Monopol

Monopol

offline
  • Pridružio: 29 Mar 2006
  • Poruke: 2215
  • Gde živiš: in the heart of the city

TIPOVI TRŽIŠTA

U privredi funkcioniše mnogo pojedinačnih tržišta a svako od njih ima sopstvenu strukturu, ponašanje i performanse. U zavisnosti od toga, razlikuje se šest glavnih tipova tržišta:
- čist monopol,
- dominantna firma,
- čvrst oligopol,
- labav oligopol,
- monopolistička konkurencija i
- potpuna konkurencija.
Svih šest tipova tržišta nalaze se u tabeli br. 13.



Čist monopol
je tip tržišta u kome se tražnja za određenim proizvodima i uslugama snabdeva samo od jedne firme. To su firme koje pripadaju sledećim privrednim oblastima: proizvodnja struje, telefonske komunikacije, poštanske usluge i slično.

Sledeći tip tržišta je slučaj dominantna firma.To je firma koja ima dominaciju na tržištu. Dominantna firma sa svojim proizvodima pokriva preko 40% tržišta tih proizvoda ili usluga i najčešće nema bliske rivale. Takve su na primer firme IBM i Kodak.

Tržišna struktura u kojoj dominira jedna firma, često se pretapa u labavi i čvrsti oligopol. Oligopolske firme međusobno sarađuju pri utvrđivanju cena svojih proizvoda. Karakter oligopola zavisi od broja učesnika, njihove povezanosti i učešća na tržištu. U tom smislu, oligopol je moguće rangirati od čvrstog oligopola pa sve do labavog oligopola. Ključna razlika između čvrstog i labavog oligopola jeste u tome što je u slučaju čvrstog oligopola dogovaranje verovatno, a u slučaju labavog oligopola dogovaranja nema. Labavi oligopoli su tipovi tržišta u kome četiri firme zajednički pokrivaju 40% tržišta. Labavi oligopoli imaju male realne šanse da održe cene na visokom nivou.
U današnjim uslovima privređivanja preovlađuju oligopoli koji su čvrsto povezani sporazumima o cenama , segmentaciji tržišta, te kao takvi diktiraju razvoj ključnih grana svetske privrede.

U tipu tržišta koje se zove monopolistička konkurencija dalje se smanjuje stepen monopolisanosti. U monopolističkoj konkurenciji postoji mnogo konkurenata. Ni jedna firma – konkurent ne pokriva više od 10% tržišta. Znači, svaka ima mali stepen tržišne snage. Smanjen stepen monopolisanosti, potom dovodi do drugog ekstrema, do čiste konkurencije. U čistoj konkurenciji postoji mnogo ravnopravnih konkurenata, odnosno ni jedna firma – konkurent nema preovlađujući uticaj na tržištu.

Prva tri tipa tržišta (čisti monopol, dominantne firme i čvrsti oligopoli) predstavljaju neefektivnu konkurenciju. To znači da jedna ili više firmi dominira nekim tržištem i nisu zadovoljeni neophodni uslovi za razvoj prave tržišne konkurencije. Uzajamni pritisak u ovom slučaju nije jak. Dominantna firma suočava se samo sa malim pritiskom svojih rivala, dok se njeni mali rivali suočavaju sa izuzetno velikim pritiskom i rizikom nametnutim od strane dominantne firme. U skladu sa tim, dominantna firma može povećati cene i, ukoliko to želi, može preuzimati akcije koje će ukloniti njene manje rivale sa tržišta.

Poslednja tri tipa tržišta (labavi oligopoli, monopolistička konkurencija i čista konkurencija) predstavljaju efektivnu konkurenciju. Ona podrazumeva prisustvo borbe između poslovnih rivala na tržištu. Sprovodi se intenzivni uzajamni pritisak tako da svi konkurentni moraju da ulože maksimalne napore da bi opstali na tržištu. U ovom tipu konkurencije ni jedan rival nije sposoban da bitno povećava cene iznad troškova, niti je sposoban da ukloni svoje rivale izuzev ukoliko uspe da nametne superiornu efikasnost. Za efektivnu konkurenciju je tipično da nema takvog tržišnog učešća koje bi bilo dovoljno veliko da omogući jak uticaj na tržištu. Barijere za ulazak na tržište su niske.

ČIST MONOPOL

Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije. To je tržišna struktura u kojoj celu jednu granu industrije predstavlja samo jedan proizvođač koji proizvodi proizvod za koji ne postoje bliski substituti, i ne postoji mogućnost da se pojavi druga firma koja bi proizvodila isti proizvod. Naziv potiče od grčkih reči mono – jedan i polist – prodavac.
Navedeni rigorozni uslovi egzisencije cistog monopola čine ga veoma retkim u realnom životu. Na primer, lokalni snabdevač prirodnim gasom nije čist monopolista, budući da druge firme mogu ponuditi bliske substitute kao što su npr. ugalj ili lož-ulje. Lokalne telefonske kompanije i poštanska služba su dobri primeri onih grana industrije koje najviše ispunjavaju uslove čistog monopola. U njima ne postoji efektivna konkurencija, a ukoliko i postoji, vrlo je skromna. Ali većina firmi se suočava sa konkurencijom proisteklom iz proizvodnih substituta. Na primer, ukoliko i postoji samo jedna železnička kompanija u gradu, ona ulazi u konkurentsku bitku sa autobuskim prevoznicima, kamionskim prevoznicima i avionskim kompanijama. U praksi je veoma retko naći čist monopol i zbog toga što se pri njegovoj pojavi pojavljuje država sa svojim intervencionističkim merama radi sprečavanja monopolizacije.

NASTANAK MONOPOLA

Postoji pet faktora gde kombinacija bilo kojih od njih omogućava firmi da postane monopol:

1) Ekskluzivna kontrola važnih sirovina – ukoliko neko dobro može biti proizvedeno jedino korišćenjem retkih inputa, kompanija koja ostvari kontrolu nad izvorima tih inputa može sebi obezbediti monopolsku poziciju.
Takvu monopolsku poziciju ostvarila je firma de Beers Diamond Mines zbog ekskluzivne kontrole nad najvećim delom svetske zalihe sirovih dijamanata.
Međutim, ovaj faktor nije garancija za permanentnu monopolsku moć. Rađe posedovanje pravih dijamanata je uglavnom bazirano na činjenici da su dijamanti koji su izvađeni iz rudnika istorijski nadmoćniji nad sintetičkim, ali sa pretpostavkom da sintetički dijamanti eventualno postanu kompletno neprepoznatljivi u poređenju sa pravim, onda jednostavno više neće postojati baza za preferiranje pravih dijamanata. Kao rezultat, de Beers kontrola nad snabdevanjem dijamantima iz rudnika će prestati da predstavlja monopolsku moć.

2) Ekonomija razmere – prirodni monopol postoji u nekoj grani ukoliko prednost ekonomike obima omogućava jednoj firmi da proizvodi celokupnu proizvodnju u grani po nižim prosečnim troškovima nego da veći broj manjih firmi proizvodi manje količine (često citiran primer prirodnog monopola je obezbeđivanje lokalne telefonske usluge).

3) Patent – obično se odnosi na prave ekskluzivne dobiti od svih razmena uključujući pronalazak na koji se odnosi, koje daje država na određeni vremenski period da bi podstakla inventivnost. Sve dok patentno prave postoji, firma ima zaštićenu poziciju i predstavlja monopol.

4) Mrežna ekonomija – na strani potražnje na mnogim tržištima proizvod postaje vredniji kad ga koristi veći broj konzumenata. Najbolji primer za ovo je pobeda VHS tehnologije nad Beta formatom u kućnim video rekorderima. Kada je jednom VHS pridobio većinu konzumenata, usavršavanje Bete (i njena superiornost u odnosu na VHS) nije pomoglo da se isti povrati.

5) Vladine licence ili Franšize – na mnogim tržištima zakon sprečava bilo koga, osim firmi koje imaju dozvolu od vlade, da se bave nekim poslom. Gradske vlasti pregovaraju sa nekoliko kompanija, izaberu jednu, i onda odobravaju ekskluzivnu dozvolu za usluge u određenoj oblasti. U takvim slučajevima, vladina licenca kao rezultat monopola je u stvari ekonomija razmere koja se pojavljuje u drugacijoj formi.

ZLOUPOTREBA MONOPOLSKE POZICIJE

Pod zloupotrebom monopolske pozicije na tržistu smatraju se sve radnje usmerene na narušavanje konkurencije i izazivanje poremećaja na tržistu. One omogućavaju materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovane na neravnopravnim odnosima u poslovanju, i pomoću njih se može naneti steta drugom privrednom subjektu, odnosno potrošaču. Neke od ovih radnji su:

- povećanje cena robe i usluga i troškova trgovine (odnosi se na povećanje cena iznad prosečnog rasta cena na domaćem tržistu, povećanje cena u odnosu na odgovarajuće svetske cene itd.);

- uvećanje marže i troškova trgovine pri uvozu robe za koju je smanjena carina, druge uvozne dažbine i porez na promet i zloupotreba poreskih olakšica za robu domaće proizvodnje koja je oslobođena poreza na promet, odnosno za koju je isti smanjen;

- obustava ili ograničavanje proizvodnje, prometa ili tehničko – tehnološkog razvoja;

- primanjivanje nejednakih uslova prilikom zaključivanja istih poslova sa različitim privrednim subjektima;

- uslovljavanje prihvatanja dodatnih obaveza u ugovoru koji se zaključuje sa drugim privrednim subjektom u vezi sa predmetom ugovora.

Organizacija nadležna za preduzimanje mera protiv zloupotrebe monopolskog položaja privrednih subjekata na trzištu naziva se Antimonopolska komisija. Ona prati i analizira radnje privrednog subjekta koji ima monopolski položaj i preduzima mere protiv zloupotrebe istog. Ukoliko Antimonopolska komisija utvrdi da privredni subjekat zloupotrebljava svoj monopolski položaj, donosi rešenje kojim se tom privrednom subjektu naređuje da preduzme odgovarajuće mere radi otkljanjanja utvrđenih nedostataka. Ukoliko ono u određenom roku to ne uradi, Antimonopolska komisija može privremeno zabraniti obavljanje prometa određenom robom.

Zakon o zaštiti konkurencije

Literatura:
Ekonomija - dr Ivica Stojanović
Ekonomija - dr Jovo Jednak, dr Ilija Rosić
www.vibilia.rs



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 21 Nov 2006
  • Poruke: 358
  • Gde živiš: UE---BG

Aу, ал ме погоди. Ја сад спремам колоквијум из Економије, и баш сам запео на тржишту, прецизније монополу.



offline
  • Pridružio: 29 Mar 2006
  • Poruke: 2215
  • Gde živiš: in the heart of the city

Nadam se da ce ti bar malo pomoci, mada sam se trudila da zaobidjem grafikone i sve stvari koje bi mogle da zbune nekoga ko nema nameru da se bavi ekonomijom. smešak

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 728 korisnika na forumu :: 51 registrovanih, 6 sakrivenih i 671 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., bulltony, cikadeda, darkangel, doktor1964, Drug pukovnik, Eyes Wide Shut, Grana, Grzegorz, jaeger, JOntra2, Jose, KUZMAR, kvcali, laze2, ltcolonel, maiden6657, majorgaspar, mamatole, Marko Marković, Markoni29, MB120mm, Mercury, mige, milos.cbr, Miskohd, Nebojsha Trajkovich, nedeljkovici, nenad81, Oluj2.1, ostoja, panticstefan53, pedja63, RADOVAN.S, raketaš, Raptor12, Recce, Regrut Boskica, repac, sasa.zoric, Shomy2, Skijavoneska, Srki94, Ssveta, stari graničar, svetac2, theNedjeljko, Toni, vathra, vladetije, |_MeD_|