|
Tek juče odgledala Bruna. 
Saša Baron Koen nije normalan čovek.  Tema je u suštini ista kao i kod Borata, cilja na isti američki sistem vrednosti, i cilja nemilosrdno. I ma koliko film bio smešan (ako je to uopšte prava reč), tolika doza ironije ne može a da ne ostavi gorak ukus. Naročito stoga što se njegova popularnost zasniva pre na kontroverzi i grotesci, nego na satiričnoj oštrici, uperenoj upravo i prema onima kojima osnovna poruka filma promiče. Iz tog razloga, iskreno se nadam da neće snimiti i treći film na istu temu. Ma koliko mi Saša Baron Koen bio genijalan, a Leri Čarls drag, plašim se da bi se treći deo, kao i sve parodije, na kraju pretvorio u neko otužno ponavljanje istog sadržaja.
Apsurd se ne da prepričati, ali moram da izdvojim "mexican chair people", intervju sa Harisonom Fordom, scenu na aeorodromu sa sve kutijom na kojoj piše fragile, ime deteta - OJ, humus/Hamas paralelu, napastvovanje kongresmena...
A Borat mi je za nijansu draži, valjda zbog identifikacije okruženja u kom živim sa Kazahstanom.
|
