Plazma ili lcd ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@simke
Svaka cast to sam trazio, mnogo si mi pomogao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Simke from West

Nije mi jasno zašto se LCD TFT tehnologija ne baci na polje TV-a?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mene interesuje koje su minimalne vrednosti da bi se imala pristojna slika,koliki kontrast i osvetljenost(cd/m2)?
Predpostavljam da se prema velicini ekrana razlikuju i vrednosti.Za osvetljenost je logicno jer zavisi od povrsine tj kandela po m/2.A kako je sa kontrastom?Na primer hocu da kupim LCD TV od 66 cm dali se sme uporediti kontrast sa LCD TV 82 cm?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ Simke

Duze vreme trazim osobu kao sto si ti da bi mi pojasnio nesto.

Koja je razlika izmedju LCD i TFT? Ocigledno je da ima neka razlika, ali koja...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaka čast Simke. Meni je to objasnio drugar koji se razume u te stvari, ali pošto vidim da si veoma potkovan znanjem smešno bi bilo da ulazim u priču sa tobom jer sam manje-više duduk.
Imao sam ranije plazmu, sada imam LCD i slika na LCD-u mi je mnogo lepša a i boje su mnogo toplije. Na plazmi su mi boje bile previše svetle i vodenkaste. Zato sam i poverovao da je ta tehnologija mnogo starija i napuštena.
Planiram sada da kupim jedan od onih ogromnih HDTV..

• 1Ovo se svidja korisniku: nikola990
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Talični Tom ::Koja je razlika izmedju LCD i TFT?

Kao prvo izvini sto nisam mogao pre da odgovorim, ali nikada nije kasno jeli .

LCD i TFT su dva pojma koji nemaju veze jedan sa drugim ( elektronski precizno govoreci ). Naime LCD ( liquid crystal display ) je tehnologija koja je stara poprilicno, jos se koriste oni stari digitroni i to je LCD, a sta je TFT bice jasno kasnije.

Kako radi LCD? Izmedju dve staklene povrsine je nanet jako tanak sloj tecnih kristala. Koji u zavisnosti od polarizacije propustaju ili reflektuju pozadinsko svetlo. Svaki pixel je sadrzi tri subpixela ( slicno plazmi ), plavi zeleni, crveni. Kada se pravilno polarisu oni propustaju svetlost kroz sebe, kada nisu polarisani svetlost ne prolazi. Pozadinsko osvetljenje je napravljeno od dioda, koje su poredjane u matrice. One su stalno aktivne, ali mi to ne vidimo jeli, zato sto kristali nisu polarisani. Kako sada naterati kristale da propuste svetlost bas onde gde mi hocemo i stvorimo neku sliku. Postoje dva razradjena resenja. Stari, pasivna matrica i nova, aktivna matrica.

Pasivna matrica podrazumeva da je do svakog pixela doveden vod ( obicno se koristio indijum-oxid ) na zadnjoj su redovi, a na prednjoj kolone tako dobijamo, kada bi gledali sa prednje strane, resetku. Na jedanoj staklenoj povrsini dolazi napojni vod, a druga staklena povrsina ima vod koji je veza za masu. Kada se propusti napon kroz tacno odredjeni red, a u istom trenutku se neka kolona spoji na masu dobijemo praznjenje kroz jedan subpixel i on se polarise, zakrece i propusta pozadinsko osvetljenje, sada u zavisnosti koje je boje taj subpixel takvo ce i svetlo biti. Ovo je jako sporo resenje, nije zgodno za brze promene jer ceo proces zahteva vreme aktivacije. Ne koristi se vise.

Aktivna matrica podrazumeva da je umesto naponskih vodova, nalepljena matrica od TFT-a. Sta je TFT? TFT ( Thin Film Transistors ) je kombinacija okidackog tranzistora i jednog kondenzatora izuzetno malih dimenzija koji su bukvalno nalepljeni na staklo. Takodje u redovima i kolonama. Kada se neki od tranzistora polarise ( slicno kao u pasivnoj matrici ) on propusti napon koji napuni kondenzator i on je trajno napunjen sve do sledeceg ciklusa osvezavanja. Sada je mnogo lakse, pogonim okidackim imapulsom, pobuditi traznistor i isprazniti kondenzator, ali preko subpixela, sada sta je bitno, ovim postupkom se moze kontrolisati kolicina naelektrisanja koju ce dobiti kondenzator pa tako i njegovo praznjenje, odnosno mozemo kontrolisati ugao prod kojim ce se zakrenuti kristal, to je onaj cuveni grey scale. Sada koliko fino se moze kontrolisati zavisi od mnogo faktora, ali prvenstveno od kontrolerske logike koja prati ceo proces. Danas je standard da je grey scale 256 po pixelu, odnosno 256 razlicitih nivoa jedne boje se moze dobiti. Ovaj proces je izuzetno brz odnosno mnogostruko brzi od pasivne matrice iako mozda ne izgleda tako, ali zbog upotrebe prekidacke logike jeste.

Inace ova tehnologija se primenjuje i kod TV-a, gotovo potpuno ista. Samo sto je pozadisko osvetljenje malo jace ili mozda uradjeno drugacije ( plazmatron ), mada postoje i neke verzije sa OLED ( organic light emiting diodes ), ali to je ipak buducnost, pa o tome kada dodje vreme.

Sto se tice kontrasta i osvetljenja oni treba da su sto visi. Naime za gledanje klasicnog TV-a pozeljeno je da bude vise od 500cd/m^2. Ispod toga slika je zamucena i nije bas prijanta za oci. Ali danas skoro svaki TV ima taj ili veci nivo.

Kontrast je razlika izmedju totalno bele i totalno crne tacke. Treba da bude sto veci. On predstavlja sposobnost TV-a ( monitora svejedno ) da prikaze nijanse, odnosno sto bi mi rekli slika je jasnija i cistija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaka cast! Hvala puno na objasnjenju!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da će ti ovaj link rešiti dilemu [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala za link. Odlican je!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Plazma jede struju koliko znam za razliku od lcd-a