|
Slucaj je, ukratko, da sam trazio jedan proizvod, a zavrsio sa drugim koji ne odgovara mojim potrebama. Problem je sto, sem moje reci, ne postoji konkretan dokaz da sam ja trazio to drugo. Priroda proizvoda (nije vazno za ono sto bih da pitam, pa ne navodim sta je) je takva, da je prakticno nemoguce odmah ustanoviti da kupljeni nije taj koji je i trazen.
Posto je direktan dogovor sa prodavcem nemoguc, prisiljen sam da idem do trzisne inspekcije, ali problem je, ponavljam, taj sto cu ja tvrditi jedno a prodavac drugo. I sem mog tvrdjenja, ja nemam nista drugo (mada nemaju ni prodavci).
Stvar jeste nezahvalna za razmatranje, a moje pitanje glasi: Da li neko ima tacna saznanja kako trzisna inspekcija postupa u ovakvim slucajevima ("rec protiv reci")?
|
Pozz
