|
Ishranom do zdravog srca
Srce je vitalan organ koga možemo sacuvati izmedu ostalog pravilnim nacinom ishrane. Nacin ishrane igra važnu ulogu u održavanju koronarnih oboljenja (CHD) pod kontrolom. Kornonarna oboljenja predstavljaju najveceg svetskog ubicu, u Evropi svake godine umre 1 od pet muškaraca i i jedna od 6 žena od nekog od koronarnih oboljenja.
CHD su prouzrokovana arteriosklerozom tj. zadebljanjem sitnih arterija koje snabdevaju krvlju srce, ovo može smanjiti dotok krvi u srce, što prouzrokuje bol poznat pod nazivom "angina pektoris". Ukoliko usled zadebljanja neke od arterija koje dovode krv u srce prestane dotok krvi u deo srca koga ta arterija snabdeva ovo prouzrokuje srcani udar.
Od koronarnih oboljenja pate i muškarci i žene a ova oboljenja se cešce razvijaju kod starijih osoba, ipak bitna je i genetska predispozicija a rizik se povecava kod onih koji puše ili se nezdravo hrane hranom bogatom holesterolom, kod ljudi obolelih od diabetesa, sa visokim krvnim pitiskom, gojaznih osoba i osoba koje se slabo krecu.
Holesterol je meka, vosku slicna supstanca koja se uglavnom stvara u jetri i onda ulazi u krvotok. Neophodan je za normalno funkcionisanje organizma ali ako ga ima previše povecava mogucnost oboljevanja od srcanih bolesti. Normalna koncentracija holesterola je ispod 5.0mmol/litar. Koncentracija holesterola u krvi zavisi od genetske predispozicije ali u velikoj meri od onoga šta jedete, pre svega od kolicine i tipa masnoca i namirnica bogatih biljnm vlaknima.
Nacin ishrane koji pomaže regulisanje holesterola, krvnog pritiska i obezbeduje srce zaštitnim nutritijentima je:
-Kroz obroke unosite namirnice koje štite srce a to su riba, beli luk, voce i povrce, neglazirane žitarice i košticavo voce.
-Povecajte unos takozvanih masnih riba kao što je losos, skuša, sardine, haringe i sveža tunjevina, bogate su omega-3 masnim kiselinama koje omogucavaju da srce kuca normalnim ritmom, sprecavaju formiranje nakupina na krvnim sudovima i štite arterije srca od oštecenja.
-Povecajte unos rastvorljivih biljnih vlakana kroz unos ovsa, voca i povrca.
Smanjite unos zasicenih masnoca koje uglavnom poticu iz mesa životinjskog porekla ali ih ima i u puteru, masnim mesima, punomasnim mlecnim proizvodima, kolacima, cokoladi, biskvitima, prženoj brzoj hrani.
Zamenom jedne kolicine zasicenih masnoca naminicama koje imaju male kolicine nezasicenih masnoca može da pomogne dobrom odnosu dobrog HDL holesterola i lošeg LDL holesterola u krvi. Dobar izbor je maslinovo ulje, ulje od semenki repe, avokado i voce kao što su bademi, orasi...
Jedite proteine koji poticu od soje jer pomažu da se snizi nivo holesterola u krvi . Za dobar efekat je potrebno 25g soja proteina dnevno npr. jedna caša soja mleka sadrži 9g proteina.
Jedna caša nekog alkoholnog pica za muškarce starije od cetrdeset godina i žene u menopauzi štiti srce, vece kolicine alkohola oštecuju scani mišic, povecava krvni pritisak i potpomažu gojenju.
Preporuke za ishranu
-Jedite makar pet porcija voca i povrca dnevno, ribu jedite makar dva puta nedeljno i jednom nedeljno masnu ribu. Smanjte unos zasicenih masnoca, npr. crvena mesa zamenite mesom pernatih životinja. Jedite jednom dnevno neke namirnice od neglaziranih žitarica...crni hleb, ceralije, braon pirinac...
Održavajte normalnu telesnu težinu, ukoliko imate višak kilograma probajte da ih smanjite, ogranicite unos soli, dnevni unos bi trebao da bude 7 grama za muškarce i 5 grama za žene, što pomaže da se smanji krvni pritisak.
http://www.topvita.info/clanak.asp?id=475
|
