Kako preboleti? Slucaj: No. 2

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dok citam ovo sto pises, u toliko stvari se pronalazim da tvoj tekst mogu u potpunosti da prisvojim samo ako izbrisem ono u vezi sa armijom. Ista stvar mi se desila za novu godinu, onu medjunarodnu.

Veza nam je toliko djelovala savrseno da sam prestao da sumnjam u njen uspjeh. Planirali smo zajednicki zivot, i jos mnogo toga. Znao sam da zbog nje prevalim po 400 km i da dva dana spavam u kolima. Budio bih se na svakih pola sata da ukljucim grijanje kako se ne bih smrzao. Nije mi bilo tesko. Pravio sam joj neobicna iznenadjenja i poklone koje nikad nije znala gdje i kad da ocekuje, pa bi se njima uzbudjeno hvalila drugaricama.

Elem, sve ide kao kod tebe. Nasla je posao na kom radi po 13 ili 16 sati dnevno (blagajnik trznog centra), slabo smo se vidjali... Novu godinu smo planirali zajedno. Sedam dana prije 31.12 mi je rekla da ce raditi i 31 do kasno pa joj se ne slavi. Razumio sam je. Ujutro mi je javila da je sa drustvom poslije 00:00 otisla u Novi Sad i tamo se provodila na trgu. Poludio sam...
Izasao sam napolje i par sati kruzio pjeske po gradu, nemocan, bijesan, porazen, povredjen... Uzas

Rekla mi je isto sto i tebi tvoja, ne zna sta osjeca, bla bla...

Trudim se da ne razmisljam o njoj. Ovaj tvoj tekst me je potakao inace se preokupiram drugim stvarima i trudim se da nisam sam.

"Cinim pravu stvar,
ne pominjem je ja
jezik pregrizem da
ne opsujem..."

Kazes boli te kad te neko pita za nju. Takodje i mene. A sta mislis o cemu je Bora Corba pjevao u stihu "Kada neko hoce, skroz da me zajebe, onda me samo upita za tebe..."?
Kasnije sam razmisljao da nismo ni prvi ni poslednji kojima to djevojke rade. Ko nije volio, taj nije ni povredjen bio!

"Trebalo bi ubijati proslost sa svakim danom sto se ugasi. Izbrisati je da ne postoji, da ne boli. Lakse bi se podnosio dan sto traje, ne bi se mjerio onim sto vise ne postoji. Ovako se mijesaju utvare i zivot, pa nema ni cistog sjecanja ni cistog zivota..."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I ja da se pridružim sarapilonu i kompaniji slomljenih srca... I ako sam bio kratko sa devojkom jako sam se zaljubio i jako nam je bilo lepo. I sve je bilo savršeno. Nije pokazivala nikakve znake da bi možda imala ideju da prekinemo. I sačekali Novu Godinu zajedno, razmenili poklone, prespavala kod mene... Otišli i ona i ja prvog kući da budemo sa porodicom. Nakon par dana više nije bilo poruka. Nije se javljala na telefon, ništa. Ako bi i odgovorila, bilo bi to onako, bez uobičajenog "volim te, cmokic, ljubim te, nedostaješ mi"... Naravno da sam naslutio da ništa ne valja, ali sam bio uporan. I rekla mi je da je pustim na miru itd... Ali ja sam bio uporan. Nažalost sada vidim kako sam pogrešio i kakav sam jadnik ispao, što sam joj na razne načine pokušavao pokazati koliko je volim i koliko sam spreman da uradim da bih opet bio sa njom. Kulirala me je baš fino. Jedini način da komuniciramo je bio mailom i tu mi je napisala koje zamerke na meni ima. Ali te zamerke meni deluju samo kao neki izgovor, ne pravi razlozi za raskid. Evo, prošlo je mesec dana od tada. Takođe nedelju dana nisam ni jeo ko čovek, ni spavao, pao ispite, svet mi se srušio. Na sve načine sam pokušavao da saznam da li ima drugog - bezuspešno. Šansa postoji, ali ne mogu da tvrdim 100%. Posle 3 nedelje sam je sreo na faksu, pričali smo lepo i sve razjasnili. I kao "bićemo u kontaktu". I stvarno smo pričali telefonom i razmenili par porukica. Ja sam i dalje bio jadan (pre nedelju dana!!!) i pričao joj o svim divnim trenutcima zajedno i svemu najlepšem i koliko mi to nedostaje i kako je još uvek volim, svestan da ako mi se i vrati da to više ne bi bilo isto... Dok sam joj telefonom sve pričao ćutala je i nekako mi se učinilo kao da je tužna. Možda se varam, ćutala je, a glas joj je bio tih. Ona mi je pisala porukice kako je izašla, divno se provodi, promenila život na bolje i srećna je. Nikada mi nije rekla da me ne voli i sl. Na to pitanje je odgovarala "Ne pitaj me to". I pošto je jako lepa i znam da ima puno udvarača - ljubomoran sam! Svestan sam da možda već ima drugog ili može da ima kad poželi. I ta misao mi jaaako smeta! Ne znam kako bih odreagovao da je vidim u gradu sa drugim kako šeta i drže se za ruke, nasmejani kao mi što smo bili... Znam da sam je jaaako voleo i još uvek je volim, možda malo manje. Ipak nakon mesec dana ne viđanja i svega, polako to počinje da bledi. Ali je još uvek daleko od "izlečenja". Sutra idem na zimovanje na 10 dana, biće puno studenata i studentkinja pa se sve nadam da mi se možda posreći sa nekom, da ću je tako lakše zaboraviti pa čak i možda naći neku bolju osobu od nje.

Možda će ovakvo razmišljanje i drugima pomoći. Mislim kako je dobro što se to desilo, za neke buduće događaje u životu. Znam da me još teških i još težih trenutaka u životu čeka i da je ovo možda priprema da se neke buduće prepreke lakše savladaju. Možda je to sudbina da nađem neku drugu devojku sa kojom će mi biti još bolje (teško mi sad poverovati, ali...). Kako ne smem da živim u prošlosti već da krenem napred i nosim se sa time. I danas sam joj mailom poslao ljubavnu pesmicu - toliko o tome! Ali valjda će vreme da dokrajči to... nekako!

Pomno ću pratiti vaše postove, sviđaju mi se predlozi, saveti, razmišljanja i vidim da nisam sam. Pročitaću ih još sutra i posle zimovanja… Pa ću videti nakon 10 dana da li ću se još uvek osećati isto…

Eh te žene…

Sorry što se ubacujem, izbrišite slobodno ako smeta moj post – i onako nije ni važno…

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pre godinu i po dana bila sam 'tvoja' devojka!voleli smo se i svadjali 6 godina a onda smo oboje hteli vazduha.......od tad ne mozemo da se nadjemo,od tad pokusavamo ali u razlicito vreme,postoje dani kad ga mrzim,postoje dani kad mi fali,postoje dani kad ne mislim,postoje dani kad bih jako da je tu ali svo to vreme,sve te dane cekam da produ i da doje onaj pravi,onaj dan kad ce on doci da mi kaze sve ono sto oboje znamo......za sve te dane nisam nikog drugog mogla da osetim,a probala sam,za sve te dane njegov moris mi je bio stalno ispod nosa,ja sama bezim od tog osecanja,i mislim,procice strast,procice beznadje,dobro mi je,idem dalje,vidim uspeh,ali kad ja svaki osecaj srece zelim sa njim da podelim,kad ja sve sto lepo dozivim zelim da je on tu.......a on,znam da je njegova ljubav bila velika,on ima sposobnost da voli vise od mene,on je nacrtao krug oko mene i ja nemam izlaz.a htela sam da odem.on me nikad nije pustio a ja sam svo ovo vreme samo pravila male krugove,vece krugove i onda shvatila da sam jos uvek u tom 'nasem' krugu...kako se ponovo naci,kako ponovo biti na istom putu,kako se to sad vratiti..oboje smo puni straha,dozvolili smo to kad smo trebali da gradimo............daj joj snagu,to joj trba,sve drugo su snovidjenja...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel ovo poruka lične prirode?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam sta je ovo, ali izgleda je zavladala neka epidemija slomljenih srca. Da i ja daam svoj prilog. U poredjenju sa vasima, moja muka je smesna. Mozda je malo offtopic, ali ne zamerite sto ce mi biti lakse ako podelim muku sa ostalim clanovima foruma.
Sve je krenulo sredinom decembra kada mi je drug skrenuo paznju da se ja njoj svidjam, ali onako posmatrajuci njeno ponasanje u mome drustvu. Ja po tim pitanjima sam totalno slep, ne umem da primetim takve stvari, ne umem da citam izmedju redova. I meni je se ona dopadala. Reko' sto da ne probam, mada me je bilo strah. Sve je relativno OK krenulo. Vidjali smo se na faxu, trebali smo zajedno da slavimo NG, ali doslo je do nesporazuma oko toga, tako da zajedno nismo ni proslavili NG. Par dana posle NG smo se o5 videli i tada smo se smuvali. Posle toga, ona je otisla kuci, posto nije iz BGa, da sa svojima proslavi Bozicne praznike. Svih tih dana dok je ona bila tamo, mi smo razmenjivali SMS poruke. Kada je se vratila, ponovo smo se vidjali na faxu. Kad god sam je video na faxu, srce bi mi pocelo jako da lupa i osecao sam kao da se gushim, kao da nemam vazduha u plucima, kao da disem, ali nista ne dopire do pluca. To stanje bi trajalo kratko, ali posle toga bih se smirio. Sve je islo relativno OK. Trebalo je srpsku NG zajedno da proslavimo i bio je plan da proslavimo sa mojim, a i njenim drustvom sa faxa. Medjutim, dan pre toga ona mi se javlja da ne moze doci jer ide na zurku kod drugarice sa kojom je se dogovorila taj dan da slave. Smorio sam se, ali sam odlucio da joj oprostim to. Posle toga, trebalo je da idemo kod druga zajedno na slavu i o5 se sve lepo dogovorimo. Zovem je na taj dan kad smo trebali da idemo, ona mi prica kako joj nije dobro, kako je umorna jer celu noc pre toga nije spavala, a i malo vise je popila, kako je boli glava... ma gomila nekih izgovora. Par dana posle toga me zove i u toku razgovora sam za trenutak odlutao sa mislima, da bi ona krenula da urla na mene kako je ne slusam sta prica, kako ne zelim da pricam sa njoim... ma ludilo. Nije vredelo nikakvo izvinjavanje. Posle toga par dana se srecemo ponovo na faxu, ali ovog puta nekako me ne gleda istim ocima kao ranije. Nekako osecam da je totalno hladna prema meni. Taj dan je zovem i dogovorimo se da se vidimo sutradan da porazgovaramo o nekim stvarima. Pokusavala je taj razgovor da izbegne, ali na kraju je pristala da popricamo. Za svih tih dana sto sam bio sa njom, videli smo se 2-3 puta (ne racunam vidjanja na faxu). Sve sto sam zeleo od nje je da malo vise vremena provodimo zajedno, da se malo cesce vidjamo. Znam da je frka oko ispita, ali sve sto sam zeleo je da se vidimo bar 2 puta nedeljno. Ona je pristala na to, ali opet i posle tog razgovora je nekako i dalje bila hladna prema meni. Nekako od tog dana je kao krenulo na bolje, telefonski razgovori nisu bili dosadni, dopisivali smo se preko SMS poruka. I dogovorimo se da se vidimo krajem nedelje. Zovem je da se vidimo u petak, medjutim nije mogla, isla je na neki rodjendan i rece mi da se u subotu vidimo sigurno. (Te noci (5ak na subotu) sanjam da sam u zatvoru.) Popodne joj saljem poruku kad se vidimo, na sta ona odgovara sa izvini, ali ja zaista ne mogu i mislim da neki period necu moci da ispunim tvoja ocekivanja. Volela bih da isqliram neko vreme, jer se ruzno osecam zbog toga sto ne mogu trenutno da ti posvetim vise paznje. (Za vreme naseg razgovora par dana pre toga, pomenula je pitanje pauze nase veze.) Na moje pitanje razloga takve odluke, rekla je da se ne desava nista posebno, vec da samo zeli da se posveti stvarima koje je zapustila i da zbog toga ne moze da mi se posveti.
S'obzirom da cesto izlazi, ni jednom me nije pozvala da idemo negde zajedno. Takodje tokom nasih razgovora, cesto je znala da pomene bivse veze. I nekako je stalno potencirala na tome kako ona ima puno godina ljubavnog staza, provedenog u vezama. Takodje pominjala je i svoju proslu 2-godisnju vezu koju je raskinula pocetkom decembra. Jednu stvar moram napomenuti, imam preko 20 godina i to mi je prva veza. To je prva devojka koju sam poljubio. (Jako sam stidljiv i relativno gledano, imam negativno misljenje o sebi. Patim od hronicnog nedostatka samopouzdanja.) Dakle, totalni sam amater u poredjenju sa njom. Nisam joj to rekao, ali mislim da je i sama zakljucila. Najvise me boli to sto me je sutnula preko obicne SMS poruke. Sto mi to nije rekla onda kad smo razgovarali o nasoj vezi? Da me je bar nazvala i rekla mi... Ali ovako, samo mrtva slova na dislpeju...
Gde sam pogresio? Da li me je shutnula zbog toga sto sam neiskusan? Ili mozda zbog frke oko faxa jer joj je jako bitno da ove godine upise narednu godinu? Sta uraditi posle ovoga? Napominjem, vidjacemo se skoro celog letnjeg semestra na faxu. Kako dalje postupati prema njoj?

S'obzirom da ce moderatori provaliti da ja nisam ovaj korisnik, molim iste da ne otkrivaju moj identitet. Ovako postujem jer me je sramota toga sto sam suvise mator uradio neke stvari koje sam trebao davno uciniti. Molim vas, nemojte mi zameriti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Niko nece otktivati identitete korisnika, ne brinite.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Jesús Miguel Rollán za tebe bar imam jednostavan odgovor-opusti se,nije to nista strasno. imas 20 godina i ovo ti je prva veza,dobro ni to nije smak sveta,znaj da ti sigurno nije poslednja. ako si se bas zaljubio,veruj mi tesko da cete ponovo biti zajedno,ali ako zelis to se moze desiti,ali moras se opustiti i ne smes u njenom prisustvu pokazivati tugu i bol,moras se pokazati superiornijim. izlazi sa drustvom,zezaj se,prilazi devojkama,dobijaj ispale,zabavljaj se.a ako ti je stalo samo da budes sa njom,znaj da nije ona jedina,ali onda joj pokazi sta gubi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cao.Evo i mene posle malo duze pauze.

Hvala Catrin, uspelo je ono sa cestitkom.Juce sam joj poklonio i jednu divnu knjigu koju je zelela i ruzu.Bas se obradovala.Nije se nadala.

Juce smo bili zajedno.Bas mi je bilo lepo.I njoj sigurno.Ona se i dalje sali, osmeh, sve sto treba, otprilike kao da smo i dalje u vezi, ali eto treba jos vremena da vidi.Jedino joj se cini da sad ja kao pokusavam da se opravdam.Mozda jeste na neki podsvestan nacin, ali nije mi to namera.Stvarno muskrci, sve shvate ali u zadnjem momentu ili kad je vec prekasno.

Moguce je da nema drugog, na sta sam najvise sumnjao, sto je i razumljivo.Sada mislim samo na dve stvari za koje sam skoro 100% siguran a i neko je dao neko svoje misljenje koje me nateralo da verujem u to:
Ella ::
...Neka je, neka je sretna sa svojim drugaricama, mozda je se stvarno osjecala "zatvorenom" na neki nacin sa tobom u vezi, mozda joj treba to neko vrijeme koje zeli da provede sa nekim drugim, mozda joj je potrebno kako bi shvatila da te stvarno voli i da zeli da provede ostatak zivota sa tobom. Po svemu sudeci, vasa veza je bila ozbiljna, a mozda se njoj toliko i ne zuri u bracne vode. Mozda je imala par losih primjera oko sebe, mozda samo nije spremna zbog radi vise stvari, posao, financije ... ko zna, samo nagadjam...

i ovo:
Ticket_To_Heaven ::
...Ne znam da li si razmisljao o ovome (ne znam da li je ona pre tebe imala nekih veza, tj. da li si ti njoj prvi?), ako jesi u tom slucaju mi je sve jasno... zamisli ovu scenu - ona sa drugaricama i pricaju joj durgarice bile s ovim, s onim, a ona je u dugoj vezi s tobom (kazes da je verna) i nema izgleda da bude s jos nekim muskarcem. Ovo su sve pretpostavke, tako da nemoj da se uvredis...
Nisam prvi,(mozda 3-4) ali mislim da je po malo grize savest sto nije imala vise takvog iskustva.Vise momaka.Ne bih voleo da ovako razmislja.Cini mi se da i ona nije u sve sigurna.Sigurno postoji mesto u njenom srcu rezervisano samo za mene, koje treba ponovo popuniti.Mislim da pravilno postupam, ne zelim da je gusim, a radim to iz razloga sto je i dalje volim i ne zelim da razmisljam o drugoj.

Mozda neki novi predlog?
Hvala svima.I dalje mislim da mozemo biti zajedno, nemam vise onaj osecaj kao pre 15 dana.Mozda ce neko reci da je ovo normalno, prelazna faza.Patim tiho, ali se okrecem i drugim stvarima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

preboleti se NE MOZE

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mali_princ ::preboleti se NE MOZE

Koji si ti pesimista?!

Naravno da se moze preboljeti, i dublje rane i sto-sta gore od neuspjele ljubavi, pitanje je samo koliko snage i volje osoba posjeduje. Ne zavrsava se zivot sa tom, petom ili destom ljubavi koja se ne desi onako kako bi mi htjeli. Ostanu sjecanja, ostanu oziljci i sjecanja na neke fine stvari ali se moze i treba preboljeti zbog radi nase vlastite srece i uspjesnog nastavka zivota.

Ja sam govorila:
" Zaborav ne dolazi lako,
Jer je srecu tesko odbaciti." ... ali je ovo toliko diskutabilno jer sreca mijenja znacenje u ljubavi.