fantom u operi

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Fantom u operi je roman Gastona Leroa iz 1909 godine. Od objavljivanja, roman je nebrojeno puta adaptiran i pretvaran u filmove, opere, mjuzikle. Najpoznatija pozorišna produkcija je naravno Njujorška (Andrew Lloyd Webber), ujedno predstava sa najdužom postavkom na Brodveju ( od 1988-) baš kao i na pozorišnoj sceni Toronta ( od 1989). Svetska premijera održana je 1986 godine u Londonu,sa Sarom Brightman u glavnoj ženskoj ulozi.


Priča je smeštena na sam kraj 19-og veka i govori o Eriku, genijalnom kompozitoru deformisanog lica sakrivenog maskom, koji živi u lavirintskom podzemlju operske kuće u Parizu (Opera Garnier ili Palais Garnier), i svojim prisustvom teroriše opersku trupu. Erik je ceo život proveo sakrivajući se od ljudi koje njegova nakazna pojava plaši i nikada nije osetio bliskost i ljubav. U operskoj trupi je Kristina u koju se Erik zaljubljuje i u potaji joj daje časove pevanja kako bi nadmašila dotadašnju primadonu i dobila glavnu ulogu u predstavi. Erik uspeva da ubedi Kristinu da je on "anđeo muzike" kog je njen otac poslao sa neba da joj pomogne i ona se prepušta njegovom učenju, i uticaju. Za vreme predstave u publici je Raoul, Kristinin drug iz detinjstva, koji je očaran njenim glasom i njih dvoje ubrzo postaju verenici. Međutim, Kristina je još uvek devojčica na raskršću, čijim osećanjima manipulišu tri muškarca: Fantom, Raoul i otac kog više nema. Njeno putovanje kroz lavirint podzemnih katakombi kroz koji je vodi Fantom, simboliše spoznaju skrivenih komora sopstvene duše, i ustvari je inicijacija u svet odraslih žena, svojevrstan rite de passage koji će devojčicu učiniti ženom. Kristina je rastrzana između tajanstvenog čoveka pod maskom i svog verenika, iako je svesna Erikove mračne naravi i posesivnosti, i dok Raul pokušava da je spase Erikovog uticaja i da joj otvori oči, Eriku ipak povremeno uspeva da je "hipnotiše". Njena svest zamagljena je verovatnjem u andjele i demone, zajednička opsednutost muzikom stvara nevidljivu sponu između nje i "učitelja", njeni postupci su još uvek pod kontrolom afekta, i sve to stvara poprište za žestoki sukob svetle i mračne strane ljubavi. Da bi pobedila, ona mora da nauči da veruje sebi, i na tom putu naučiće da voli, mrzi, saoseća, prezire, strahuje i gubi.

Lero, međutim, nije napisao Fantoma kao puku "lepotica i zver" priču. Fantom je mnogo više od toga. Radnja je smeštena u istorijom toliko bogatu opersku kuću, i u takav period, da se teme poput političkih intriga među kompozitorima, glumcima, i društvenom elitom onog doba prosto nameću ( prisetite se Salijerija koji je upravo u Francuskoj, početkom 19-og veka, izvodio svoja najpoznatija dela, dok je Mocart istovremeno bio strogo zabranjen a kasnije izvođen samo u osakaćenoj formi). Dakle, Fantom obiluje slojevima i obrađuje više od jedne društveno značajne teme..."

http://biserludosti.blogspot.com/