili pokusaji da se zivot emotivno oboji makar samo tako,a i mladosti pruzi neki dokaz da ona zavredjuje da prozivi svoje vreme..
...Ovde se radi o pravim istinitim i bezuslovnim ljubavima i
ljubavima ciji nektar ce piti samo privilegovani koji ce u datom momentu znati prepoznati svoju priliku ...mada i one na svom putu ostvarenja, znaju nailaziti na nejasnoce...zamke...poteskoce...zablude..strahove...
Sta ti zelim reci ovom pricom..po mojem shvatanju i razmis.jos nekih...mali broj ljudi je uopste sposoban voleti.i doziveti prava trajna osecanja...to je stvar bogatstva ,tananosti i senzibiliteta duse koja nas je zaposela...cak je diskutabilno da li svi posedujemo dusu...
Verujem da sam sada jasnija...
Sto se tice drugog tvog pitanja..ti si sama neke stvari pojasnila... na nas mnogo toga utice..i hteli ili ne povezani smo mnogostruko sa svetom i zbivanjima oko njega i u njemu...i neprekidno razmenjujemo energiju na mnogim poljima...na destrukciju koja sve vise postaje normalna zivotna forma savremenog sveta, skoro da ne mozemo uticati..i nje, ima i bice je sve vise
Uljezi u nama su bitni ..sta i kako sa njima.. kako tu pomoci...stalno smo zaokupljeni nekim razmisljanjima pa u tom smislu treba znati da ...nasi najveci neprijatelji,i kocnicari naseg progresa u zivotu su NASE MISLI...svesti ih na minimum je veliki uspeh i eureka nase svetlije buducnosti...sto manje donositi gotove sudove..jer se u realnosti stvari obicno dogode sasvim drugojacije. zapravo suprotno od nasih ocekivanja..pokusaj ne misliti...bolje ces se osecati...
Ponekad ovo izgleda kao nemoguc zahtev...ali zaista je istinit...mnogo bih jos mogla da ti kazem..ali bojim se da ne preteram..pa te poz. i pisi...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve si lijepo rekla. Mozda si čak i u pravu, ali odbijam da prihvatim tu teoriju o malom broju ljudi sposobnih da dožive ljubav, iz sebičnih razloga, volim da imam iluziju o sebi i svojoj sposobnosti da primim i pružim ljubav, u najširem smislu te riječi.

Jednog jutra, kao veoma mlada, probudih se sa mišlju da je civilizacijski opravdano postojanje samo ljudi koji stvaraju, umjetnika, naučnika..., da je istorija civilizacije kao skup tačaka na pravoj, ali samo ključnih dostignuća nauke i umjetnosti. Skoro da sam podlegla misli da je život običnih ljudi beskoristan. Zbog toga izbjegavam da mislim o izuzetnim ljudima (u svakom pogledu) jer je svako poređenje sa njima, na štetu nas "ordinary".

"Blago onom ko dovijeka živi, imao s ra'šta i roditi".

Zbog toga sam i napisala sve ovo, u ime ljudi koji nikada neće napraviti veliko djelo, ni veliko nedjelo.

U ime ljudi koji griješe, u ime ljudi koji pate, u ime ljudi koji traže utjehu i ljubav, možda na pogrešnim mjestima. U ime grijeha i iskupljenja koje ima smisla samo kod ljudi visokih moralnih principa, koji će svoje iskupljenje debelo platiti onim što im je najvrednije, njihovom savješću.
Draga moja Danka...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dva lica ::Sve si lijepo rekla. Mozda si čak i u pravu, ali odbijam da prihvatim tu teoriju o malom broju ljudi sposobnih da dožive ljubav, iz sebičnih razloga, volim da imam iluziju o sebi i svojoj sposobnosti da primim i pružim ljubav, u najširem smislu te riječi.

Jednog jutra, kao veoma mlada, probudih se sa mišlju da je civilizacijski opravdano postojanje samo ljudi koji stvaraju, umjetnika, naučnika..., da je istorija civilizacije kao skup tačaka na pravoj, ali samo ključnih dostignuća nauke i umjetnosti. Skoro da sam podlegla misli da je život običnih ljudi beskoristan. Zbog toga izbjegavam da mislim o izuzetnim ljudima (u svakom pogledu) jer je svako poređenje sa njima, na štetu nas "ordinary".

"Blago onom ko dovijeka živi, imao s ra'šta i roditi".

Zbog toga sam i napisala sve ovo, u ime ljudi koji nikada neće napraviti veliko djelo, ni veliko nedjelo.

U ime ljudi koji griješe, u ime ljudi koji pate, u ime ljudi koji traže utjehu i ljubav, možda na pogrešnim mjestima. U ime grijeha i iskupljenja koje ima smisla samo kod ljudi visokih moralnih principa, koji će svoje iskupljenje debelo platiti onim što im je najvrednije, njihovom savješću.
Draga moja Danka...

Dva lica..ti si zaista sjajna zena...sa tobom bi covek mogao danima pricati.. sto ja sa srcem cinim..
Kazes da odbijas da prihvatis postojanje malog broja ljudi sposobnih za dozivljaj pravih emocija...
Na zalost...ne znam koliko si u pravu..i nije to teorija kojoj sam samo ja velikim delom priklonjena, vec mnogi znameniti i veliki mislioci koji su govorili izmedju ostalog i o ljubavi i njenim pojavnim oblicima, i izricito su rekli i to sa velikom tugom i ceznjom ...no. ta prica je sada opet komplikovana,provokativna, i obuhvata more ideja koje se mogu prikloniti...Ali,reci cu ti samo nesto...cim se o necemu neprestano govori i diskutuje.. govorimo o ljubavi ,osecanjima,emocijama,...toj zivotnoj snazi...tom nepresusnom izvoru ljudske srece i blagostanja ...tom smislu ljudskog postojanja ,toj pokretackoj progresivnoj putanji koja nas zna iz mrtvih izvuci...uliti nam samopouzdanje...dati nam volje za nemogucim misijama ...pruziti sigurnost i obojiti nam oci najsjajnijom i najbljestavijom mrenom kroz koju mi vidimo bolje nego inace...nahraniti dusu andjeolskim slatkim vodicama... cim se neprekidno nesto exploatise znaci draga moja da ga slabo ima ...da nedostaje...da nije tako, ljudi bi bili mnogo srecniji,zadovoljniji,manje bi se ratovalo .,destrukcija bi se svela na minimum...ovako i sama vidis kojim se stazama krece savremeni covek..i koja ga iskusenja provociraju...a on ne odoleva...
Pises o obicnim ljudima...simpaticno...bolje reci drugojacijem izdanku ljudskog roda...i oni tamo o kojima sam pisala su takodje obicni...ali malo nadareniji...
Svi mi imamo neku svoju posebnost...ali nismo svi bili te srece da nas Bog daruje takvoj suptilnosti...mnogi od nas su stvoreni za neke druge stvari...zapravo ljudska (gomila )je potrebna u nekim drugim poslovima...Zaista...dar za ljubav daje neku specificnost...no cesto takva jedna ranjivost ima veoma visoku cenu. i cesto je pracena tuznim segmentima ...jedno drugo potire...iza sunca.. dolazi mesec..iza dana nastupa noc...no ja ipak ,znajuci to sve, biram tu posebnost ,bez obzira na njenu cenu...
Draga moja...obicni ljudi su i te kako potrebni i korisni..i biti takav je nekad prava sreca...no....najlepsa je ta nasa razlicitost ...ona uliva nadu...
Dva lica..zadovoljstvo mi je sa tobom razgovarati...
pozzzzzzzzz...te i pisi...