offline
- offman
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Avg 2003
- Poruke: 3525
|
ERIK KANTONA, KRALJ ORGIJA
Kurir nastavlja da vam prenosi šta je sve napisao u svojoj knjizi bivši šef obezbeđenja Mančester junajteda
Knjiga Majkla "Neda" Kelija "Mančester junajted: Neispričana priča", koja bi, uprkos nastojanjima kluba sa "Old Traforda" da je zabrani, trebalo da se pojavi u prodaji 4. novembra, prepuna je vrlo škakljivih detalja o igračima engleskog šampiona, ali i o paranoičnim nastojanjima menadžera sera Aleksa Fergusona da bude upoznat sa svime što oni rade. Jedan od fudbalera čije je ponašanje posebno privuklo pažnju javnosti je bivša legenda ovog kluba Erik Kantona, kojem bi na nekim stvarima mogao da pozavidi i Kaligula.
U svojoj knjizi Keli je opisao "zgodu" kada je pratio Kantonu posle "slavnog" kung-fu napada na navijača 1995. Mada oženjen, Francuz je bio redovan posetilac za-odrasle-o klubova, a u jednom takvom mestu u Parizu "delio" je na velikom okruglom krevetu prostitutku sa još jednim čovekom, dok su ostali posetioci gledali sa strane. Bivši šef obezbeđenja Mančester junajteda piše još da je Kantona često posećivao bordele u kojima su se odigravale raznorazne perverzne igrarije (kao na primer, prostitutke bi nosile brojeve, pa bi ih muškarci "izvlačili" kao na lutriji).
Francuz, kojeg su navijači nedavno proglasili najboljim fudbalerom Mančester junajteda u istoriji kluba, između ostalih je odveo u krevet i prelepu ženu jednog saigrača engleskog porekla. Takođe je zaveo i jednu radnicu u klubu, opterećenu seksom.
Keli kaže da nije imao pojma čime će sve morati da se bavi kada mu je zadato da čuva Kantonu:
- Redovno je varao suprugu Izabelu sa kojom ima sina Rafaela i ćerku Žozefin, i to sa ženama raznoraznih profila. Često ih je delio sa svojim prijateljima i nije se libio seksa pred drugim ljudima. Jednom mu je vlasnik bara u kojem je bio ponudio svoju suprugu za "zabavu". Kasnije sam saznao da je ta žena bivša zvezda za-odrasle-o filmova.
Inače, priča se da je Kantona dobio otkaz u Olimpiku kada je tadašnji predsednik kluba Bernar Tapi saznao za Erikove noćne posete atraktivnoj gospođi Tapi.
Ljubitelj sado-mazohizma
Po završetku fudbalske karijere, pošto se okrenuo glumi, Kantona se sa porodicom preselio u Barselonu. U proleće 1999. pozvao je Kelija u goste.
- Insistirao je da izađemo u grad. Kao i obično, posle nekoliko pića razgovor je skrenuo na žene. Rekao sam mu da znam da je koristio moj stan za sastanke sa ženom bivše zvezde Junajteda. "Kako si saznao?", upitao me je. Odgovorio sam da mi je posao da znam sve. Onda smo se odvezli do manje ekskluzivnog dela grada. Ušli smo u podzemnu garažu, popeli se liftom i pokucali na vrata. Ona su se otvorila i ja sam video da je soba puna prelepih prostitutki. Iz razgovora sa njim znao sam da obožava blaži sado-mazohizam, a po zvucima koji su se čuli iz sobe, moglo se zaključiti da su se i ovaj put slično "zabavljali".
Izvor Kurir
http://www.kurir-info.rs/Arhiva/2003/oktobar/28/SP-03-27102003.shtml
Blistavi um
Čime god se bavim, želja mi je da stignem što je moguće dalje i pri tom ne priznajem granice. Kroz život me vodi strast
Fudbaler, filozof, glumac, pesnik, slikar, a sad i fotograf. Erik Kantona sa svim životnim interesovanjima bavi se sa onom istom legendarnom veštinom kojom je nekad pristupao fudbalskoj lopti. Prvo ih zgrabi, onda ih dribla naokolo, pa posle malo spretnog rada nogu, pošalje ih u mrežu pod nemogućim uglom.
Čak i kad je igrao za Mančester junajtid, njegov menadžer, Aleks Ferguson odbijao je novinare od ekscentričnog Francuza sa rečima iz kojih je izbijala nervoza: "Srećan sam ako i sa mnom progovori koju reč".
Da bi mu se približili, danas ga novinari pitaju o njegovim umetničkim radovima, koji su trenutno izloženi u jednoj galeriji u Parizu. Kada je prošle nedelje izjavio da je na proteklom EP u Portugaliji navijao za Englesku, a ne Francusku, izazvao je žestoku buru reakcija.
- Neću da čujem za Francusku. Tamo sam rođen, ali se osećam kao Englez. Francuzi su glupi i sebični, a uvek očekuju da im drugi govore da su najbolji. Proveo sam puno lepih godina u Engleskoj i volim njihov pristup fudbalu. Kada slušam o Englezima, u meni se pokrene puno uspomena - izjavio je za jedan francuski dnevnik Erik Kantona, čovek koji kaže da uvek izgovori ono što misli.
Kantona danas ima kosu do ramena, vozi motor i dalje je u izuzetnoj formi. Kada je u 31. godini iznenada napustio Mančester junajted, navijači su uzvikivali "gde je Kantona", i ta muzika se i danas može čuti na "Old Trafordu", a čula se čak i kad je njegovu "sedmicu" preuzeo Bekam. Na pitanje da li mu nedostaje obožavanje publike, on hladno odgovara:
- Bio sam dirnut, ali i zabrinut, jer sam znao da će se jednog dana završiti. Na svu sreću, čak i kad radim nešto sa strašću, a sve što radim, radim na taj načinu i u nekom kutku mog mozga uvek postoji svest da će i tome doći kraj. Ali, možda će ljudi jednog dana moje ime, umesto na stadionima, uzvikivati u bioskopima i galerijama.
Fotografije koje trenutno izlaže su dobre, ali nije baš najjasnije šta one predstavljaju. Sam Kantona objašnjava da više voli da ih zove slikama, ne fotografijama, i da su one neka vrsta izlaska iz realnosti.
Britanci su na ovo zakukuljeno mozganje slavnog fudbalera već davno navikli. (Losos koji se lenjo vuče nizvodno, nikad neće skočiti uz vodopad, napisao je jednom u zbunjujućem telegramu bivšem menadžeru Lidsa, Hauardu Vilkinsonu).
Kantona je rođen u Marseju 1966. godine, kad je Engleska osvojila Svetski kup-u imućnoj porodici čiji koreni potiču iz Katalonije. Kad je 1996. godine otišao iz Engleske, preselio se u Španiju. Nikad nije objasnio zašto beži od svoje domovine, sem što je izjavio da mu je Francuska "previše negativna". Kritikuju ga da se previše duri zato što ga Francuzi nisu priznali za velikog igrača. Sad, kad je ponovo u Francuskoj, hvale ga kao renesansnog čoveka, glumca koji pomalo petlja sa poezijom, slikarstvom i fotografijom.
Kantona tvrdi da ima potrebu da uđe duboko u sebe, da nađe svoju viziju i pokaže je svetu.
- Čime god da se bavim, moja ambicija je da stignem što je dalje moguće i da ne priznajem granice. Srećan sam što imam toliko strasti, što imam gimnastičarski duh - priča Kantona i neprestano maše rukama dok govori.
Reč "strast" je česta u njegovom rečniku. Ona je verovatno razlog njegovih brojnih temperamentnih ispada koji su rezultirali raznoraznim zabranama tokom njegove fudbalske karijere. Mnogi se sećaju da je udario golmana svog tima, bacio dres na sudiju, a francuskog menadžera nazvao "gomilom g...".
Najgori incident bio je u januaru 1995. godine, kad je dobio crveni karton zbog faula i karate udarcem sredio navijača protivničkog tima koji ga je vređao. Kad su ga pitali da objasni zašto je udario čoveka, samoprozvani filozof-pesnik-fudbaler izjavio je na konferenciji za štampu sledeće:
- Kada morski galebovi prate ribarski brod, oni to čine zato što misle da će s njega baciti sardine u more.
|
I dan-danas odbija da objasni ovu mudrost.
Za napuštanje fudbalske karijere krivi umor i nestanak strasti.
- Deo moje ličnosti, mog suštinskog načina razmišljanja, jeste potraga za savršenstvom. Da bi bio stvarno uspešan, moraš da gurneš sebe do ivice, a ja sam osetio da sam stigao do te ivice.
Danas, posle klimavog početka njegove glumačke karijere, majmun sa kojim je glumio u svom prvom filmu proglašen je za boljeg glumca od njega, kritičari nikad nisu bili milostiviji prema njemu. Sada pristaje da bar malo objasni svoj prgavi karakter.
- Uvek sam delovao bez razmišljanja i dalje to činim. Bio sam plahovit, ali sam zato imao bogat život. Napred se ide kad pokušam da razumem zašto sam nešto uradio i potrudim se da to ne ponovim. Ali onda se desi nešto drugo i teško mi je da se kontrolišem.
Sa osmehom na licu, napokon izjavljuje nešto sasvim jasno i iskreno:
- Ne žalim apsolutno ni za čim.
Glas javnosti.
preuzeto sa:
http://www.burek.rs/phpbb2/viewtopic.php?p=149389
tamo je to postovao SF, nekadašnji aministrator i današnji počasni član MC - a.
Šta mislite o Eriku Kantoni kao personi?
|
