offline
- vasiljevic
- Stručni saradnik
Hardware
- Pridružio: 09 Jan 2006
- Poruke: 1882
- Gde živiš: Beograd
|
IH bre, kakav gospodin. Mene čak i bratanac zove po imenu. 
@draganca:
Malo priče o napajanjima. Čisto informativno, dakle, nije držimo predavanje već da nešto naučimo korisno jer može biti korisno pri kasnijim nabavkama.
Napajanja mi delimo na klase, i to obično krene od popularnih "kineskih", pa preko srednje klase do onih kvalitetnih. Koja je tu razlika (jer ono kinesko pod navodnicima je tu opisno, danas sva dolaze iz Kine)?
"Kineska" napajanja su ona najnižih cena i najnižeg kvaliteta. I ona po pravilu daju dobar, ili relativno dobar napon kad su na idle. Ili ti bez opterećenja. Kako raste opterećenje, ona počinju da se muče, i tu plaćaju cenu sa padom napona, oscilacijama u naponskim grnama i sl. Po pravilu, ona daju maksimalnu snagu koju mogu da isporuče, ali ta snaga nema veze sa onim što je nama bitno. Nama je bitna snaga koja je sa tačno definisanim naponom bez većih osicilacija. Tako da lkao napajanje od deklarisanih 550W teško da i 300W realne snage, koliko toliko ispravnog napona.
Srednja klasa je ono što je mnogima interesantno, dakle, prihvatljiv kvalitet po prihvatljivoj ceni. Ona po pravilu su nešto skuplja, ali daju dosta kvalitetnije podatke. Dakle, ima tu razlike realno i deklarisano, ali je ta razlika dosta manja, i to je vezano za male oscilacije napona. U tu klasu spada jedan veći broj napajanja recimo LC Power firme, neka jeftinija napajanja Thermaltake, Cooler master i sl. Ona su najisplatljivija kupovina jer za relatvno male pare (reda 40 do 50 €) dolazi se do napajanja koja de facto mogu da pokrenu i nešto jače gaming konfiguracije. Više od toga većini ne treba. Bitno je da je tu kvalitet i oscilacije dosta male.
Visoka klasa je ono što nama manje interesantno i što malo ljudi kupuje. Ona su karakteristična po tome da njihova deklaracija je slična realnosti, da imaju minimalna odstupanja napona, uglavnom snage idu od 600W naviše, uglavnom su to napajanja koja imaju modularno kablovsko rešenje .... I mogu da podrže sve što im daš da napoje (zavisno od snage) i da to ne osete, i da dugo traju.
Ovo je bio opis. Bitno je sledeće: napajanje se uzima da je jače, i kvalitetnije, jer time ono duže radi kako treba sa naponima koji su potrebni. To je nabavka na duže staze. Napajanje koje radi sa manjim opoterećenjem radi dugo i kvalitetno, koje radi sa opterećenjem bliskom maksimumu koji je deklarisan, gubi na snazi sa vremenom i počinje da predstavlja problematičnu tačku u kompujuteru. Komponenta koju često zanemarujemo a ne bi trebalo.
E sad, pitanje klokovanja. Nijedan procesor ne može da se kaže da garantovano ide do neke tačke. Zašto? Pa jednostavno svaki prcesor je priča za sebe. Drugo, pitanje koliko koji sistem može da se klokuje, teško da piše u samom upoustvu, jednostavno, mnogo faktora koji teško mogu da se predvide u fabrici. Tako da je pitanje maksimalnog kloka, nešto što ide sa vrlo opsežnim i dugotrajnnim testiranjima da bi se dobio pouzdan klok. Sam kuler, on nije tačka koja ima podršku za brzinu. Obično taj podatak je dat okvirno. Podatak o 3200 Mhz je taj podatak, dakle, može da pouzdano ohladi sistem koji radi na 3200 MHz e sad, koji procesor, to je pitanje. Zašto? Pri klokovanju obično se diže napon procesora, a to znači dosta većé disperzije temperatura od fabričkih podataka. Jedini pouzdan način da se vidi koliko je kuler dobar je praćenje temperature. Dakle, ne preći granicu koju je propisao proizvođač za dotične proceosore. Ako pri testiranju prelazi tu temperaturu, smanjuje se klok ili stavlja bolji kuler ako baš želimo na te brzine (druga opcija sada je glupa jer će ionako da se menja kako vidim pa ...). Dakle, to krene po pravilu ovako: digne se nešto napon, podignu nešto vrednosti FSB, smanji brzina memorije da ne bi bilo problema, počne testiranje, ako je u redu, krene se sa ope malo gore FSB, proveri sistem, ako ima problema digne se malo napon, pa opet testiranje .... Pa do neke tačke kad temperatura pod opterećenjem ne dođe do vrednosti bliskih maksimalnim pod opterećenjem kad se nešto malo spusti brzina i dobija vrednost koja je verovatno stabilna za 24 sata. Naravno, da se ne pređe maksimalna vrednost za napone procesora, i to je bitna stavka.
Sad, malo primera gde je tvoj sistem danas. Prvo ovaj link, bilo najbrže da ga nađem:
http://www.pantherproducts.co.uk/Articles/CPU/CPU%20Temperatures.shtml
I malo dole, za celeron D navedeno da j emaksimalna safe temperatura za procesore tog tipa 67-69 stepeni. A tvoj u malom opterećenju (jer to što radiš sada jeste malo opterećenje) CPU ide na 66 stepeni, dakle, skoro maksimum dozvoljene temp. Pod opterećénjem, dakle, u igricama, ta temp ide još više i to ne malo, računaj bar jedno 10ak stepeni minimum. A tu smo već daleko od safe temperatura. To je mali pokazatelj da nama google jeste za ovakve stvari veliki prijatelj, lako je naći vrednosti pokazatelja na koje treba obrati pažnju. Naravno, ako sam pravilno protumačio date vrednosti u tvom postu.
|
