|
Sagacity ::]
Recimo da razlikujem ćutnju od tišine.
Dvoma koji se vole i osećaju, u pojedinim momentima tišina prija, jer se duhom prepoznaju i ispunjuju.
Reči su tu suvišne ili bolje rečeno i nisu potrebne.
Ali ako dvoje ćute, i svesni su svoje ćutnje, to znači da imaju šta reći ali se plaše konflikta pa te reči prećute....To je neka moja logika...tako ja to doživljavam...
U tisini, covek je u mogucnosti da vodi najbolju komunikaciju ,pre svega sa samim sobom,a to mu mnogo obecava.Tisina je pozornica na kojoj glavnu ulogu dobija -'cutanje',koje zaista moze ponekad da izazove ocaj,jer bi svaka rasprava mozda bila bolja..Cutanje u moralnom pogledu moze stvarno da bude '' znak podrska i ucesca u situacijama, kada su reci bespomocne i neumesne.
Cesto mozemo da cutimo i to ne s bilo kim,vec sa zivim covekom, ''ispunjenim smislom'',i mnogo da naucimo...
U tisini,uz pomoc cutanja ponekad pokusavamo da izvrdamo data obecanja,da izbegnemo konflikt,sprecimo neke razgovore.Kada cutimo,kada smo u tisini,mi smo u nekom neslaganju,neodobravanju,nedostatku zelje da se mozda ukaze neka podrska.U tisini, namerno cutanje, je poseban upozoravajuci i cak zastrasujuci znak ...
Smisao cutanja i tisine,nasi sabesednici jako dobro mogu da razumeju.Kad nema reci,govori lice,oci,ruke..Cutljivi prekor-prekoran pogled...
|
)
