offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18460
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Napisano: 22 Apr 2013 11:51
Kad već pričamo o bluzu, evo nekoliko crtica iz mog rukopisa ''Kratka istorija savremene pop-muzike''. Pri tom je odrednica ''pop muzika'' upotrebljena isključivo kao razdvojnica u odnosu na klasičnu muziku (odnosno ''ozbiljnu'', kako je vrlo često zovu čak i neki upućeniji intelektualci).
Izvinjavam se svima što ću pisati ovako, u crticama, ne koristeći metodologiju izrade rada jer, na kraju krajeva, ovo je forum, a ne naučna biblioteka.
Bluz je muzika koja je nastala na teritoriji SAD, odnosno njenih južnih delova. Nastao je direktno kao simbioza ritmova i harmonije afričkih doseljenika (konkretno iz Nigerije, odatle i naziv Niger za crnca) i tekstova engleskih siromašnih doseljenika - pilgrima.
Crnci su, dakle, ''mumlali'' svoje pesme. S obzirom na to da je vršena brza socijalizacija i prirođivanje od strane belih gazda, crni radnici, robovi, počeli su da uče tekstove svojih gazda. To su, u početku, bile vrlo jednostavne reči, odnosno rečenički sklopovi : ''I hate to see when sun go down...''. Kada ne bi znali šta dalje, onda bi prosto ponovili stih ''Yes, I hate to see...''.
Te pesme zvale su se fild holersi (http://en.wikipedia.org/wiki/Field_holler), odnosno - dernjava sa polja. To jeste bila muzika! Nevešta, rudimentalna, ali muzika jer je izražavala emociju.
Brzim prirođavanjem Crnci su počeli da prihvataju veru i da odlaze u crkve. U crkvama su počeli da koriste pesmarice svojih gazda (viđali ste te prizore sasvim sigurno) i da kasnije, van crkve, ponavljaju i uvežbavaju te pesme.
Tako je nastao negro spiritual - crnačka duhovna muzika. Njena karakteristika je što se peva grupno, horski, tako da su tu muziku po svetu promovisale uglavnom grupe pevača (''mali horovi'') kakve su ''Goldern Gate'', ''Stars of faith of black Nativity'', itd...
NS je ''porodio'' nešto uprošćeniju verziju, onu za koju nije bila potrebna crkva , pa ni hor - gospel.
Neki leksičari smatraju da je to vulgarizovana skraćenica od god spell, a neki da to prosto znači jevanđelje. Gospel je taj presudni stepenik ka bluzu, a njegov najveći popularizator je, svakako, Mahalija Džekson.
Od gospela do bluza kakav danas poznajemo preostao je samo jedan , mali korak : kompozitorsko - aranžerski pristup i finalno ''glancanje'' za solističke potrebe. Uradio je to Vilijem C. Kendi, otac bluza.
Bluz se pokazao kao izuzetno fleksibilna, prilagodljiva, pa time i vrlo žilava muzička forma. Počeo je da se deli na crni i beli ( u zavisnosti od rase), a zatim na seoski i gradski, a potom i geografski - na bluz Juga, Severa itd. Tako je centar urbanog bluza postao Čikago, a seoskog je to, naravno, ostao ''Lenji, divlji Jug'' (kako ga je lepo na jednom albumu nazvao najstariji od braće Alman).
Naravno, bluz se dalje deli prema instrumentu. Koliko instrumenata, toliko i vrsta izražajnosti. Zna se da je glas najstariji (i najverniji instrument jer nema posrednika između izbođača i dela), ali sve što može da proizvede zvuk pogodno je za bluz-izražavanje, čak i list, okarina, pištaljka (kazu), itd, itd.
Ne bih dalje da razmazujem ovaj tekst, ali treba naglasiti da bluz ima mnogo mlađe braće i sestara. Najpoznatiji brat mu je džez (o njemu pak mogu da govorim i pišem danima), a u rukavcima bluza može se naći i - soul, svit soul, sve do pop derivata kakvi su Rej Čarls, Beri Vajt, itd, itd.
Posebna priča vredi da bude ispričana o Minstelima. Minstreli su u srednjevekovnoj Francuskoj bili putujući pevači. U SAD to su bile grupe belaca koje su se šminkale u crnce i nastupale po brodovima (showboats). Zašto ? Nezavisno od rasizma i robovlasništva, crnci su bili neprikosnoveni zabavljači i ''brend'' , kako bi se danas reklo. Zato su se belci šminkali kako bi bolje prošli na surovom tržištu Srednjeg i Dalekog Zapada.
Ako koga interesuje ta oblast, neka pogleda prvi zvučni film (Al Džolson - ''Pevač džeza'')...E, sada za sada toliko. Ako koga interesuje, mogu da nastavim...
Dopuna: 22 Apr 2013 12:15
Кад смо већ код литературе - ево две књиге из моје библиотеке. Једна се односи на почетке џеза у Њу Орлинзу (Бурбон стрит блек је улица у доњем делу града где су се окупљали црнци недељом и играли своје игре које су се звале бамбуола; тамо су се дружили, односно социјализовали; до џеза је био врло мали корак).
Друга књига је такође изузетна реткост и на ФДУ сам из ње држао предавање на предмету Историја светске драме, бавећи се историјом позоришта и културе Северне Америке.
|
