Nas kojima su crno-bele boje bliže srcu dodatno raduje i činjenica da je Alkesandar Mitrović sinoć postao najbolji strelac reprezentacije sa 39 postignutih golova. Mitrović je tako na toj listi pretekao Stjepana Bobeka (38), Blagoja Mošu Marjanovića, Milana Galića i Savu Miloševića (37), Rajka Mitića (32), Dušana Bajevića (29), Tozu Veselinovića (28), Boru Kostića i Peđu Mijatovića (26), Zlatka Vujovića (25)... najbliži Mitroviću na listi još uvek aktivnih igrača je kapiten reprezentacije Dušan Tadić (16)...
Само Митровић, Тадић и Саво Милошевић који је одиграо неколико утакмица за Србију,при крају каријере,ако се добро сећам.
Ови остали су играли за ФНРЈ,СФРЈ,СРЈ и СЦГ.
Da... da li je to, prosto, bilo neko drugačije vreme i drugačiji fudbal ili je zbog toga što, kako mnogi vole da kažu, ''danas svi igraju fudbal'' pa je teže postati golgeter, ne znam... Možda i jedno i drugo... Lično, sklon sam onom prvom...
Negde sam pročitao komentar koji Mitrovića opisuje kao ''statističku grešku'' u našem fudbalu... Iako reprezentacija danas igra mnogo više utakmica nego nekada, interesantna je baš ta statistika... Bobek koji je dugo bio na čelu te liste, za deset godina u reprezentaciji (1946 - 56) postigao je 38 golova na 63 utakmice. Mitrović koji ima priliku da češće zaigra u dresu sa državnim grbom sad ima 39 golova na - takođe 63 utakmice - a koje je odigrao od 2013. godine...
I opet sve to nam ne govori previše... Kad pogledamo te liste na velikim takmičenjima kao što Svetsko prvenstvo, vidimo da je na vrhu Miroslav Klose sa 16 golova na 24 utakmice (2002 - 14), pa Ronaldo sa 15 na 19 mečeva (1994 - 2006)... Obojica su dali te golove na četiri SP... a onda, iza njih, na listi su Gerd Miler koji je dao 14 golova na dva svetska prvenstva (1970, 1974) i 13 mečeva i jedan od najvećih, Francuz Žist Fonten, koji je dao 13 pogodaka na samo šest mečeva na jednom prvenstvu 1958...
Jedan od onih neugodnih mečeva u kojima je pobeda bila unapred upisana, samo trebalo je to potvrditi i na terenu. Delovalo je da sve ide po planu nakon vodećeg gola Mitrovića, ali smo, bez obzira na umor (treća utakmica za nedelju dana, nešto manje od 2500km do Bakua), ponovili neke greške na sredini terena i u odbrani od kojih nas je jedna već u prvom poluvremenu mogla skupo koštati. Gol smo primili iz jedne nesmotrenosti u trenucima kada nije delovalo da domaćin može ozbiljnije da nas ugrozi. Srećom, još jedan moment golgeterske lucidnosti Mitrovića, koji je tako stigao do svog 41. gola u dresu reprezentacije, desetak minuta pre kraja prevagnuo je tas na našu stranu.
U drugoj utakmici u okviru naše grupe A, Portugal je uz dosta truda savladao borbene Luksemburžane 3:1, i to nakon vođstva reprezentacije malenog vojvodstva, dok su Portugalci uspeli da, srećom po njih, izjednače u zaustavnom vremenu prvog poluvremena. Tek u nastavku je evropski prvak opravdao ulogu favorita...
Nakon martovskih mečeva, tabela grupe A izgleda ovako:
Sledi pauza do prve nedelje septembra kada će Srbija najpre biti domaćin Luksemburgu (4.IX), a zatim gostovati Republici Irskoj (7.IX) i ponovo se sastati sa Luksemburgom (9.IX).
Srbija je sinoć u prijateljskoj utakmici savladala Katar, domaćina predstojećeg SP 2022. dok je u našoj kvalifikacionoj grupi sinoć odigran samo jedan meč.
Portugalija je kao domaćin savladala Irsku 2:1 i uz meč više izdvojila se na čelu tabele...
... duel na stadionu Algarve bio je na ivici senzacije pošto su Irci sve do 89. minuta bili u vođstvu, ali je domaćin u šestom minutu nadoknade uspeo da ugrabi ceo plen.
Ne mogu komentarisati meč pošto sam pogrešno shvatio u kom terminu se igra, tako da sam video samu završnicu, usporene snimke lepog gola gostiju, pomalo komičnog autogola za treći gol Srbije, zatim jeziv i istovremeno smešan promašaj Radonjića i na kraju četvrti gol Srbije. Na kraju vidim da je Mitrović postigao još dva pogotka čime je svoj skor u dresu reprezentacije podigao na 43.
U drugom (takmičarskom) meču naše grupe Irska se na domaćem terenu provukla protiv Azerbejdžana 1:1, izjednačivši tri minuta pre kraja.
Ne znam kako nazvati ono što se dogodilo u finišu utakmice u Dablinu, pa je možda najbolje da, ako već niste, sami pogledate...
... Srbija je, uglavnom, najpre propustila brojne prilike da poveća vođstvo i ostane u korak sa Portugalijom koja je rutinski protutnjala kroz Azerbejdžan (3:0) i sada ima dva boda prednosti, a onda na neverovatan način poklonila domaćinu drugi bod u dosadašnjem toku kvalifikacija. Velika je nepravda što je takav autogol pripisan Milenkoviću...
Naredni mečevi igraju se u oktobru kada će Srbija najpre gostovati Luksemburgu, a zatim dočekati Azerbejdžan...
Ipak, barem u ovom trenutku, najbitnije je da su upisani novi bodovi... Vidljivo je da mnogo toga mora biti popravljeno, pošto bi iole jača selekcija nego što je to sinoć bio Luksemburg, uz onakvu igru naše reprezentacije, skoro sigurno bila daleko opasniji rival...
Verovatno smo u finišu prvog poluvremena oštećeni za jedanaesterac, ali to ne menja neki opšti utisak...
Nakratko, Srbija preuzima vođstvo u grupi A UEFA zone kvalifikacija...
... već sada je jasno da će o pobedniku grupe i direktnom plasmanu u Katar 2022. odlučivati poslednji meč grupe A u Lisabonu, Portugalija - Srbija. Selektor Stojković nagovestio je da će Srbija ići na pobedu u tom meču, što je potpuno očekivano, ali iskreno, u ovom trenutku deluje mi više nego optimistički.
Pre tog meča, Portugalci dočekuju Luksemburg i gostuju Irskoj, dok Srbija kroz dva dana dočekuje Azerbejdžan...
Na žalost, nisam uspeo da ispratim ovu utakmicu.
Povremeno sam se uključivao u prenos preko telefona, i to tačno u momentu kada nam nije sviran očigledan penal posle starta nad Tadićem.
Dan kasnije, posle odgledanog snimka, i dalje ne shvatam odluku sudije utakmice da se ne oglasi.
Čitao sam razne komentare i među njima naišao i na tvrdnju da je, navodno, presudno bilo to što je golman istovremeno izbio i loptu...
Uz rizik da izletimo van teme... rekao bih da u ovom trenutku VAR umesto da olakša presuđivanje spornih situacija, samo dodatno unosi neodumice i počinje da se svodi na pitanje ko je u VAR sobi... NE znam kako drugačije objasniti pobedonosni gol Francuske protiv Španije u finalu Lige nacija. Naime, VAR sledeću situaciju nije ocenio kao ofsajd poziciju
Kako uopšte izgleda VAR procena? Koliko sam shvatio, ispravite me, procenjuju se samo situacije oko postignutih golova, situacija u kojima je moguće dosuditi jedanaesterac i situacije u kojima je moguće dodeliti crveni karton... Nakon što je taj uslov zadovoljen, ko pokreće pitanje sporne situacije - sudija u VAR sobi, sudija na terenu ili to mogu učiniti i jedan i drugi? Ako je pitanje pokrenuto iz VAR sobe, da li glavni sudija mora da reaguje i pristane na procenu i da li, nakon procene, postupa po odluci iz VAR sobe ili na kraju sam donosi odluku?... Odmah se prisećam nemačkog sudije Briha i navodnog odbijanja da konsultuje VAR kada na SP u Rusiji 2018. nije dosudio penal za Srbiju protiv Švajcarske kada su dvojica odbrambenih igrača držala Mitrovića u 16m, i umesto toga dosudio faul u napadu...
