Pitanjce!

1

Pitanjce!

offline
  • TiSi  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 25 Mar 2009
  • Poruke: 388

Колико сам (ако сам) погрешио кад сам на потфоруму о језику написао да је језик идеја у акцији?
У констатацији није било нимало размишљања, омаче ми се (хи, хи).
А ево и у један и пет још размишљам Shocked о томе да ли сам, и колико погрешио.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 31 Dec 2005
  • Poruke: 2408

Meni se dopada tvoja akciona ideja o jeziku kao ideji u akciji. Sad je stupila u polje interakcije. Very Happy "Konstatacija" koja se "omakla" bez imalo razmišljanja je verovatno praktična potvrda tvoje teze o delatnoj prirodi misaone aktivnosti koja se izražava verbalnim putem. Šta li sam sad rekla?



offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Језик као средство сналажења у реалном свету је (делимично) оправдао своје постојање, и свој развитак.

Језик као средство "превођења" света идеја у реални свет није постигао много; његов развитак је допринео уроњавању у представе уместо приближавања истини, а гомилање речи није допринело богатству језика, пошто су речи махом лишене суштине.

offline
  • TiSi  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 25 Mar 2009
  • Poruke: 388

''Човјек орган доста слаби има
да изрази своје чувствовање,
зато знаке различите дава,
различита тјелодвиженија,
умна чувства да објелодани;...''

Његош

А ја јуче разбијах главу. GUZ - Glavom U Zid
Сорелаг, Тузор, хвала!

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Слободно настави:
"Но сви наши слаби изговори
и сва наша слаба чувствовања
спрам онога, што би шћели казат
нијемо су сплетно нарјечије
и клапњање душе погребене."

Ех, какав парадокс! Језик је слабачак да човек изрази "своје чувствовање", али су и "чувствовања" слабашна у односу на оно "што би шћели казат", а што остаје тајна пред нашим разумом. Али, битно је да постоји свест о томе шта бисмо ХТЕЛИ да кажемо, а језиком (говором) не можемо. Хтење није исто што и воља; хтење је више везано са душом, а воља са разумом.

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1446

Napisano: 20 Okt 2009 14:41

Po meni moze biti da je Citat:jezik ideja u akciji i baš mi se svidja ta tvoja definicija jezika.
Ja imam običaj da kazem da je reč misao koja se materijalizovala to mu skoro dodje onda isto...samo malo drugačije..
Samo ni jedna reč ne moze da apsolutno izrazi misao jer reči ih ograničavaju ustvari..

Citat:слабашна у односу на оно "што би шћели казат"

...ljudi se mogu razumeti a da ga i ne koriste....

Dopuna: 20 Okt 2009 14:51

Nadjoh nešto zanimljivo na netu u okviru teme-priče o -Nemuštom jeziku-


Ekskluzivnost ljudskog jezika?

„Nemušti jezik“ odlikuje konačan, i to mali broj poruka. Važna karakteristika ljudskog jezika jeste produktivnost, a to je mogućnost da se od relativno malog broja jedinica može proizvesti neograničen broj poruka, pa čak i da se veliki broj saopštenja nikad i ne ponovi. Kod životinja nije tako. Veći deo saopštenja se dobija nasleđem, a retko kada se uvode novi signali, dok je ljudski govor otvoren sistem. Jedino neke ptice imaju do nekoliko stotina motiva u pesmama. Takođe je otkriveno da ptice mogu da razliku vrlo složene strukture u pesmama i da čak mogu da klasifikuju melodije prema složenosti. Zanimljivo je, takođe, da pojedine vrste ptica mogu da nauče jezik druge vrste, ako u njihovom okruženju odrastaju. Ovakve sličnosti sa ljudskim jezikom nisu do kraja ispitane, ali svakako ukazuju na to da složenost strukture nije ekskluzivna osobina ljudskog jezika.

Druga razlika je u pogledu semantike – signali koje životinje upućuju nemaju denotativno značenje. To znači da se informacije koje se prenose ne odnose na entitete iz spoljašnjeg sveta. U ljudskom jeziku reč lav odnosi se na tu životinju, ali kada neka životinja daje uzbunu pri pojavi lava, to je samo odraz njenog straha, a ne upotreba odgovarajućih reči koje se odnose baš na lava. Interesantan u ovom pogledu je jezik pčela.

Naime, pčele mogu posebnim sredstvima da daju informacije o mestu gde se nalazi paša, o udaljenosti, o pravcu u kome je hrana itd., i to dvema vrstama igre telom: u vidu krugova i u vidu osmica. Da li je ovo upućivanje na entitete iz spoljašnjeg sveta? Utvrđeno je da pčele na ovaj način ne saopštavaju stvarnu udaljenost hrane, već količinu napora da bi se do nje stiglo, što opet govori o stanju jedinke, a ne o stvarnom upućivanju na pojmove.

U pogledu forme, signali kojima životinje komuniciraju mogu se podeliti na izolovane i kombinovane signale. Najjednostavniji primer kombinacije predstavljaju dva kanala signaliziranja sa jedinstvenim značenjem, npr. kada određeni zvuk i pokret šalju jedinstvenu poruku. Najčešće su, ipak, kombinacije kada jedan kanal varira duž jedne dimenzije, npr. kada pčela većom brzinom u pravljenju osmica pokazuje da je paša više udaljena. Postoje i sistemi komunikacije gde se jedinice sukcesivno ređaju u različitim kombinacijama. Ovo bi moglo podsetiti na ljudski jezik, u kome se različitim sledovima reči prenose različita značenja. Utvrđeno je, međutim, da su ove „sintaksičke strukture“ čista kombinatorika i ne unose promene u značenje, i to ih bitno odvaja o ljudskog govora.

Kao što vidimo, komunikacija među životinjama jeste na prvi pogled raznovrsna, ali zapravo nijedna od tih varijacija ne ispunjava dovoljno uslova da bi se mogla nazvati jezikom. Ipak, proučavanja životinjske komunikacije pomogla su naučnicima da definišu sam termin (ljudskog) jezika.

offline
  • TiSi  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 25 Mar 2009
  • Poruke: 388

Не бих да звучим као човек који афирмише суицид, далеко било, ал':
Наша чула су пет шипки решетака затвора у којем смо.
Батргамо се.
Језик нам је тек да тражимо хлеб и воду, да продужимо бивствовање које познајемо и да одложимо оно чега се плашимо јер то чега се плашимо - не познајемо.

Прекините ме, молим вас (седим поред прозора Very Happy )

offline
  • Pridružio: 07 Avg 2008
  • Poruke: 2528
  • Gde živiš: VII kat

"Reči su simboli koji zahtevaju zajedničko sećanje" - Borhes.

Nisu reči i jezik krivi, nego smo mi izlapeli. Very Happy

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Узвишени песник Хелдерлин је језик сматрао за најопасније од свих добара. Човек је, по њему, сличан боговима, те му је зато својствена слобода, као и виша моћ да наређује и испуњава. У наизглед хаотичним круговима стварања, разарања и пропадања, човек језиком даје сведочанство о ономе што заиста јесте. Али, за Хелдерлина су, такође, поезија и поетски језик "најневиније од свих занимања". Осим што сведочи о својој суштини, човек сведочи и о својој припадности земљи, јављајући се као "наследник и ученик у свему". Али, то СВЕ, земља, свет... у сталном је конфликту. Оно што ствари раздваја, уједно их и спаја; Хелдерлин то назива "присношћу", којој и човек припада, а своју припадност потврђује како стварањем и развојем свог света, тако и његовим разарањем и смрћу.

Бавећи се Хелдерлиновом мишљу, Мартин Хајдегер износи став да је човеку дат језик (као човеково добро) управо да би историја била могућа, а кроз историју дешава се човеково посведочавање припадности бивствујућем.

Citat:U kojoj je meri, međutim, jezik »najopasnije dobro«? On je opasnost nad opasnostima, jer pre svega stvara mogućnost za opasnost. Opasnost je ugroženost bića od strane bivstvujućeg. Tek sad je čovek snagom jezika uopšte izložen onom obelodanjenom što kao bivstvujuće pritiska i uznosi njegovo postojanje, a kao nebivstvujuće vara i razočarava. Tek jezik stvara jasna mesta na kojima je biće ugroženo i gde preti zbrka, a na taj način stvara i mogućnost gubitka bića, to jest stvara opasnost. No jezik nije samo opasnost nad opasnostima, već u sebi nužno krije i stalnu opasnost za samog sebe. On ima za zadatak da u delu obelodani i očuva bivstvujuće kao takvo. U jeziku može da dođe do reči ono što je najčistije i ono najskrivenije, u istoj meri kao i ono što je mutno i prosto. Čak se bitna reč mora učiniti prostom kako bi se shvatila i tako za sve postala opšte dobro. O tome Helderlin piše u jednom drugom fragmentu: »Govorio si božanstvu, ali svi ste zaboravili da novo nikad ne pripada smrtnicima nego bogovima. Prostiji, svakodnevniji mora da postane plod — tek onda će postati svojina smrtnika« (IV, 238-). Čisto i prosto na isti način su nešto kazano. Otuda reč kao reč nikad neposredno ne nudi jamstvo za to da je ona suštinska reč ili jedino obmana. Naprotiv, suštinska reč u svojoj jednostavnosti često izgleda kao nešto nebitno. A, s druge strane, ono što je naizgled nešto bitno — jeste samo ono što je naizust kazano i ono što je ponavljano. Tako jezik mora sebe postaviti trajno u sjaj koji je sam stvorio i time ugrožavati nešto najviše svoje — autentično kazivanje.

U kojem smislu je sad ta najveća opasnost »dobro« za čoveka? Jezik je njegovo imanje. Njime raspolaže u cilju saopštavanja iskustava, odluka i raspoloženja. Jezik služi sporazumevanju. Kao oruđe pogodno za sporazumevanje, jezik jeste nekakvo »dobro«. Samo, suština jezika se ne iscrpljuje u tome što će on biti sredstvo sporazumevanja. Tom odredbom nije pogođena njegova suština, nego je navedena jedino posledica te suštine. Jezik nije samo oruđe koje čovek pored mnogih drugih poseduje, nego on tek daje uopšte mogućnost da se bude usred otvorenosti bivštvujućeg. Samo tamo gde jeste jezik, jeste i svet, to znači: stalno promenljivo mesto odluke i dela, čina i odgovornosti, ali i samovolje i vike, rasula i zbrke. Samo tamo gde vlada svet, jeste i istorija. Jezik je dobro u jednom izvornijem smislu. On jamči za to, a što znači: zahvaljujući njemu čovek ima mogućnost da egzistuje na istorijski način. Jezik nije raspoloživo oruđe nego događaj koji raspolaže najvećom mogućnošću čovekova bića. Moramo se prvo uveriti u tu suštinu jezika kako bismo shvatili oblast u kojoj poezija stvara svoja dela, a time shvatili i samu poeziju.

(Мартин ХАЈДЕГЕР; Хелдерлин и суштина поезије)

offline
  • Pridružio: 06 Mar 2010
  • Poruke: 85

Izvinjavam se sto prekidam 3mjesecnu tisinu, ali eto da se izjasnim.

1. tvoja recenica nije pogresna. Nije definicija jezika, ali nije ni greska.

2. Nama, jezik sluzi da iskazemo sta mislimo i osjecamo.
Nastao je kao osnovna potreba za sporazumjevanjem, u toku lova ili obreda. Vremenom dostize svoj razvitak

Nas jezik nije nista razvijeniji od pcelinjeg. Sustina jezika je znati reci sta zelite a i pcele( i sve ostale zivotinje) to mogu kao i mi. DA je pcelama potrebno siguran sam da bi razvile jos niz znakova.

Osim toga, jezik jeste kamen spoticanja, jer je moc naseg uma ogranicena bogatstvom naseg jezika Very Happy

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 517 korisnika na forumu :: 36 registrovanih, 10 sakrivenih i 471 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Rade, A.R.Chafee.Jr., bojank, Boris90, celeron, Dimitrise93, djo97, Drug pukovnik, Duh sa sekirom, FOX, ILGromovnik, L3g1oN, lekso, MarKhan, Mercury, Milos ZA, Miskohd, nadjas_515, nikoli_ca, Njemac, Oluj2.1, orjen, Oscar, pein, royst33, shone34, Singidunumac, Sr.Stat., stegonosa, Toni, trajkoni018, vathra, vobo, Wisdomseeker, x9, zivojin32